Home » 0 Branislav Gulan » Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, treći deo

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, treći deo

РАТАРСТВО

 

Као базична грана пољопривреде, ратарство се суочава са великим проблемима са којима се суочава биљна производња, почевши од потребе унапређења нових технологија гајења економски најисплативијих ратарских усева и разраде стратегије осавремењивања агротехничких мера, преко обраде земљишта, ђубрења, неговања усева, до система биљне производње и модерне пољопривреде по моделима агро-индустријске, органске и биодинамичке активности, које концептуализују референтне научне институције, а реализују надлежне стручне службе. Обједињавање фундаменталних и примењених истраживања на мултидисциплинарном нивоу за циљ мора да има пуно упознавање предности и ограничења оваквог приступа у гајењу усева у познатим, задатим амбијенталним условима, од којих велику пажњу треба посветити земљишту (поправка, увећање и очување плодности, смањење ерозије и контаминације применом агрохемикалија) и предвиђању евентуалних ризика у самој производњи када се у обзир узму промене климе на светском нивоу и опште позната чињеница да ћемо дугорочно бити све рањивији, због очекивања да ће у наредним годинама бити све више екстремних утицаја суше и поплаве на усеве. Крајњи циљ је одржив карактер природног амбијента у Србији (климе и земљиште) и тиме треба прилагодити агротехничке мере и сортимент, као тесно повезане чиниоце сваке технологије гајења усева. (Ковачевић и сар., 2016)

Ратарство у брдско-планинском подручју централне Србије с обзиром на конфигурацију терена, педолошке и климатске услове карактеришу другачији начини коришћења пољопривредног земљишта. Поред релативно високе заступљености и природних травњака и воћњака, а на појединим подручјима и винограда, оранице само у изузетним случајевима чине мање од половине укупних пољопривредних површина, углавном у речним долинама и на мањим нагибима. Мале површине и немогућност повезивања у већи комплекс старачка домаћинства, нерешена инфраструктура и саобраћајна повезаност су главни разлог присутне екстензивније ратарске производње. (Ковачевић и сар., 2016)

Под пољопривредним рејоном сматра се свака област која се у односу на неку другу одликује посебним особинама. У нашим условима има их четири, од којих је свакако најзначајнији за ратарску производњу равничарски (житородни) који се налази највећим делом у Војводини. Рејонизације ћемо се више придржавати и на тај начин осигурати гајење ратарских усева, односно њихових сорти и хибрида у оним зонама где им то највише одговара уз поштовање препорука стручњака шта је најбоље за тај рејон. (Ковачевић, 2017)

Што се тиче тренда површина он може бити један од добрих показатеља перспективе потреба за тим усевом, његове потражње и коњунктуре на глобалном тржишту. Зато планирање површина ратарских усева у Србији треба да буде усклађено између осталог и са трендовима њихових површина на глобалним нивоима. На светском и европском нивоу све уљарице (соја, сунцокрет, уљана репица) и кукуруз бележе стабилан и значајан пораст површина, док површине под пшеницом у свету стагнирају а у ЕУ бележе значајан пораст. За разлику од претходних јечам, шећерна репа и кромпир имају обрнути тренд стабилног и значајног смањења површина на оба глобална нивоа (Црнобарац, 2017).

Осим трендова на пројекцију приноса и површина ратарских усева сигурно утичу и други теже мерљиви али значајни фактори, као што су глобалне промене климе, неопходност да се осим искључиво економских критеријума у разматрање даљег развоја пољопривреде укључе и еколошки критеријуми у смислу очувања природних ресурса, а такође пољопривреда мора бити и у функцији ширег развоја руралних регија. У том смислу очекује се и значајнија промена система производње у ратарству од индустријско-конвенционалне ка принципима интегралне и у мањој мери и органске производње. На трендове значајно могу утицати примене савремених биотехнологија у оплемењивању биљака, и друге нове технологије као што је нанотехнологија и биостимулатори, односно примена ГПС и информационе технологије у смислу прецизније и брже детекције и анализе података као основе за боље одлучивање у процесу пољопривредне производње. (Црнобарац, 2017)

Кукуруз је наша најважнија ратарска биљка чије се површине у периоду од 1965-2004. године значајно смањују за 3.400 ha годишње. Од 2005. године због преласка са процене на метод узорка у сакупљању статистичких података о биљној производњи код кукуруза је установљено да су површине реално ниже за 200.000 ha, због чега педесетогодишњи тренд површина који је наведен у табели 6 није реалан. Тада је утврђена површина од око 1 милион хектара и од тада имамо годишње пораст од око 3.000 ha, који с обзиром на глобалне трендове треба задржати у будућности или чак повећати да би 2040. године површине под кукурузом биле на нивоу од 1,2 милиона хектара. Други усев у Србији по засејаним површинама је пшеница чије је површине у целом периоду од 1965-2014. године биле реално процењивана и имала је тренд значајног смањења за просечно 8.400 ha годишње, мада у задњих десетак година површине стагнирају на нивоу од око 600.000 ha, што је ниво који је пожељан и у 2040. години. Уљарице у Србији и Војводини као и у свету и ЕУ имају значајан тренд повећања површина који треба задржати у стратегији до 2040. године. Иако сунцокрет тренутно има већа површине, с обзиром на стабилнији и већи годишњи пораст површина соја ће га у Србији према пројекцији површина 2040. године превазићи за готово 50.000 ha. Уљана репица је озими усев скромних захтева који се успешно може гајити у брдском региону Србије и с обзиром на трендове у свету у нас је недовољно заступљена. За очекивати је да се њене површине значајније повећају и достигну ниво од 50.000 ha. Површине шећерне репе после наглог смањења површина 1990-тих су се стабилизовале на нивоу од 60-70.000 ha, али због постојаног светског и ЕУ тренда смањења површина и релативно ниских приноса у нас за очекивати је да ће површине шећерне репе да се смањују, без обзира на постојеће прерађивачке капацитете. Површине под кромпиром се у Србији у периоду од 1965. до 2005. године кретале у интервалу од 80-100.000 ha уз благу тенденцију пада, да би као и кукуруз због промене начина сакупљања статистичких података о биљној производњи од 2005. године имало нагли пад на ниво од 50.000 ha уз тенденцију даљег смањења. Иако у педесетогодишњем тренду површина кромпира значајно и стабилно опада на светском, а посебно на нивоу ЕУ, на светском нивоу се последњих десетак година бележи стагнација површина тако да ће се у периоду до 2040. године у Србији задржати садашње површине кромпира. (Црнобарац, 2017)

За реално планирање ратарске производње у Србији неопходно је анализирати постојеће стање и извршити избор могућег сценарија развоја. Као полазна основа послужили су остварени петогодишњи приноси и површине најважнијих ратарских усева у периоду 2010-2014. године, а као могући сценарио развоја одабран је педесетогодишњи тренд (1965-2014. година) истих показатеља. Анализирани подаци за Републику Србију су поређени са вредностима на глобалном нивоу, док су подаци за Војводину поређени са адекватно вишим приносима који се остварују у Европској унији (Табела 6) (Црнобарац, 2017)

Приноси свих усева су у Србији виши него у свету, осим шећерне репе и кромпира, док је годишњи прираст код свих усева већи у Свету него у Србији, изузетак је сунцокрет. Уколико се до 2040. године наставе исти трендови раста, без обзира на тренутно виши принос код већине усева та разлика у корист Србије ће бити све мања, односно код кромпира и шећерне репе заостајање у приносима ће се још повећати. Да би Србија задржала или побољшала ранг по приносу у свету неопходно је да оствари макар исти прираст приноса као на глобалном нивоу. На основу такве прогнозе приноса у 2040. години у Србији се пројектује принос пшенице од 4,85 t/ha, јечма од 4,02 t/ha, шећерне репе 60,34 t/ha и кромпира 16,19 t/ha што је још увек ниже од актуелних приноса ових усева у ЕУ. Са пројектованим приносом кукуруза од 7,62 t/ha, соје од 3,3 t/ha и репице од 3,35 t/ha превазишли би садашње приносе РУ, али би и даље код ових и свих осталих усева изузев сунцокрета заостајали за њиховим пројектованим приносима. (Табела 7) (Црнобарац, 2017)


Табела 6. Педесетогодишњи тренд (1965-2014. године) приноса (r, b) просечни петогодишњи приноси (2010-2014. година) и пројекције приноса најважнијих ратарских усева у 2040. години у Свету, Србији, ЕУ и АПВ

 

Региа Параметар Пшеница Јечам Кукуруз Соја Сунцокрет Уљана репица Шећерна репа Кромпир
Свет r 0,988** 0,953** 0,981** 0,975** 0,608** 0,981** 0,906** 0,897**
bsv (kg/ha) 39 23 65 25 6 27 552 108
Принос (t/ha) 3,15 2,77 5,27 2,50 1,56 1,93 55,13 19,15
Пројекција bSv (t/ha) 4,10 3,32 6,84 3,10 1,70 2,58 68,37 21,74
Србија r 0,495** 0,533** 0,517** 0,631** 0,355* 0,346* 0,258ns 0,471**
bsr (kg/ha) 22 18 44 24 8 13 118 88
Принос (t/ha) 3,90 3,48 6,05 2,70 2,45 2,60 47,10 13,60
Пројекција bSr (t/ha) 4,42 3,91 7,10 3,27 2,65 2,92 49,94 15,72
Пројекција bSv(t/ha) 4,85 4,02 7,62 3,30 2,59 3,25 60,34 16,19
ЕУ r 0,949** 0,915** 0,941** 0,866** 0,665** 0,913** 0,937** 0,896**
bEU (kg/ha) 66 35 88 45 11 30 771 270
Принос (t/ha) 5,41 4,55 7,16 2,74 1,93 3,12 71,82 31,25
Пројекција bEU t/ha) 7,00 5,39 9,28 3,82 2,19 3,83 90,33 37,72
АПВ r 0,213ns 0,408** 0,362** 0,640** 0,304* 0,334* 0,211ns 0,527**
bAPV (kg/ha) 11 18 34 26 8 14 95 159
Принос (t/ha) 4,50 4,14 7,02 2,72 2,52 2,70 48,38 20,06
Пројекција bAP (t/ha) 4,77 4,58 7,84 3,35 2,70 3,03 50,67 23,88
Пројекција bEU (t/ha) 6,09 4,98 9,14 3,81 2,78 3,41 66,89 26,53

r – коефицијент корелације b – годишња промена приноса у kg/ha

значајност r за 1% >0,361;   5%  >0,279

 

Табела 7. Педесетогодишњи тренд (1965-2014. године) засејаних површина (r, b) просечне петогодишње површине (2010-2015. година) и пројекције површина најважнијих ратарских усева у 2040. години у Свету, Србији, ЕУ и АПВ

 

Параметар Пшеница Јечам Кукуруз Соја Сунцокрет Уљана репица Шећерна репа Кромпир
Svet
r -0,235ns -0,652** 0,927** 0,976** 0,982** 0,981** -0,789** -0,526**
b (ha) -121.070 -501.902 1.207.330 1.697.850 404.781 609.116 -86.389 -35.520
Површине(ha) 218.796.728 48.742.432 176.836.210 108.178.913 25.003.206 34.556.986 4.707.328 19.135.412
Пројекција(ha) 215.891.041 36.696.792 205.812.130 148.927.313 34.717.939 49.175.778 2.633.984 18.282.929
Србија
r -0,869** -0,319* -0,809** 0,936** 0,378** 0,419** -0,170 ns -0,739**
b (ha) -8.402 -472 -7.416 3.549 915 188 -244 -809
Површине(ha) 615.736 86.651 1.013.132 162.439 178.625 11.026 65.979 52.332
Пројекција (ha) 414.078 75.330 835.150 247.612 200.580 15.539 60.124 32.919
ЕУ
r 0,601** -0,502** 0,415** 0,447** 0,895** 0,967** -0,700** -0,996**
b (ha) 56.932 -68.424 16.656 7.807 78.360 132.052 -28.133 -110.320
Површине(ha) 26.338.642 12.330.790 9.349.214 471.144 4.254.346 6.693.055 1.633.304 1.859.840
Пројекција(ha) 27.705.007 10.688.607 9.748.964 65 8.509 6.134.990 9.862.312 958.110 -787.851
АП Војводина
r -0,488** -0,505** -0,398** 0,935** 0,412** 0,423** -0,002 ns -0,910**
b (ha) -1.814 -715 -1.519 3.320 968 157 -3 -393
Површине(ha) 311.762 37.689 586.913 149.643 163.037 8.715 63.217 11.572
Пројекција(ha) 268.223 20.518 550.451 229.329 186.266 12.474 63.146 2.148

r – коефицијент корелације b – годишња промена приноса у kg/ha

значајност r za 1% >0,361;   5%  >0,279

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>