DRŽAVNO ZEMJIŠTE: Njive pokloniti bezzemljašima na korišćenje

Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), nastavlja da radi na unapređenju upravljanja napuštenim poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini, ove godine kroz komponentu projekta „Jačanje ruralne konkurentnosti i produktivnosti u agrobiznis sektoru“. Ova komponenta ima za cilj mapiranje napuštenog poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, koje predstavlja veliki potencijal za nove investicije i razvoj poljoprivrednog sektora, pre svega, u delu koji se bavi organskom proizvodnjom, a sve u širem cilju unapređenja konkurentnosti u ruralnim područjima i podsticanju ekonomskog rasta.

Republika Srbija, usled bogatih zemljišnih resursa (od 5,1 miliona hektara, obradivo je 4,1 miliona hektara dok se koristi smao 3.476.000 hektara) i povoljne klime ima veoma pogodne uslove za poljoprivrednu proizvodnju i poljoprivreda svakako predstvlja vitalni sektor srpske privrede. Već decenijama se obećava da će ona biti i strateška privredna grana, ali to se još nije dogodilo. Ostala su samo obećanja i očekivanja. Prema sadašnjoj situaciji i projektima aktuelnih vlasti, prema onome koje su grane u prvom planu (infrastruktura, energetika, IT, životni standarfd, plate I penzije…), agrar će još desetak godina će pričekati da dobije taj status.

Učešće poljoprivrede u nacionalnom BDP-u u 2018. godini iznosio je 6,2 одсто, a spoljno trgovinska razmena u istoj godini, dostigla je 4,6 milijardi evra što je za 15,8 više od petogodišnjeg proseka, a 15,9 odsto ukupne radne snage zaposleno je u poljoprivredi. Prema poslednjim podacima u 2021. godini vrednost agrarne proizvodnje je bila oko 5,6 milijardi dolara, a izvoz 4,9 milijardi dolara. Od demokratskih promena 2000. godine do danas rast agrarne proizvodnje u Srbiji iznosi samo 0,61 odsto. Važeća Strategija razvoja agrara od 2014. do 2024. godine to je predviđala da će biti u proseku 9,1 odsto godišnje, a u manje rodnim godinama 6,1 odsto. Uz to, podatak koji ohrabruje jeste da je sve više žena koje se bave poljoprivredom. Do pre dve godine žene su bile samo u 14 odsto slučajeva vlasnici i imanja.

Kako bismo povećavali i unapredili konkurentnost i produktivnost veoma je bitna efikasna upotreba resursa, a najpre efikasna upotreba zemljišta. U Srbiji i danas ima oko 510.000 hektara državnog poljoprivredngo zemljišta. Procenjuje se da u Republici Srbiji svake godine ostane neobrađeno između 200.000 i 350.000 obradivog zemljišta i livada, dok je površina napuštenih pašnjaka znatno veća. Upravo zbog ovakvih podataka projekat se fokusirao na identifikaciju napuštenog poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, kao velikog potencijala za privlačenje novih investicija i razvoj poljoprivrednog sektora, pre svega u delu koji se bavi organskom proizvodnjom, kažu u  Nacionalnom timu za preporod sela Srbije.

Procenjuje se da je sad prosečno godišnje neobrađeno oko 200.000 hektara tog zemljišta. Preporučuje se da se te njive dodele mladim bezemljašima, do 45 godina starosti, po 50 hektara. To bi bili, pre svega, oni koji hoće da se vrate na selo da tamo žive od rada u poljoprivredi. Njive bi dobili na korišćenje bez prava da mogu da ih otuđe. Ostaju njihovee sve dok na njima proizvde sirovine za hranu. Organizacija svih poslova treba da bude organizovana preko zadruga. Pošto je Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kroz restituciju vraćeno više desetina hoiljada neopravdano oduzete imovine posle Drugog svetskog rata, preporučuje se da i ona bude dobrotvor u toj akciji. DA se uklkjuči u akciju i da se od te vraćene zemlje odvoji još oko 20.000 hektara za dobročinstvo i da se i one priključe tim posedima koji bi se poklonili bezemljašima.

Osim toga, analiza statusa napuštenog zemljišta i važećih propisa u ovoj oblasti pružiće osnov za preporuke za poboljšanje politika koje regulišu upravljanje napuštenim poljoprivrednim zemljištem. Pored toga u Srbiji se organska organizuje na 24.000 hektara. Sa njom se bavi oko 7.000 gazdinstava. Ona ima I značaja izvoz koji se približava godišnnjij cifri od oko 50 miliona dolara. Biće identifikovano poljoprivredno zemljište koje je pogodno za razvoj organske proizvodnje i pošumljavanje u svrhu uspostavljanja i vetrozaštitnih pojaseva koji štite tlo.

Projekat se realizuje u 13 jedinica lokalnih samouprava koje su odabrane na osnovu relevantnih parametara kao što su: procenat nezakupljenog poljoprivrednog zemljišta u odnosu na ukupno raspoloživo zemljište, blizina glavnih putnih pravaca i koridora, mikroklima koja povoljno utiče na poljoprivrednu proizvodnju, ranjivost na eroziju, itd. Na osnovu pomenutih parametara odabrane su sledeće jedinice lokalnih samouprava: Valjevo, Ub, Osečina, Lajkovac, Mionica, Ljig, Čačak, Gornji Milanovac, Lučani, Ivanjica, Irig, Vršac (Veliko Središte) i Niš (Medijana). (B. Gulan)