Home » 0 Branislav Gulan » Ribarstvo izvozna šansa Srbije

Ribarstvo izvozna šansa Srbije

Iako se potrošnja ribe u Srbiji povećava za vreme posta i slava, ovu namirnicu i dalje jedemo četiri puta manje od svetskog proseka. Godišnje u ribnjacima proizvedemo i izlovimo iz reka svega oko 10.000 tona ribe. Najčešće ih izvozimo u zemlje u okruženju i Evropskoj uniji, gde godišnje nedostaje više od milion i po tona ribe.

 

Iako je nutricionisti preporučuju bar dva puta nedeljno, riba se na srpskoj trpezi retko zatiče. Zdrava, a lako se i priprema, poručuju oni koji je vole.

 

Ovakvo jelo, međutim, na stolu naših domaćica, nađe se desetak puta godišnje.

 

Ipak, ovih dana u uzgajalištu Ečka, kažu, spremaju se za opsadno stanje kako bi se podmirilo tržište tokom predstojećih posnih slava. Šaran, amur i tostolobik, koji se tu uzgajaju, vade se, tovare i otpremaju danonoćno.

 

Pošto je proizvedemo više nego što trošimo, možemo da je izvozimo. Ipak, s obzirom na karakteristike podneblja, proizvodnja bi mogla da bude veća. Recimo, u odnosu na prošlu godinu, ove smo izvezli 16 odsto manje ribe.

 

“Potrebno je da Srbija učini sve da se ribarstvo stavi u ravnopravni položaj sa ostalim granama u poljoprivredi. Mi proizvodimo kvalitetnu ribu i da bismo je proizvodili što više, neophodno je učiniti sve da bi proizvodnja počela da raste”, kaže Mirjana Miščević iz Privredne komore Srbije.

 

U postupku pristupanja Srbije Evropskoj uniji poglavlje 13 odnosi se na ribarstvo i u njemu potencijal vide proizvođači.

 

“Smatramo da slatkovodno ribarstvo Srbije ima svoje mesto sa budućim članstvom u EU, popraviće se mogućnost pretendovanja na sredstva iz pristupnih fondova EU, što bi svakako moglo da utiče na povećanje proizvodnje i otvaranje novih ribnjaka i na stvaranje uslova da i mi dobijemo beneficije, subvencije”, ističe direktor Ribarskog gazdinstva Ečka Miroslav Dejković.

 

Da Srbija razvije ribarstvo ima šanse. Stručnjaci kažu da je moguće zasnovati proizvodnju na još 200.000 hektara, ali je neophodno i ukinutu plaćanje vodnog doprinosa, zabeleženo 12. decembra 2015. godine.

 

(Autor je član Naučnog društva ekonomista, publicista i književnik)

 

Tags:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>