POGLEDI IZ EVROPSKE UNIJE I SRBIJE: Klimatske promene beru useve!

• Godišnji gubici izazvani klimatskim promenama u poljoprivredi Evropske unije iznose oko 28 milijardi evra. Veliki deo tih šteta nije pokriven osiguranjem, zbog čega evropske institucije insistiraju na jačanju sistema ranog upozoravanja, unapređenju alata za upravljanje rizicima i većem oslanjanju na inovacije koje bi mogle da ublaže posledice klimatskih promena;
• Posledice klimatskih promena vidljive su i kroz smanjenje obradivih površina. Procene pokazuju da Srbija godišnje gubi oko 25.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, dok se na globalnom svetskom nivou svake godine izgubi čak 30 miliona hektara plodnih oranica! To je površina približno jednaka teritoriji cele Italije.

• Suša je postala gotovo redovna pojava i u Srbiji. U poslednjih 25 godina zabeleženo je čak devet velikih sušnih perioda, a procenjuje se da je svaki od njih poljoprivredi nanosio štetu od oko 1,5 milijardi evra. Ukupni gubici tokom tih godina premašili su 10,5 milijardi evra;
• I u ovoj 2026.godini u EU se očekuju velike suše, ništa manje od dosadašnjih koje će ostaviti velike posledice na agrarnu ekonomiju!
• Inače, do pre dve – tri decenije zemljište u Srbijie imalo je oko pet odsto humusa. A, sad je to dva i po odsto humusa. Kada se izgub samo jedan sanitmetar humuisa, potrebno je da prođe 100 godina da se on vrati u zemljiše odakle je nestao – objašnjava agroanalitičar Branislav Gulan;

Godišnji gubici izazvani klimatskim promenama u poljoprivredi Evropske unije iznose oko 28 milijardi evra. Veliki deo tih šteta nije pokriven osiguranjem, zbog čega evropske institucije insistiraju na jačanju sistema ranog upozoravanja, unapređenju alata za upravljanje rizicima i većem oslanjanju na inovacije koje bi mogle da ublaže posledice klimatskih promena, javlja Biznis-rs.

• Suša je postala gotovo redovna pojava i u Srbiji. U poslednjih 25 godina zabeleženo je čak devet velikih sušnih perioda, a procenjuje se da je svaki od njih poljoprivredi nanosio štetu od oko 1,5 milijardi evra. Ukupni gubici tokom tih godina premašili su 10 milijardi evra;
• Posledice klimatskih promena vidljive su i kroz smanjenje obradivih površina. Procene pokazuju da Srbija godišnje gubi oko 25.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, dok se na globalnom nivou svake godine izgubi čak 30 miliona hektara plodnih oranica. To je površina približno jednaka teritoriji cele Italije

Zbog sve dužih sušnih perioda poljoprivrednici su prinuđeni da ulažu u sisteme za navodnjavanje. Međutim, ni to nije jednostavno rešenje, jer vode često nema dovoljno.

• Prema podacima iznetim u Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026. do 2034. godine to je ukupno 268.255 hektara. Ali, prema podacima RZS  broj gazdinstava koji je u 2025. godini navodnjavao njive  je 138.137!
• Prema podacima RZS u 2025. godini  bilo je navodnjavano tek  47.543 hektara poljoprivrednihpovršina od strane poslovnih subjekata i zemljoradničkih zadruga, što je za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj godini!

Za navodnjavanje u 2025. godini, poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ukupno su zahvatili 78.717 hiljada ^m3 vode, što je za 17,9 odsto više nego u prethodnoj godini; Prema podacima RSZ u Sribji se u 2025. godini navodnjavalo 47.543 hektara njiva što je za 2,3 odsto manje nego u prethodnojj godini!

Inače u Srbimji sad ima 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. Prosečan borj članao iu stalno z aposlenjih na porodičnom gazudinstvu je 2,2 lica. To je onda ukupno 1.150.653 osobe u u priamrnkij poljoprivedi.

Prosečna starost nosica polhjoprivrdngo ga zdisnt vau Sribjoi je 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. Prosečno ga zudiosmntov u Srboiji je veličine 6,4 hektara. Na njemu postoji jenda krava mlekulja, pet svinja, tri ovce, tri košnci ei 43 žkivine.

U R. Srbiji se nalazi o 4.073.703 hektara raspoloživog poljoprivredngo  zemljišta. Od toga se korsiti 3.257.100 hektara. U toj vleikoj fabrkici pod otovoeni mknebom u Sribkji se godišnejproizved eoko 20 miloiaomj toamn agarar proivzdoa I sorivamnj  za proizvodnju hran.

Za navodnjavanje u 2025. godini, poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ukupno su zahvatili 78.717 hiljada m³ vode, što je za 17,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 93,7 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora.

Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 89,2 odsto površine, kapanjem 10,4 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,4 odsto površine.

• Tokom 2025. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 47.543 hektara poljoprivrednih površina od strane poslovnih subjekata i zemljoradničkih zadruga, što je za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 92,9 osto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 6,5 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto); 

Metodološka objašnjenja

Republički zavod za statistiku Srbije od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno)

Jedan od onih koji se svakodnevno suočavaju sa tim problemom je Dragić Đurđević iz sela Suvodanje kod Valjeva. Na svojim parcelama gaji malinu, kupinu i kukuruz, a vodu za navodnjavanje obezbeđuje iz Suvodanjske reke koja poslednjih godina sve češće presušuje. Iako poseduje sistem za navodnjavanje još iz sedamdesetih godina prošlog veka, danas koristi snažne topove za zalivanje koji mogu da izbace i do 900 litara vode u minuti. Za malinjake vodu doprema cisternama sa reke udaljene četiri kilometra. Kako kaže, ulaganje u navodnjavanje isplati se već tokom prve godine korišćenja. Razlika između zalivanih i nezalivanih parcela može da dostigne i 50 odsto u prinosu. – Bez vode nema ništa. A, sada nema ni kiše kad je najpotrebnija – upozorava Đurđević.

Uprkos sušnom početku leta, proizvođači žitarica ipak imaju razloga za zadovoljstvo. U Kolubarskom okrugu žetva ječma donela je solidne prinose i 2026. godina kao I dobar kvalitet zrna. Iako su prolećne kiše na pojedinim parcelama izazvale poleganje useva, štete nisu bile velike.

Poljoprivrednik Miloš Radosavljević iz Pričevića navodi da su prinosi ječma dostizali između pet i šest tona po hektaru, što se smatra veoma dobrim rezultatom za ovu proizvodnu godinu.Stručnjaci ističu da će prilagođavanje klimatskim promenama u narednim godinama biti jedan od ključnih zadataka poljoprivrede. Jedna od preporučenih mera je povećanje sadržaja humusa u zemljištu, odnosno takozvana humizacija.

– Humus ima važnu ulogu u očuvanju plodnosti zemljišta jer poboljšava sposobnost tla da prima i zadržava vodu, utiče na njegovu strukturu i reguliše vodni, vazdušni i toplotni režim. Zahvaljujući tome biljke lakše podnose sušne periode, a zemljište postaje otpornije na klimatske ekstreme. Inače, do pre dve – tri decenkije zemljsie u Srbiji zemljište imalo je oko pet oddsto humusa. A, sad je to dva i po odsto humusa. Kada se izgub samo jedan sanitmetar humuisa, potrebno je da proxdje 100 godina da se omn vrati – objašnjava agroanalitičar Branislav Gulan.

On podseća da organska đubriva, posebno stajnjak, imaju višestruke koristi. Ona popravljaju fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta, podstiču aktivnost mikroorganizama i omogućavaju biljkama bolje usvajanje hranljivih materija. Jer, sistemi za nvodanvjanej ne bi došlo došli isutaicijui kada ne bi bilo prirodnog đubriva. A, nejiga sad u Srbjki9i skroo da I nema. Jer, u Srbiji sad ima samo 698.871 grlo goveda, što je najuamnejui za  poslednjih 100 godina. A, kada nema vogoveda nema ni prirodnog đubriva. Kada bi se u takvoj situaciji još više navodnjvali zemljiše njvie bi se još višeisposnile.Jer, zemnlji u Vovjvodini sad sde nalazi samo  oko 2,5 odsto humusa! A, pre nekoliko decenija bilo je više od pet odsto.

• Za povratak samo jedngo santimetra izgubljengo humusa potregno je da prose najmanej 100 godina!

Nedovoljan udeo navodnjavanog poljoprivednog zemljišta u Srbiji, uzrokovan je nedostatkom adekvatne infrastruktrue, pa on predstavlja jedan od glavnih izazova koji ograničava produktivnost u poljoprivedi. Ali, prema podacima RZS, a kako se navodi i u Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja u Srbiji se navodnjava 268.305 hektara zemljišta, odnosno 8,3 odsto na 27,2 odsto gazdinstava.  Tokom 2025. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 47.543 hektara poljoprivrednih površina od strane poslovnih subjekata i zemljoradničkih zadruga, što je za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj godini!  Za navodnjavanje u 2025. godini, poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ukupno su zahvatili 78.717 hiljada ^m3 vode, što je za 17,9 odsto više nego u prethodnoj godini; Prema podacima RSZ u Sribji se u 2025. godini navodnjavalo 47.543 hektara njiva što je z 2,3 odsto manje nego u prethodnoj godini! Za navodnjavanje u 2025. godini, poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ukupno su zahvatili 78.717 hiljada m³ vode, što je za 17,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 93,7 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora. Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 89,2 odsto površine, kapanjem 10,4 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,4 odsto površine.

• Dakle, tokom 2025. godine u Republici Srbiji navodnjavano je samo 47.543 hektara poljoprivrednih površina od strane poslovnih subjekata i zemljoradničkih zadruga, što je za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 92,9 osto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 6,5 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto).;

U novoj  Strategiji poljoprirede i rualnog razvoja Srbije između ostalog piše, da dominira površinsko navodnjavanje na 42 odsto i navodnjavnje kap po kap 41 odsto, dok je orošavanje manej zastupljeno sat ek 17 odsto. Glavni izvori vode za navodnjavanje su podzemne vode na gazdinstvu, a to je čak  51 odsto i površine vode sa 25 odsto. U ukupnim navodnjavanim površinama oranice i bašte učestvuju sa 72 odsto, vođbnajci sa 22,9 odsto i vinogradi sa dva odsto. Isti izvor navodi da se navodnjava i 5,9 odsto pod žitaricama, 25 odsto mahunarki, 18,2 odssto krompira, 29 odsot šećerne repe, 12,1 odsto uljane repice, 31,3 odsto voćnih vrsta, 29,7 odsto vinograda, 1,6 odsto suncoketa, 48,2 odsto povrća, bostana i jagoda,  svega 0,1 odsto krmnih biljaka.  Ulaganja u izgadnju i modernizaciju sistema za navdonjavanje uz pararalelni razvoj strategija za optimalno i održivo korišćenje dostupnih vodnih resursa, mogu u značajnoj meri doprineti povećanju obima poljoprivedne proizvodnje.

Na sve to utiču klimaski faktori!

Jer, promene u temperqturoi, padavinama i učestalosti ekstremnih vremenskih pojava direktno utiču na pribnose, kvalitet proizvoda i ekonoimsku stabilnost poljoprivrednika.U poređenju sa periodom 1961 – 1990. godine, prosčena temeratura vazduha  je porasla za 1,4 odsto u periodu 2001 – 2020. godine, iza 1,8 odsto tokom decenjije 2011 – 2020.godine, koja je bila najtoplija decenija u istoriji merenja u Srbiji. Porast  temperature je največi tokom letnjih meseci (2,4 stepena za period 2011 – 2020. godine) i veći je tokom vegatacione sezone nego u toku godine u celini (1,9 odsto u periodu 2011 – 2020 godine).

• Prema UNDP istraživanju, prosečna temperatura će porasti ya 2,5 – 3,1 odsto u periodu 2041 – 2060 godine u poređenju sa periodom 1961 – 1990. godine. Porast temperature povećava učestalost i trajanje toplotnih talasa i ekstremnih vrućina, kao i smanjenje učestalosti hladnih perioda, utiču na poljoprivr3ednu proizvodnju, šimskeekosisteme, biodiverzotiet, kao i na ljudsko zdravlje, a indirektno i na druge sektore!

Međutim, sitaucija se drastično promenila od poslednje decenije prošlog veka, a posebno od početka ovog veka. Jer, jake i ekstremne suše obeležile si brojne godine, uključujući mesee u avgustu  2000, 2003, 2007, 2011, 2012, 2017., 2022, 2024 i 2025. godine.  Dakle, najkritičniji su letnji meseci, posebno jul i avgust.

Kiselost zemljišta

Posebna pažnja posvećuje se i kontroli kiselosti zemljišta. Reakcija zemljišta, izražena kroz pH vrednost, jedan je od najvažnijih faktora koji utiču na razvoj biljaka i visinu prinosa. Većina poljoprivrednih kultura najbolje uspeva na zemljištima čija se pH vrednost kreće između šest i sedam – navodi Gulan.

Međutim, u pojedinim delovima Srbije, posebno u istočnim krajevima, preovlađuju kisela zemljišta sa pH vrednostima između 4,5 i 5,8. Zbog toga stručnjaci preporučuju redovne agrohemijske analize i primenu mera poput kalcifikacije kako bi se poboljšali uslovi za proizvodnju. Sve češće suše, kasni mrazevi, promenjeni režimi padavina i rastuća konkurencija na evropskom tržištu pokazuju da poljoprivreda ulazi u novu eru izazova. Iskustva proizvođača na terenu potvrđuju da bez ulaganja u navodnjavanje, očuvanje plodnosti zemljišta i prilagođavanje novim klimatskim uslovima neće biti moguće održati stabilnu proizvodnju hrane u godinama koje dolaze – zaključuje analitičar Branislav Gulan.

Svet će prekoračiti granicu zagrevanja od 1,5 °C krajem ove decenije!

• Probijanje ove važne granice desiće se oko 2030. godine – čitavu deceniju brže nego što se nekada pretpostavljalo. Zagrevanje se ubrzalo poslednjih godina, a šta to znači za našu budućnost objašnjava dr Vladimir Đurđević, jedan od vodećih meteorologa i stručnjaka za klimatske promene;
• Po novim procenama iz ovogodišnje referentne studije „Indikatori globalnih klimatskih promena” (Indicators of Global Climate Change), svet će probiti granicu zagrevanja od 1,5 °C već krajem ove decenije;
• To je sada neminovno, i dogodiće se znatno ranije nego što se nekada pretpostavljalo;

Naime, IPCC je 2018. procenjivao da bi, ako se nastavi tadašnja stopa zagrevanja, svet mogao dostići 1,5 °C između 2030. i 2052. godine, a period oko 2040. godine se nametao kao najrealističnije očekivanje prelaska ove granice. Danas, međutim, najnovije procene pokazuju da nismo na sredini tog opsega, već na njegovoj donjoj granici, što je iz ugla posledica klimatskih promena najnepovoljniji ishod: prag od 1,5 °C mogao bi biti dostignut već oko 2030. godine. „Razlog za ubrzanje nije samo nastavak visokih emisija gasova staklene bašte, već i smanjenje privremenog hlađenja koje potiče od antropogenih aerosola, kao i činjenica da danas bolje razumemo neke procese u klimatskom sistemu koji su ranije bili manje vidljivi.”

Vladimir Đurđević, u analiyamam iyme]u ostalo ističe: Granica od 1,5 °C bila je usvojena kao „ambiciozniji cilj” u Pariskom sporazumu, jer aktuelni podaci i zakoni fizike ukazuju da bi zaustavljanje zagrevanja na toj tački sprečilo mnoge ekstremne posledice klimatskih promena, uključujući topljenje ledenih pokrivača i porast nivoa mora. Međutim, ova granica će uskoro umesto predmeta projekcija postati deo istorije.

Šta probijanje granice od 1,5 °C znači za Srbiju?

• Srbija se već zagreva brže od globalnog proseka. Prosečna godišnja temperatura viša je za više od 1,8 °C u odnosu na preindustrijsko doba, a posledice se ogledaju kroz češće toplotne talase, duže suše, intenzivnije pljuskove i veći pritisak na poljoprivredu, vodne resurse i zdravlje stanovništva. „Svet na 1,5 °C za Srbiju već znači klimu u kojoj su godine poput 2012, 2017, 2024. ili 2025. manje izuzetak, a više upozorenje kako može izgledati nova normalnost.” Vladimir Đurđević;

Prema navodima studije, najveći neposredni rizik dolazi od kombinacije visokih temperatura i suše, koja direktno pogađa prinose, vodosnabdevanje, energetiku i ruralne zajednice. Posebno su ugroženi usevi poput kukuruza, kod kojih gubici prinosa tokom najsušnijih godina mogu dostići i 40 odsto.

Karbonski budžet se ubrzano troši

Poslednji podaci pokazuju da se Zemlja do sada zagrejala za 1,37 °C u odnosu na preindustrijsko doba i da se trenutno zagreva brzinom od 0,27 °C po deceniji. Na osnovu tog trenda, granica od 1,5 °C mogla bi biti dostignuta već 2030. godine. Istovremeno, procenjuje se da je preostali globalni „karbonski budžet” za zadržavanje zagrevanja na 1,5 °C svega oko 130 gigatona CO2, što bi pri sadašnjim emisijama moglo biti iscrpljeno već 2028. godine.

Da li ćemo probiti i granicu od dva °C?

• Prema aktuelnim projekcijama, sve je verovatnije da će i granica od dva stepena °C biti prekoračena sredinom ovog veka. Stručnjaci upozoravaju da svet i dalje ne napušta fosilna goriva dovoljnom brzinom, uprkos razvoju obnovljivih izvora energije. „U godinama posle Pariskog sporazuma, postojalo je određeno jedinstvo u donošenju odluka koje danas, u svetlu aktuelnih geopolitičkih tenzija, više ne postoji.”  Vladimir Đurđević;
• Aktuelne procene ukazuju da bi globalno zagrevanje do kraja 21. veka moglo da dostigne između 2,3 i 2,7 °C, što bi predstavljalo ozbiljan izazov za društva, ekonomiju i poljoprivredu širom sveta;

Može li se zagrevanje preokrenuti?

Iako bi prestanak emisija metana mogao da donese određene pozitivne efekte u relativno kratkom roku, situacija sa ugljen-dioksidom je mnogo složenija. CO2 ostaje u atmosferi vekovima, pa čak i hiljadama godina nakon prestanka emisija. „Onaj udeo zagrevanja koji je do ugljen-dioksida – to će trajati vekovima, pa i hiljadama godina nakon što prestanemo sa emisijama.” Istovremeno, važno je napomenuti da i zaustavljanje zagrevanja ne znači odmah i zaustavljanje posledica zagrevanja.

Naime, postoje mnoge tzv. zagarantovane promene, odnosno putevi kojima smo se već izvesno zaputili, i sa kojih nećemo moći da skrenemo, sve i da sutra prekinemo sve emisije. Primera radi, gledajući sadašnje i istorijske nivoe CO₂ u atmosferi, poslednji put kada su uslovi bili kao danas, milionima godina u prošlosti, Grenland je imao samo trećinu svog sadašnjeg leda., navodi između osalog Đurđević.

• U pitanju je spor proces, ali on svejedno traje: i kada bi se sad zaustavilo zagrevanje, u narednih nekoliko stotina godina verovatno bi svejedno nestao veći deo leda sa Grenlanda, što će u budućnosti dovesti do rasta nivoa svetskih mora. Neke naše greške plaćaće ljudi koji još nisu ni rođeni.

                                                                                                                           Priredio: Branislav GULAN