POGLEDI IZ SRBIJE: Uvođenje nove genetike u domaćoj proizvodnji svinja

• Zbog loše agroekomske politike Srbija sad proizvodi  samo 2.403.991 grla svinja godišnje. Toliko je imala i posle Drugog svetskog rata 1947.godine. Pre dve  decenije imala je u oborima i po pet milioan grla svinja. Sad se u Srbiji po jednom stanovniku troši samo po 15 kilograma svinjskog mesa godišnje!
• Tako mala proizvodnja svinja dovela je državu u situaciju da je izgubila Prehrambeni suverenitet! Očekuje se da će ga vratiti nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja od 2025. do 2034 godine koju ovih dana treba da  donese Vlada Srbije;

Branislav GULAN

Bez izgradnje savremenih farmi i uvođenja nove genetike u domaćoj proizvodnji svinja neće biti značajnijih pomaka. Cene žive mere tovljenika tokom godine variraju i zavise od uvoza (sad je to oko 160 dinaa po kilogamu žive mere), pa su mnogi koji, nemaju siguran plasman, odustali od tova. Poslednji popis poljoprivrede pokazao je da se u Srbiji sad tovi godišnje samo oko 2,403.991 grlo svinja. To je 30 odsto manje nego pre deset godina, kaže dr Vitomir Vidović, profesor stočarstva novosadskog Poljoprivrednog fakulteta i vlasnik Reprocentra svinja ,,Farmdizajn’’ u Rumenci kod Novog Sada.

Ovaj istaknuti stručnjak bio je i stručni konsultan na pripremi za podizanje oko 125 farmi svinja u Rusiji koje su izgrađene pred intervenciju Rusije u Ukrajini. Tada je u Rusiji izgađeno ukupno oko 564 farme svinja. Cilj je bio da se postigne samodovoljnost u proizvodnji svinja i prasadi, ali i da ostaje za izvoz. Oni su tada obeybedili sebi prehrambenu bezbednost u svim vkidoma. Rusija sad godišnje u Vijetnam, ali i neke druge zemlje, izvozi više od 62 miliona svinja godišnje!

Izvoznik, postao uvoznik!

Srbija je od izvoznika svinjskog mesa postala zavisna od uvoza. Poslednji izvoz svinjskog mesa iz Srbije u EU i SAD, bio je 1991. godine u vrednosti od 762 miliona dolara. Posle toga u Srbiju su stigle sanckije ratvi, klasična svinjskla kuge, afrička kuga. Posle toga došlo je do smanjivanja stočnog fonda i to ponajviše svinja. Inače, stočni fond u Srbiji ima tendenciju opadanja već tri i po decenije od dva do tri odsto godišnje!

• Tada je i EU zabranila da se to meso izvozi iz Srbije i troši ubilo kojoj zemlji EU. Uvoz i potrošnja svinjskog mesa iz Srbije je zabranjena u EU zbog vakcinacije u Srbiji protiv klasične svinjske kuge, koja je inače ukinuta 15. decembra 2019. godine. Vakcinacija je ukinuta ali svinjska kuga se ponekad ponegde opet i pojavi. Kasnije je stigla pa se još uvek češće pojavi i šara po Srbiji i afrička kuga svinja. Protiv njene bolesti još uvek nepostoji vakcina.  Zbog toga kada se javi afrička kuga sve svinje se eutanaziraju, i bolesne i zdrave. Država nadoknadi štetu za svinje, ali su štete ogromne tek posle toga jer nema prasića. To je i razlog zašto Srbija sad uvozi po 500.000 prasića godišnje;
• U EU je pored svega i  danas  zabranjena upotreba ovog mesa iz Srbije, ali nije dozvoljen ni transport svinjskog mesa iz Srbije preko zemalja, članica EU, izuzev ako ono nije prerađeno na 72 i više stepeni. Inače, Srbija ni nema ovog mesa za izvoz. Ali, i da može da ga izvozi ovo meso ne bi bila ni konkurentna. Jer u EU ovog trenutka ima čak 50 miliona svinja viška!

I pored svih problema u Srbiji su pune mesare svinjskog mesa. Jer, je samo prošle 2025. godine uvezeno 100.000 tona svinjskog mesa. Ono se meša sa domaćim Srbiji, jer je poklan domaći stočni fond.

• Zato se sad godišnje u Srbiju mora godišnje uvoziti oko 50 odsto od potreba svinjskog mesa, a jedan od razloga za to je što se u poslednjoj deceniji zbog loših agroekonomskih uslova u zemlji ugasilo čak 62.000 malih stočnih farmi! Samo u poslednjoj deceniji zbog nedakvatne i loše agroekonomske politike u 2025. godini uvezeno je oko 100.000 tona tog mesa! Za to i uvoz oko 45.000 tona mleka potrošeno je oko milijardu evra!
• Zbog loše agroekonoske politke, pre svega, na uvozu mesa i mleka, Srbija je izgubila i Prehrambeni suverenitet! On treba da se vrati sa novom agroekonomskom politikom koju donosi nova Strategija poljoprivrede Srbije. Njenu pripremu je vodila prof dr Tatjana Brankov, specijalni savetnik ministra poljoprivrede Srbije. Strategija će se primenjivati od 2025. do 2034. godine;

Ta nova Straetgija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2025. do 2034. godine treba da ispravi sve loše u agraru Srbije, što je ostavila poslednja Strategija koja se vodila od 2014. do 2024. godine. Jer, nju je kreialo  240 domaćih autora prilikom pisanja te štetne agroekonomske politike Srbije. Oni su tada, 2014. godine obećali med i mleko.

• Kreatori agroekonmske politike Srbije, su naime, vlastima, narodu i državi, 2014. godine obećali godišnji rast proizvodnje u agraru od 9,1 odsto, uz  utehu da će to u lošijim godinama biti 6,1 odsto. Rezulati su pokazali da je to bila štetna strategija za državu Srbiju, kretaore, politike i narod. Jer, je umesto obećanog rasta to bila bila strategija pada proizvodnje u agraru. Umesto obećanog rasta bio je godišnji rast od samo 0,17 odsto, a za celu deceniju tek 1,7 odsto! I zato sve loše niko nije odgovarao! Kreatori su sebe čak i častili sa 8,2 miliona evra namenskih stranih donacija pristiglih iz tri evropske zemlje!

Na osnovu loših rezultata te straegije i umesto meda i mleka ona će još nekoliko decenija narodu Srbije donositi gubitak. Sad se boljitak očekuje posle donošenja nove Strategiej koja treba da vrati Srbiji Prehrambeni suverenitet. Rezultat te prošle strategije je da pored uvedenog gubitka Prehrambenog suverenietta, da bi imala dovoljno ovog mesa,  samo u 2025. godini je uvezla oko 100.000 tona. A, te svinje čije meso uvezeno u Srbiju, i koje se konzumira iz uvoza, hranjene su sa GMO sojom!

To znači da je Srbija umesto obećanog rasta proizvodnje u agraru, tada imala rast od samo 0,17 odsto ili za celu deceniju on je bio tek 1,7 odsto. Sa ovim nerealnim, netačnim i neostvarivim rastom proizvodnje, kreatori takve aegrkonomske politike na 145 strana napisane strategije, su obmanuli državu Srbiju i narod koji mora da plaća cehove te obmane.

Proizvođači očekuju da se sad sa novom Strategijom reformiše način proizvodnje, da nova Strategija donese povećanje broja tovnih svinja uz podršku za investicije u objekte koji će biti savremeno opremljeni. Očekuje se da bi se broj svinja za nekoliko godina trebao da poveća na oko 6,5 miliona grla godišnje. Nekada se u Srbiji po jednom stanovniku trošilo više od 15 kilograma svinjskog mesa godišnje. Ali, sad kad su se obori za tov ispraznili i kada u njima nema svinja, već 2,4 miliona grla, koliko je bilo i posle Drugog svetskog rata, nedostatak svinjskog mesa, zemlju je doveo da mora da ga uvozi.

Stiže nvoa genetika svinja!

O uvodjenju nove genetike svinja u Srbiju Oliver Stanković, Farma svinja „Edufarm“, kaže: „Ono što nama treba to su povoljni uslovi za izgradnju farmi, za finansiranje kao što je to svuda u svetu. Sve kalkulacije ukazuju na to da se jedna farma isplati za neki period od 12 do 13 godina. Imajući u vidu da mi nemamo kredite koji su duži od 12, 13 godina, veliki je rizik za bilo kog proizvođača da uđe u kredit. I ko uđe u kredit u ozbiljnim je problemima, posebno kad naiđe period poput ovog, kada su cene svinja veoma loše.“

• Najbolja dodata vrednost za hranu koja se proizvodi na njivi je da se uloži u ishranu svinja. Savremena genetika svinja obezbeđuje dnevni prirast od 1,2 kilograma, ili četiri do šest tona po jednoj krmači godišnje, što bi u zaokruženom procesu dalo visok profit;

Vitomir Vidović, stručnjak za proizvodnju svinja, dodaje: „Najbolje bi bilo da mali farmeri imaju svoju klanicu, da imaju svoje prodavnice. Obrnu taj svoj kukuruz kroz svoje prodavnice i prerađevine u paritetu jedan prema četiri, do jedan prema dvanaest, i oni prihoduju po hektaru od 25.000 do 37.000 evra godišnje. A, mi koji nemamo svoje životinje, svoju preradu i svoju radnju, prihodujemo do 1.200 evra evra.“

Danska je po broju stanovnika slična Srbiji, a na oko 2000 farmi proizvede 32 miliona svinja godišnje i 90 odsto izveze. O iskustvima danskog modela, srpske farmere su u Kuli upoznali predstavnici farme koja se bavi prvenstveno razvojem genetike, a samo u Danskoj je 85 odsto krmača iz njihovog reprocentra.

Ekspert Megouran Oganisjan, iz kompanija „Danbred“ iz Danske, koja ima blizu šest miliona stanovnika navodi: „U Srbiji smo prisutni već 40 godina, sarađujemo trenutno sa nekoliko farmi i snabdevamo ih najboljom genetikom. Srbija ima povoljne uslove za proizvodnju svinja, najpre zbog zemlje na kojoj se može proizvoditi hrana. Potrebne su vam investicije, edukacija farmera i više stručnjaka na farmama.“

U proizvodnji svinja u Danskoj, za manje od deset godina promenio se fokus u razvoju genetskih osobina. U 2018. godini razmišljalo se o produktivnosti, a danas mnogo više o izdržljivosti i otpornosti svinja. Iskustvo pokayje danas da svaka srednje razvijena zemlja u svetu čiji narod jede svinjskgo meso, treba da ima sivnja, koliko i stanovnika.Jer, je u srednje razvijenim zemljama takva i potrošnja ovog mesa danas!

                                  (Autor je analitičar i publcista)