BRANISLAVU GULANU, URUČENA NAGRADA ZA ŽIVOTNO DELO ,,ŠTAJERSKIH NOVICA’’ U MARIBORU (SLOVENIJA)

Novinari više nagrđivani, nego nagrađivani!ODLUKA MEĐUNARODNOG ŽIRIJA “ŠTAJERSKIH NOVICA”: RADE BAKRAČEVIĆ, PREDSEDNIK IZ MARIBORA, MARKO LOPUŠINA UREDNIK ZA PODRUČJE BEOGRADA, ZDRAVKO MAJSTOROVIĆ, UREDNIK FOTOGRAFIJE IZ RADENACA, DRAGAN PAVIĆ, UREDNIK IZ AUSTRIJE, DUŠANKA ŠEF, UREDNICA ZA PRESTONICU GRACA IZ AUSTRIJSKE ŠTAJERSKE I ZLATKA PUPA FRAJZMAN, DOPISNICA IZ MAĐARSKE.

Po odluci žirija “ŠTAJERSKIH NOVICA” u MARIBORU (Slovenija) kome je predsedavao  Rade Bakračević, osnivač, vlasnik, direktor i glavni urednik, dodelilo je i na 63. Međunarodnom polјoprivfecdnoim sajmu ,,AGRA’’, u Gornjoij Radgoni u Sloveniji, 24. gvgusta 2025. Godine, uručilo nagradu za životno delo  Branislavu GULANU (1953.), analitičaru i publicisti iz Novog Sada. Dobitnik  je više desetina  priznanja u novinarstvu bivše Jugoslavije i regiona, gde je prisutan, sa hilјadama priloga,  više o pet i po decenija!

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, član Udruženja novinara Srbije, analitičar, publicista i književnik. Više od pola veka bavi se selom i selјacima, odnosno čekanjem bolјeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, tada najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu. 

Istraživanja dobitnika priznanja

Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i petostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i dve domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019. i Društva novinara Vojvodine i novih medija u 2025. godini. U izdanju novosadskog Prometeja 2019. godine objavlјena je i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolјe autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM i MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika’’ iz Kragujevca. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija Svetionika, a sad je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji 2024. i 2025. godine.

Početkom 2024. godine “ŠTAJERSKE NOVICE” IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je bila njegova četvrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodelјena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada.

Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodelјuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spolјnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokrovitelјstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Kovilјači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza polјoprivrednih inženjera i tehničara. U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca. Umaju 2025.godine Društvo novinara Vojvodine i novih medija, dodelilo je, peto priznanje –  nagradu ,,Dimitrije Davidović“ za životno delo, novinaru, publicisti, analitičaru i književniku Branislavu Gulanu.

Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i četvorostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i jedne domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog „Prometeja“, nedavno je objavlјena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolјe autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane „Svetionika“ iz Kragujevca. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, sad je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu  i o selu u Republici Srbiji 2024. godine.

Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji, Branislavu Gulanu su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je bila njegova ćevrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodelјena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada.

Na kraju 2022. godine analitičar i publicista Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodelјuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spolјnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokrovitelјstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Kovilјači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza polјoprivrednih inženjera i tehničara. U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca.

Govoreći o novinarstvu, juče, danas i sutra, Branislav GULAN, analitičar i publicista, između ostalog  kaže: ,,U novinarstvu sam više od pola veka. Prošao, komunizam u začetku,  socijalizam, zatim žute, crvene i ostale… Bilo je uspona i padova, zadovolјstva i problema… Jer, negde se morala plaćati cena onog što sam naučio prvih novinarskih dana kada sam počeo da se bavim tim poslom, dok sam još bio  u srednjoj školi i učio novinarski ,,zanat’’, leti u kući ,,BORBA’’. Tada su ocenili da imam dara za taj posao… Ostao sam u njemu pet i po decenija’’, rekao je dobitnik priznanja Gulan.

• On je posebno naglasio da su novinari uvek bili nagrđivani, ali samo ponekad i nagrađivani!

Istina uvek u provm planu!

Kada  je reč o zlatnom  pravilu ove profesije, višestruki dobitnik priznanja za životno delo Branislav Gulan, između ostalog, ističe da je u poslu uvek  ISTINA NAJJAČA! Do tog zaklјučka  došao je on kroz poluvekovni rad. A, dokazao ga i prilikom ratnog izveštavanja kada se raspadala bivša Jugoslavija od 1991. pa do 1995. godine.

Jer, bio  je na mestu događaja, ima i lično iskustvo, kada je bio prisutan pogibiji prvog novinara na ratištu u Jugoslaviji kao ratni reporter lista i kuće jugoslpnskgo lista, beogradske ,,Borbe’’ u Vukovaru u Hrvatskoj. Tada je poginuo dopisnik ,,Večernjih novosti’’, Milan Žegarac, u Vukovaru. Svi su pisali da je hrabro poginuo od ustaškog metka, što nije bgila istina! Pisali su svi koji nisu bili tamo. Samo na osnovu prepričavanja. Greškom su ubili Milana Žegarca iz Odžaka i Miroslava Jokića iz Sombora, koji su neoprezno prelazili ulicu  pogodili su meci koji su došli odakle su pucali borci tadašnje Jugoslavije na hrvatske zenge.

To je, tri mintua posle pogibije rekao tadašnji komadant crvenih beretki u Vukovaru, na tom području pok Radoslav Kostić.  Odmah posle pogibije Miroslava Jokića, borca i Milana Žegarca, tadašnjeg dopisnika ,,V. Novosti’’ iz Odžaka autoru ovih redova, detačlјe je ispričao  pok Radoslav Kostić.  Predajući  tašnu pok Žegarca, B. Gulanu, autoru ovih redova, iz nje je uzeo fotoaparat i pištolј. Uz kafu u kići porodice Karas, na ulazu u Vukovar, on je između ostalog rekao da se bliži  pad Vukovara. Bio je to  7. oktobar 1991. godine. Pucali smo na neprijatelјe, ulicu su pretrčavala dvojica nama nepoznatih lјudi u ratnim uniformama. Nismo znali ko su i na koga pucamo. Nisu nam se javili da će doći ova dvojica naših. . Pucali smo, nismo hismo ih prepoznali, bili su u ratnim uniformama, pa smo greškom i njih pogodili! Dešava se rat je… Šta će novinar u ratničkoj uniformi… Trebao je biti u civilu, rekao je tada pok Radoslav Kostić!

Tada je Radoslav Kostić sa već poginuog Žegarca uzeo njegovu tašnu. Kada je otvorio iz nje je sebi uzeo njegov fotoaparat i pištolј. Okojni žegarac nastradao je u maskirnij ratničlkjihj unfiormni. Na ratištu je bio na novinarfskom zadatku i njegovo oružje je bila –  OLOVKA! Sad je i pokojni Radoslav Kostić, koji je nastrado u žaru ratnih borbi raspada Jugoslavije na ratištu u Bosni I Hercegovini, Bransialvu Gulanu tada predao tašnu I sve otakle lične stvari , prvog poginulo novinara na ratištu u vreme raspada bivše Jugoslavije. Tašnu i ostale lične stvari Gulan je u večernjim satima 7. oktobra 1991.godine u Odžacima, predao supruzi Nadi i ocu Milana Žegarca. Drugi dan posle pogibije, 8. oktobra 1991. godine, leš posle poginulog novinara Milana Žegarca, doneo je redovni vojnik Zoran Milanović – Ćelo, koji je pripadao jedinici danas penzuionuisanog generala Boriše Doknića. Prvpg dana sa ratišta je odnet u bolnicu u Sombor gde je i preminuo borac Miroslav Jokić. Tog dana nisu uspeli da donesu lošeg pokojnog Žegaraca. Obazloženje je bilo da se puca, pa da ne pogine još neko. Zora Milanović je posle odsluženja vojnog roka,  nastavio službu u JNA, pa je u jednoj akciji na ratištu u tadašnjoj Bosni i Hercegovini ostao slep. I danas sa porodicom živi u Aleksandrovcu Župskom.

Povodom  tog događaja za vreme rata u Vukoaru, ali o iskustvima u radu, za pet i po decenija, Gulan, koji je ceo radni vek proveo u novinarstvu, a i danas je aktivan analitičar i publicista,  je između ostalog rekao: I KAD TE NE VOLE, I KAD TI PRETE, I KAD TI ŠALJU ŠPIJUNE, I KAD TE MAME NA ,,POVERLJIVE ČINјENICE“, I KAD TI NA TACNI DONOSE  ,,EKSKLUZIVE’’, I KAD TE VOLE – MORAŠ NA REŠETU ODVOJITI GRUMIČKE ZLATA OD PRLJAVE JALOVINE!

Govoreći  o iskustvima i pravilima novinarstva juče, danas i sutra, on između ostalog ističe:

• NAVIJANJE JE – DOZVOLJENO!
• SVRSTAVANJE – RIZIČNO!
• POSLUŠNOST – POGUBNA!

Kada je reč o mladim novinarima, pred kojima je vreme dugog višedecenijskog radnog staža, on podvlači: ne smete drhtati pred političkim strašilima, manekenima i pilićarima!

Govoreći o svom iskustvu  koje je prolazilo i kroz  dobra vremena, ali je bilo i turbulencija, on je naglašava da se zaposlio u kući ,,Borba’’ 1977. godine.  Posle toga radio je na istim ili sličnim novinarskim poslovima u novosadskom ,,Dnevniku’’, Privrednoj komori Jugoslavije, a kada je i ona nestala zajedno sa Jugoslavijom, rad je nastavio u Privrednoj komori Srbije…

On je bio i svedok zbivanja kada je nekadašnji većinski akcionar u listu ,,Borba’’ hteo da dođe do vlasništva zgrade od 32.000 kvadratnih metara u centru Beograda. Deo medija tada je navijao za tog tadašnjeg biznismena… Međutim, to se nije dogodilo, pa je u to vreme devedesetih godina prošlog veka, list ,,Borba“ ponovo vraćena u državno vlasništvo. Ali, danas više nema ni te Jugoslavije, ni nekad uglednog lista ,,Borbe“…

Kada je o novinarstvu reč, Gulan, koiji je u ovoj profesiji proveo više od pola veka, poručuje: Sve je to nama  na ovom svetu ostalo za nauk kako da se ponašamo danas i sutra. Posebno se odnosi na mlade novinare koji su zakoričili u ovu ni malo lako profesiju.

Pomenuo je tadašnju smenu glavnog urednika ,,Borbe“ Manje Manojla Vukotića. On je smenjen odlukom Upravnog odbora 8. jula 1993. godine uz jednu rečenicu ,,Odluka se temelјi na uverenju većine članova UO da je prekoračio ovlašćenja glavnog urednika’’. Posle takve odluke ostala je zapisana samo jedna, jedina rečenica!  Posle njega na to mesto bio je postavlјen pok Slavko Ćuruvija. Ali, posle samo tri meseca i on je doživeo sudbinu – smene. Nasledila ga je tada Gordana Logar… 

Nema više ni Jugoslavije ni lista ,,Borbe’’, ni Slavka Ćuruvije koji je posle imao u vlasništvu ,,Dnevni Telegraf’’.  Tadašnji novinari ,,Borbe’’,  njih oko  130, uhlјeblјenje je našlo u ,,Našoj Borbi’’, koja je trajala oko četiri godine, pa su uglavnom preostali novinari posle toga osnovali list ,,Danas’’…

Sve je  to nama na ovom svetu u novinarstvu, ali i onima koji ostaju duže, za nauk da znaju kako da se ponašaju u vremenu koje dolazi, naglasio je dobitnik pet nagrada – za životno delo Branislav Gulan. Osim što je bio ratni reporter, najveći deo radnog veka proveo je baveći se privrednm temama i životom na selu u tadašnjem jugoslovenskom listu BORBA. Bavio se i danas to čini u Ministarstvu  za brigu o selu, Nacionalnom timu za brigu o seliamjSrbije, Konventu Evrospke unije I Naučlnom društvu ekonjomista Srbije… Čekajući bolјitak u tom životu sela i selјaka, odnosno proizvođača hrane. Mnogi to i ne dočekaju, jer odu sa ovog sveta.

Inače, danas u Srbiji postoji oko 4.720 sela. Od toga njih 1.200 ima manje od po 100 stanovnika i nestaće za jednu deceniju. Nakon poslednjeg popisa agrara, RZS je saopštio da će do 2052. godine sa mape Srbije nestati čak 3.000 naselјenih mesta, kako to piše u Ustavu Srbije, odnosno sela kako to narod kaže. Tada če Srbija imati samo 5,2 miloioan stanovnika. Danas ih ima oko 6,6 miliona. To je za 660.000 manejnego li pre jedne decenije…