Home » 0 Branislav Gulan » ORGANSKA PROIZVODNJA HRANE U SRBIJI 2017.

ORGANSKA PROIZVODNJA HRANE U SRBIJI 2017.

Sve traženiji organski proizvodi

Organskom proizvodnjom hrane u SRbiji bavi se oko 2.000 proizvođača koji je proizvode  blizu 15.000 hektara. Učešće ove proizvodnje u ukupnom zemljištu je još uvek nisko i iznosi tek 0,44 odsto!

Zainteresovanost za organsku proizvodnju u Srbiji iz godine u godinu sve je veća, a stručnjaci smatraju da ova grana u Srbiji ima itekako dobru perspektivu, jer su, kako ističu- potrebe za izvozom tolike da kad bismo celu Srbiju „pokrili“ organskom hranom, verovatno bi sve izvezli.U Evropu najviše izvozimo voće- sveže jabuke i smrznute maline i kupine, a veoma su tražene i soja, žitarice, povrće, lekovito bilje… U Udruženju Serbia Organica kažu da je zainteresovanost za ovu proizvodnju poslednjih godina mnogo veća što potvrđuje i podatak da su u protekloj  godini površine povećane za više nego duplo. Takođe je i više onih koji se upuštaju u ovaj biznis.

Generalni sekretar Udruženja Ivana Simić rekla je da prema poslednjim podacima, 2015. godine u Srbiji je bilo ukupno 2.000 poljoprivrednika koji se bave organskom proizvodnjom na blizu 15.000 hektara. Ona kaže da se nada da je budućnost ove grane poljoprivrede u Srbiji perspektivna uzevši u obzir agro ekološke i izvozne potencijale, ali i rast potražnje na domaćem tržištu. „Uz veću podršku države, a pod ovim ne podrazumavam samo mere podsticaja već jednu sveobuhvatnu nacionalnu strategiju koja bi sprovođenjem različitih mera intezivno pokrenula dalji i osigurala dugoročan i stabilan razvoj“, rekla je Simić. Ona još ističe da za tu oblast proizvodnje nisu potrebni specijalni uslovi osim da proizvodne parcele nisu blizu velikih industrijskih zagađivača ili previše blizu intezivnih poljoprivrednih zasada, i da mozeda se obezbedi voda za zalivanje. „Vazno je da od kada se odluče i krenu putem sertifikovane proizvodnje da se poštuju načela organske proizvodnje i zakonska regulativa, koje podrazumevaju primenu svih preventivnih i agrotehničkih mera, principa održavanja i podizanja plodnosti koršćcenjem prirodnih, preventivne mere zaštite od bolesti i stetočina uvođenjem korisnih organizama i slično“, dodala je ona.

Branislv Gulan, član Akademijskog odbora za selo SANU  kaže da je zainteresovanost za ovu proizvodnju primetno veća svake godine. Tome u prilog ide i činjenica da smo sa oko 9.000 hektara u 2014., “stigli” na oko 15.000 u 2015 godini. Ipak učešće organske u ukupnom zemljištu je tek oko 0,44 odsto, ali taj broj stabilno raste, kao i realni potencijali sektora čiji izvoz je za tri godine porastao oko 500 odsto, kaže Jovanović. On ističe i to da smo sa oko 300 proizvođača kada smo počeli da registrujemo organsku proizvodnju, dogurali do preko 2.000, a da taj broj i dalje raste. Ne samo što raste broj površina pod organskim proizvodima i broj proizvođača, već je velika potražnja za našim proizvodima u Evropi, dodaje.

„Sektor ima brz i nezaustavljiv rast, a potrebe za izvozom su tolike da kad bismo celu Srbiju pokrili organskom hranom verovatno bi sve izvezli bez problema. Sada najviše izvozmo u zemlje EU“, kaže Gulan. Da bi proizvođači postali “organci” potrebno je da se sertifikuju što mogu da urade preko šest sertifikacionih kuća koje je Ministarstvo poljoprivrede ovlastilo da rade taj posao. Oni plaćaju troškove sertifikacije i potrebno je da prođe od godinu do tri godine dok se zemljište ne “očisti” odnosno da u tom period rade o svim principima organske proizvodnje, nakon čega postaju sertifikovani organski proizvođači. Ovaj posao mogu da urade i preko većih proizvođača sa kojima sklope ugovor o kooperaciji, gde postoji nekoliko prednosti za male proizvođače, ističe Gulan.

Jedna je što ne snose troškove sertifikacije, a druga što ne moraju da se bave plasmanom, jer je on manje više zagarantovan. Organska proizvodnja najrazvijenija je u Vojvodini, ali ima ogromne potencijale u južnoj i zapadnoj Srbiji, podseća Jovanović. Ipak, sa trenutnim učešćem u ukupnoj proizvodnji daleko smo od evropskog proseka koji je skoro šest odsto dok neke zemlje poput Austrije ili Italije prelaze četvrtinu ukupnog zemljišta. Neke zemlje kao što je Danska planiraju da u narednim godinama u potpunosti postanu organske.

Kontrola i sertifikacija

Ministarstvo poljoprivrede utvrdilo je spisak ovlašćenih kontrolnih organizacija za kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje u 2017. godini. Kako je objavljeno, te delatnosti obavljaće Organic control system Subotica, TMS CEE Beograd, Control Union Danube Beograd, Ecocert Balkan Beograd, Centar za ispitivanje namirnica Beograd i Ecovivendi Beograd. Osim na sajtu Ministarstva poljoprivrede, ovaj spisak objavljen je i u Službenom glasniku broj 96/16 od 2. decembra 2016. godine.

Srpsko tržište takođe raste pa je u nekim marketima učešće organske u voću i povrću od pet do čak 25 procenata. Prema podacima resornog ministartva,  ukupna površina pod poljoprivrednom proizvodnjom bila je 15.298 hektara. Najveće površine u organskoj proizvodnji u 2015. godini bile su pod žitaricama (32 odsto), voćem (22 odsto i industrijskim biljem (20 odsto). Vrednost izvoza organskih proizvoda iznosio je u protekloj godini 19.600.000 evra, a gotovo celokupan izvoz organskih proizvoda čini smrznuto i sušeno voće (najviše malina). Najveći izvoz bio je u zemlje Evropske unije i to u Nemačku i Holandiju, kao i u SAD. Vrednost uvoza organskih proizvoda u 2015. godini bila je oko 4.400.000 evra.

Uveženi organski proizvodi mogu se naći pre svega u velikim trgovinskim lancima, koji uvoze robu iz zemalja širom sveta, a proizvodi su takođe raznovrsni i uglavnom se uvozi ono što se ne proizvodi u našoj zemlji. Da bi se olakšalo onima koji se bave organskom proizvodnjom, uvedeni su podsticaji koji im se isplaćuju još od 2004. godine, s tim što su se tokom godina vidovi podrške, iznosi i korisnici menjali.

Za 2015.  I 214. godinu ukupan iznos podsticaja koji je opredeljen za organsku iznosio je 92 miliona dinara. Podsticaji se mogu ostvariti za premije za mleko proizvedeno metodom organske proizvodnj, u organskoj biljnoj proizvodnji, regres za sredstva za ishranu bilja dozvoljena za primenu u organskoj biljnoj proizvodnji i u organskoj stočarskoj proizvodnji.

Organski proizivodi su po pravilu u Srbiji i skuplji. “Cene jesu veće ali je i kvalitet dobar i reč je o hrani koja ne sadrži hemikalije što mnoge kupce opredeljuje za organik bez obzira na cenu koja je za pojedine artikle i pet puta veća. To je specifično tržište gde je kvalitet ključ uspeha i organska bi mogla da bude odlična prilika za Srbiju u kojoj su individualna gazdinstva premala za ozbiljne količine konvencionalnih proizvoda gde je faktor kvantiteta biniji nego u ovom segmentu”, ističe Gulan.

Naporno, ali dobra zarada

Bavlјenje organskom proizvodnjom u Srbiji je naporan posao uz male subvencije, tvrde proizvođači. Ali ako ste spremni na velika ulaganja i da istrajete u proizvodnji možete sebi obezbediti pristojan život. “Možete obezbediti posao sebi i za još 20 osoba i imati prostojan život”, kaže Vladimir Vozar koji se bavi organskom proizvodnjom već godinama. Međutim, treba biti spreman na rad i po 12 sati gotovo svakodnevno, kao i na velika ulaganja. “Velika su ulaganja zato što imate puno ručnog rada, prskanje, odnosno zaštita od korova ne postoji u našem poslu. Jedino mašinski što se odšparta ali tu su nam najveća stavka radnici i gorivo”, objašnjava Vozar. Na području Novog Sada sedam proizvođača se bavi organskom proizvodnjom ili su postupku konverzije da bi se bavili tom oblašću. Grad izdvaja subvencije od 2011. godine a za ovu je predviđeno da se izdvoji oko 4,6 miliona dinara. Proizvođači kažu da se to na kraju svede samo na oko 2.000 dinara po hektaru.

Prema rečima našeg sagovornika, iznos od oko 150 evra mogao bi se smatrati pristojnom subvencijom i mnogo bi značio proizvođačima. Ipak, ne očekuje da će naša država izdvajati koliko i zemlјe evropske unije. “Bio sam u Austriji ove godine i tamo se daje 800 evra po hektaru, to je velika razlika. U Sloveniji je oko 600 evra, veće su subvencije čak nego u konvencionalnoj proizvodnji”, ukazuje Vozar.

Ne možemo se porediti sa tim zemlјama ni kada su u pitanju primanja, ali čini se da Novosađani ne štede na kupovini zdravih proizvoda. To je barem pokazala naša anketa.

U Udruženju Serbia Organica kažu da su tako dobijeni proizvodi skuplji u proseku za oko 50 pa čak i do oko 400 odsto, u odnosu na iste konvencionalne sezonske proizvode.

 

Rast površina

 

Organska proizvodnja u Republici Srbiji u 2016. godini odvijala se na ukupnoj površini od 15.298 hektara (uključujući i livade i pašnjake), uključujuću površine koje su statusa organskog i one u periodu konverzije. U odnosu na 2014. godinu (9.548 hektara) ukupne površine su povećane za 62 odsto. Površine pod organskom biljnom proizvodnjom u periodu konverzije su iznosile oko 7.669 hektara, dok su površine uorganskom statusu iznosile oko 7.628 hektara. Učešće površina pod organskom proizvodnjom u ukupno korišćenom poljoprivrednom zemljištu je u godini iznosilo 0,44 odsto, što je za 0,16 odsto više u odnosu na 2014. godinu. Ukupno obradivo zemljište korišćeno za organsku proizvodnju u 2015. godini (bez livada i pašnjaka) je iznosilo 13. 398 hektara i predstavlja povećanje od 81,1 odsto u odnosu na 2014. godinu kada su površine iznosile 7.897hektara. Najveći udeo obradivih površina je pod žiaricama (31,1 odsto ) i voćem (21,6 odsto). Vojvodina je i u 2015. godini vodeći region po uključenim obradivim površinama sa 10.163 hektara. U stočarskoj proizvodnji je 2015. godine zabeležen najveći trend rasta uključenih životinja po broju grla ovaca i svinja kao i košnice pčela. Broj sertifikovanih organskih proizvođača (bez kooperanata) tokom 2015. godine je iznosio 334, za razliku od 2014. godine gde je broj nosioca sertifikata iznosio 292. Izvoz organskih proizvoda je u 2015.godini iznosio 19,6 miliona eur što je znatno povećanje od 75 odsto u odnosu na vrednost izvoza od 11, 2 miliona eur u 2014. godini. Najviše se izvozilo u EU – 70,4 odsto (Nemačku, SAD, Holandiju, Belgiju, Austriju i Poljsku).  Najveće učešće u izvozu je imalo voće sveže i smrznuto sa 17.082.205 eur odnosno 87,27 odsto. U sektoru prerade prednjače voćne prerađevine sa 109.641 kilograma ukupnih prerađenih proizvoda. • Vrednost uvezenih organskih proizvoda je u 2015. godini iznosila oko 4,4 miliona evra.

Organska u EU

,,Za organsku biljnu proizvodnju u Evropskoj uniji se koristi čak 6,2 odsto poljoprivrednog zemljišta, odnosno oko 11 miliona hektara. Površine namenjene organskoj proizvodnji povećale su se u proteklih pet godina, kao i broj poljoprivednika koji se bave organskom biljnom proizvodnjom. U petogodišnjem periodu Hrvatska je tako povećala organsku proizvodnju na 76.000 hektara. U Srbiji se takođe povećavaju površine namenjene organskoj proizvodnji. Prošle godine, po procenama, organska biljna proizvodnja se odvijala na površini većoj od 15.000 hektara. U Evropskoj uniji sve više proizvođača organske hrane Na kraju 2015. u EU bilo je 271.500 onih koji su se bavili organskom biljnom proizvodnjom, što je 5,4 odsto više nego u 2013. i 23,4 odsto više u odnosu na 2010. Polovina organske proizvodnje u Evropskoj uniji zastupljena je u Španiji, Italiji, Francuskoj i Nemčakoj. Od ukupno obradivog zemljišta za organsku biljnu proizvodnju najveći udeo je u AustrijiŠvedskojEstoniji. Naime, od ukupno obradivog zemljišta u Austriji 20 odsto je namenjeno organskoj proizvodnji, to jest 552.000 hektara. Austriju sledi Švedska sa 17 odsto površina, odnosno 519.000 hektara, a u Estoniji se organska proizvodnja odvija na 16 odsto obradivih površina to jest 156.000 hektara. U samo tri države Evropske unije, organska poljoprivreda je zastupljena u udelu manjem od dva odsto. To su Malta s 30 hektara, Irska 73.000 hektara i Rumunija 246.000 hektara. Površine pod organskom proizvodnjom, kako prenosi EuroActiv su se smanjile za četiri odsto u Holandiji. I u Srbiji se povećava organska proizvodnja Prema podacima Eurostata, u Srbiji je 15.298 hektara površina korišćeno za organsku biljnu proizvodnju, a registrovano je 264 gazdinstva koji se bave ovom vrstom proizvodnje. Za Srbiju nema podataka za 2010. ali se navodi da su površine korišćenje za organsku proizvodnju 2013. iznosile više od 8.000 hektara,  u 2014. godini blizu 10.000 hektara, a na početkui 2016. godine čak 15.000 hektara.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>