Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Stara obećanja od nove vlasti
Najveću perspektivu za izvoz imaju voće, povrće, goveđe meso i prerađevine te ribarski proizvodi. Problem je i to što jeftino izvozimo sirovine a to se dešava zato što nemamo gde da ih čuvamo, jer nam fale nam kapaciteti gde bismo ih čuvali za period kada će oni imati veću cenu. Orijentacija Vlade Srbije je da se pomaže, pre svega, malim i srednjim gazdinstvima, da im se daju inputi da ojačaju, ali se, neće zaboraviti ni na velika gazdinstva. Situacija u polјoprivredi je daleko od zadovolјavajuće, saglasni su učesnici polјoprivrednog foruma „Hrana za Evropu“
Bezbednost hrane centralna je tema poljoprivrednog foruma „Hrana za Evropu“ koji je održena danas u Vršcu. Domaći proizvodi u buduće će imati oznaku porekla „Srpski kvalitet“ najavio je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović. Obraćajući se prisutnim stručnjacima iz oblasti agrobiznisa ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine naveo je da nema izvoza hrane u Evropu ako ona nije u skladu sa bezbednosnim kriterijumima iz Evropske unije. Takođe, najavio je da će Srbija sledeće godine moći da konkuriše za sredstva iz IPARD programa EU. Za ovu svrhu inače je za period od sedam godina, počev od 2014.namenjeno 175 miliona evra. „Situacija sa Rusijom je, može se reći, još komplikovanija. Problem je i to što jeftino izvozimo sirovine a to se dešava zato što nemamo gde da ih čuvamo, jer nam fale nam kapaciteti gde bismo ih čuvali za period kada će oni imati veću cenu“, rekao je ministar. On je najavio da će se sledeće godine, u skladu sa raspoloživim sredstvima, za koja se još ne zna kolika će biti, ulagati i u kapacitete za skladištenje. Takođe i za mlade poljoprivredne proizvođače i u konkurentnost našeg agrara koja je sada slaba. Dragan Šagovnović, direktor Ekonomskog instituta koji je jedan od organizatora skupa izjavio je da se nažalost, za šest godina koliko se održavaju ovi Formi, u agraru ništa bitno nije promenilo, bolje reći dosta toga se promenilo ali na gore. Prof.dr Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije suorganizator skupa ocenio je da dobre ekonomske politike nema bez dobre agrarne politike. Uostalom i Teodor Šulc, koji je svojevremeno dobio Nobelovu nagradu za rad iz oblasti smanjenja siromaštva smatrao je da je siromaštvo pokazatelj nepoznavanja agrarne ekonomije. Po njegovim rečima najveću perspektivu za izvoz imaju voće, povrće, goveđe mese i prerađevine te ribarski proizvodi. Orijentacija je da u sledećoj godini sva sredstava koja budu na raspolaganju usmeravaju na povećavanje konkurentnosti našeg agrara. Tu će, naglasio je ministar, posebno mesto imati prerađivački sektor. Učestvujući u radu Foruma, Dragan Glamočić, savetnik predsednika Vlade Republike Srbije, izjavio je da je orijentacija Vlade Srbije da se pomaže, pre svega, malim i srednjim gazdinstvima, da im se daju imputi da ojačaju, ali se, kako je rekao, neće zaboraviti ni na velika gazdinstva. Situacija u polјoprivredi je daleko od zadovolјavajuće, saglasni su učesnici polјoprivrednog foruma „Hrana za Evropu“. U poslednjih deset godina povećali smo kvalitet proizvodnje, površine pod višegodišnjim zasadima, zakoračili ka Evropi sa organskim proizvodima. Međutim i dalјe su nam prinosi po hektaru i proizvodnja mleka trostruko manji nego u Uniji.
Posebnu pažnju je privukao drugi panel na Šestom poljoprivrednom forumu „Hrana ze Evropu“, koji je bio posvećen srpskoj agroprivredi viđenoj iz perspektive menadžera i direktora vodećih srpskih kompanija koje posluju u oblasti poljoprivredne i prehrambene idustrije. Suština posla koji treba da obavi srpska poljoprivreda jeste da se napravi dobar proizvod koji će ići u Evropu, kao što će, po rečima Zorana Daljevića finansijskog direktora Atlantik grupe, biti sa „Bakinom tajnom“, a ona će se uskoro naći na rafovima evropskih trgovina.
Perspektive izvoza
Srbija ima najveće perspektive da izvozi voće, povrće, goveđe meso i prerađevine i ribarske proizvode, izjavio je danas ministar polјoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović, istakavši, međutim, da nema izvoza hrane u Evropu ako ona nije u skladu sa bezbednosnim kriterijumima iz Evropske unije. „Situacija sa Rusijom je, može se reći, još komplikovanija. Problem je i to što jeftino izvozimo sirovine, a to se dešava zato što nemamo gde da ih čuvamo, jer nam fale nam kapaciteti gde bismo ih čuvali za period kada će oni imati veću cenu. On je najavio da će se 2017. godine, u skladu sa raspoloživim sredstvima, za koja se još ne zna kolika će biti, ulagati i u kapacitete za skladištenje, a takođe i u mlade polјoprivredne proizvođače i u konkurentnost našeg agrara koja je sada slaba. Po njegovim rečima, najveću perspektivu za izvoz imaju voće, povrće, goveđe meso i prerađevine te ribarski proizvodi, saopšteno je iz Ekonomskog instituta. „Orijentacija je da u 2017. godini sva sredstava koja budu na raspolaganju budu usmerena na povećavanje konkurentnosti našeg agrara. Tu će posebno mesto imati prerađivački sektor“, rekao je ministar. Domaći proizvodi u buduće će imati oznaku porekla „Srpski kvalitet“ najavio je Nedimović i dodao da će Srbija 2017. godine moći da konkuriše za sredstva iz IPARD programa EU. „Za ovu svrhu inače je za period od sedam godina, počev od 2014, namenjeno 175 miliona evra“, precizirao je ministar.
Miloš Panjković, direktor Perutnine Ptuj Topiko, kaže da se naši prozvođači se ponekad, čini se trude da proizvedu jeftino, a ne mora tako, bolje da napravimo nešto kvalitetno. Kupci sada traže da pilad izlaze napolje, to i radimo u Sloveniji, sledeće godine ćemo i u Srbiji. To nam je plan. Problem je veliki udeo sive ekonomije u prodaji živinskog mesa. On u Evropi iznosi oko 10 odsto, a prema nekim podacima u Srbiji čak 45 odsto. Pozdravljamo što je država pokrenula borbu protiv sive ekonomije. Voleli bismo da nam država olakša sertifikaciju prema Evropi i da nam pomogne u naplati potraživanja. Naši planovi su da osim pravljenja zdravijeg okruženja za pilad, pravimo viršlu sa što više mesa, pa ćemo sledeće godine proizvesti viršlu sa 90 odsto mesa. Ići ćemo u susret zahtevima proizvođača da dobiju proizvod koji će se brzo pripremiti, pa ćemo sledeće godine praviti panirane proizvode koji će biti skoro gotovo potpuno spremni za konzumiranje. Kada je reč o organskoj hrani, takva proizvodnja je kod nas malo teža nego u drugim branšama.Treba biti realan i reći da bi organsko pile bilo skupo za ljude u Srbiji, ali kao kuća, ipak ćemo raditi i na proizvodnji organskog pileta.
Po mišljenju Zorana Daljevića, finansijskog direktora Atlantik grupe tehnologija, je da nas vreme gazi, zatim nizak stepen iskorišćenosti kapaciteta i konkurentnost. Mi kao prvo treba da imamo kvalitetan proizvod, zatim da on odgovara standardima i da ima kontinuitet standarda, što je, čini se, najteže postići, odnosno održati. Dobro je što će 2017 i 2018, kao što najavljuje Vlada Srbije, biti godine borbe protiv sive ekonomije, jer to povećava konkurentnost legalnih proizvođača.
Goran Borčak, komercijalni direktor Viktoria logistike, kaže da je podizanje konkurentnosati u Srbiji veliki zadatak svakog sektora i svakog gazdinstva od najmanjeg do onog koje proizvodi na 10.000 hektara. „Da bi se dostigla konkurentost neophodna je vertikalna integracija od primarnih proizvodjača do prerađivača. Tek ako postoji povezanost u svakoj tački od primarne do finalne proizvodnje može se izvući maksimuim“ rekao je Borčak. On je istakao je da je proizvodnja uljarica u Srbiji na nivou evropskih standarda i da je rod u 2016. godini, svih kultura, suncokreta, soje i uljane repice 1,2 miliona tona, što je izuzetan rod.Viktorija logistik je članica Viktorija grupe, jedne od vodećih kompanija u oblasti agroindustrije.“Poseban problem je što mali proizvđači u Srbiji nisu organizovani i skoro i da ne postoje esnafska udruženja“. Istakao je, da je najteže prozvoditi ako se ne zna kome će se ta roba plasirati. „Proizvodnja za poznatog kupca i ciljano tržište proizvođačima obezbeđuje dugoročnu kalkulaciju i mogućnost da planiraju investicije“, rekao je Borčak. On je dodao da Viktorija logistik prati aktuelne trendove u standardizaciju i zahteve tržišta, tako da je u proces sertifikacije uključila sve veći broj partnera od kojih otkupljuje uljarice. Proizvodnja uljarica u Srbiji 2016. godine je nezapamćeno dobra. Iako žetva još nije potpuno završena, već imamo milion i 200.000 tona skinute soje, uljane repice i suncokreta, što ukupno vredi 400 miliona evra. Za razliku od nekih drugih branši, proizvodnja uljarica je na nivou svih evropskih standarda. Međutim problem je što su mali proizvođači slabo organizovani. Subvencije države su neophodne da bi se proizvođačima osigurala sigurnost, a davanje subvencija bi trebalo da bude uslovljeno efikasnošću same proizvodnje, podvukao je Borčak.
Srpski agrar i dalje kuburi sa starim boljkama kao što su usitnjen posed, nepovoljna starosna struktura angažovanih u poljoprivredi, zatim zastarela mehanizacija. Sve ovo rezultuje i lošim prinosima, pa krava u Srbiji daje 3.000 litara mleka godišnje za razliku od 8.000 koliko daju krave u Evropi. Zatim prinos jabuka po hektaru je oko 15 tona, a u razvijenimzemljama i do 60, pa i 70 tona. Toliki prinos ostvaruje i Delta, ali uz veoma velika ulaganja. Nažalost, činjenica je i da bez jake privrede nema jake poljoprivrede, a upravo je ovo slučaj i u Srbiji, naveo je Milorad Sredanović, potpredsednik Delta Holdinga.
IPARD program!?
Srbija će 2017. godine moći da konkuriše za sredstva iz IPARD programa Evropske unije, kazao je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović. On je u Vršcu, na poljoprivrednom forumu „Hrana za Evropu“, podsetio da je Srbiji iz tog programa EU za period od sedam godina, počev od 2014. godine, namenjeno 175 miliona evra. ,,Zbog posla koji nas očekuje u ovoj oblasti, teško je poverovati da će neko u Srbiji, već sledeće gopdienm dobiti novac od IPARD programa! Ako, sve bude rešeno sa Briselom i najbrže se bude odvijalo, prema propozicijama, novac može da stigne, najranije 2018. godine’’, primedba autora B.G! Jer, kada se reši problem sa Briselom, pa raspiše konkurs, da bi se razmatrali zahtevi i donela odluka, kada je sve u najboljem redu, treba da prođe najmanje devet meseci!
Govoreći o izvozu hrane, Nedimović je kazao da nema njenog izvoza u Evropu, ako ona nije u skladu sa bezbednosnim kriterijumima EU. Situacija sa Rusijom je još komplikovanija. Problem je i to što jeftino izvozimo sirovine, a to se dešava zato što nemamo gde da ih čuvamo, jer nam nedostaju kapaciteti gde bismo ih čuvali za period kada će oni imati veću cenu“, rekao je ministar. On je najavio da će se 2017. godine, u skladu sa raspoloživim sredstvima za koja se još ne zna kolika će biti, ulagati i u kapacitete za skladištenje, kao i u konkurentnost domaćeg agrara koja je sada slaba.
Polјoprivrednik Miroslav Kiš iz okoline Subotice napominje da se ne zna za koga se proizvodi i da prinosi bitno zavise od vremenskih prilika. U odnosu na podsticaje i podizanje konkutrentnosti nemamo kontinuitet mera, ocenjuje Kiš. Voćarstvo, povrtarstvo, govedarstvo i ribirastvo beleže rast. Iako značajna, proizvodnja sirovina nije konkurentna. „Ne mogu 628.000 polјoprivrednih proizvođača da budu ekonomski održivi bez zadruga. Mi moramo povećati preradu da bismo povećali dodatu vrednost i uposlili našu radnu snagu“, naglašava Miladin Ševarlić iz Društva agrarnih ekonomista. Saša Vitošević iz „Global sida“ poručuje da moraju da se evidentiraju nekomercijalna gazdinstva koja ne dobijaju direktne podsticaje nego su predmet ruralnog razvoja. Da ima mnogo prostora za unapređenje srpskog agrara ukazuje podatak da naš poljoprivrednik hrani 15 ljudi, dok na primer nemački čak 10 puta više. Nadležni zato obećavaju više sredstava iz budžeta za investicije, nabavku opreme, podršku mladim polјoprivrednicima, ali i plaćanje mleka po kvalitetu od 2018. godine. I noa vladajuća garniture, kada je agrar u ptianju nastavlja sa obeećanjima, koja nisu ne do nedosajala. Međutim, to se u praksi nije pokazalo. Jer, oan se nisu ostvarila, pa je I na skupu konstqatovano da je stanej gore nego pre šest godina kada je održan prvi Forum ,,Hrana za Evropu’’. Mi ne ne nemamo hrane za Evropu i svet, već je sve manej imamo i za sopstvene ptorebe. Najbolji dokaz tome je proizvodnja u agraru 2015. Godini, čija je vrednsot bila 4,75 miliajrdi dolara, dok je vladajuća garniture želela da to bude 6,6 milijardi dolara. TA proizvodnaj je u odnosu na prethodnu, dakle 29014. godinu bial fizički manja za osam odsto, a finansijski za 7,34 odsto. Važeća agrarna sgtrategioja, koja je usvojena 21.jula 2014. godine u Vladi Srbije (do Parlamenta nikada nije stigla, a ne zna se zašto) predviđala je rast od najmanje 6,1, odnosno i više od devet odsto! Umesto rasta, agrar Srbije je u prvoj godini primene važeće strategije imao pad! Zato nam i nedostaju rasprave o tome kako se sprovodi važeća strategija o razvoju srpske poljoprivede!
Povećana kontrola i obolenja!
U Srbiji se kontroliše i kvalitet i bezbednost hrane, koja je na visokom nivou. Međutim, i pored velike kontrole pojavi se infekcija ali stepen bakterijskih infekcija u našoj zemlji nije veći nego u Evropi. Ovo je na Šestom poljoprivrednom foruma “Hrana za Evropu”, čija je glavna tema upravo bezbednost hrane, izjavila Vesna Đorđević, zamenica direktora Instituta za higijenu i tehnologiju mesa. Po njenim rečima, ono što je problem, jeste slaba edukacija potrošača i na tome se mora više raditi kako bi potrošači znali da tumače ono što na deklaracijama proizvoda piše.
Dr Tatjana Brankov, sa Ekonomskog fakulteta u Subotici zapitala je, kako je pored tako bezbedne i kontrolisane hrane u ogromnom porastu broj oboljevanja u našoj zemlji, za koja se procenjuje da su uzrokovana i lošom ishranom. Ona je navela da su prema istraživanjima “Batuta” oboljevanja organa za varenje i krvotoka povećane dva puta, žlezda sa unutrašnjim lučenjem pet puta dok je stopa oboljevanja od tumora uvećana 17 puta. Nisu pošteđena ni deca, pa je na uzrastu između 7 I 19 godina za 14 puta povećan broj oboljevanja žlezda sa unutrašnjim lučenjem, krvotoka tri puta, organa za varenje dva puta, a tumora čak 20 puta. „Svetska zdravstvena organizacija kaže da Srbija ne čini ništa da zaštiti decu od marketinških kampanja za prehrambene proizvode koji sadrže puno šećera, masti i soli. Ovaj problem može da se reši ili upozoravanjem od posledica istaknutim na pakovanjima, kao što je slučaj sa cigaretama ili dodatnim oporezivanjem, što neke zemlje i rade”, izjavila je dr Brankov.
Hermina Šerona iz Perutnine Ptuj izjavila je da su standardi u EU veoma visoki, a posebno kada je reč o prozvodnji mesa. Radeći na bezbednosti hrane, Perutnina Ptuj primenjuje vertikalno integrisanu proizvodnju koja podrazumeva kontrolu celog procesa proizvodnje. “Imamo naravno nadzor od strane države ali mi smo kao proizvođači svesni da smo sami odgovorni za bezbednost i trudimo se da svi naši proizvodi budu bezbedni. Imamo i svoju laboratoriju da bismo stalno mogli da kontrolišemo ono što dajemo na tržište, rekla je ona i navela da se stalno radi na edukaciji radnika da se proizvodi ne kontaminiraju u bilo kom procesu manipualacije sa njima.
Danilo Golubović, iz pregovaračkog tima Vlade Srbije sa Evropskom unijom najavio je da će konačno, uskoro biti otvorena Nacionalna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka. Da bi proizvođači hrane u SRbijni optali, pre svega, mala i srednaj gazdinstva kojih je i ponajviše, potrebno je da se zadrže stimualcije za proizvodnju, kaže profeser Ekonmskog fakulteta u Novom Sadu dr Koviljko Lovre. Naši poljoprivredncii imajmu subencije dva i po puta manje nego što ih imaju njihvoe kolege u region. Primera radi, ako je subvencija u SRbiji oko 60 evra po hetkaru, u drugim zemljama se kreće oko 160 evra po hektaru. U EU kojoj mi težžimo subvencije su oko 360 evra. Sa takvim odnosom subvencija srpski seljak ne može biti konkurentan.
Prodaja zemlje i suvereniteta!
Budući da je proizvodnja hrane veoma ozbiljan i odgovoran posao neophodno je maksimalno voditi računa o njenoj bezbednosti u celom lancu prooizvodnje i prometa. Jedino hrana koja ispunjava visoke evropske bezbednosne standard može da se izveze u Evrpsku uniju, kojoj težimo. Pažnju je privukla i rasprava na temu čiaj je zemlja zemlje Srbija, pa je zaključeno da se zemnlja ne prodaje stasncima, već domaćim proizvođačima hrane.
Budući da je proizvodnja hrane veoam ozbiljan i odgovoran posao neophodno je maksimalno voditi računa o njenoj bezbednosti u celom lancu proizvodnje i prometa. Jedino hrana koja ispunjava visoke evropske bezbednosne standarde može da se izveze u EU, kojoj težimo. Na šestom Forumu ,,Hrana z Evropu’’ je zaključeno da proizvođačima treba davati subvencije kako bi imali bar neku sigurnost. I to činiti sve do ulaska u EU. Jer, sve do tada ne moramo strogo da se pridržavamoi njihovih propsia I naloga. Čulo se da nažalost Srbija i dalje kuburi sa starim boljkama u poljoprivredi kao što su usitnjen posed, nepovoljna struktura angažovanih u poljoprivredi te zastarela mehanizacija, što sigurno doprinosi da su prinosi u našem agraru mali. Razgovaralo se i o tome čija je zemlja zemlje Srbije, gde su se skoro svi panelisti izjasnili da su protiv prodaje državne zemlje, a naročito strancima. Jer, prodaja zemlje strancima je i prodaja suvereniteta zemlje.
Ipak, zaključak Foruma je da se u rešavanju problema u agraru nije gotovo ništa odmaklo posle šest godina! Vlasti, koje su tada bile, ali i današnje su, obećavale da će rešiti problem. Do sada se ti nije dogodilo. A, od demokratskih promena, do sad su opet stigla stara – nova obećanja od 13 ministra poljoprivrede. Do sada su takva obećanja davali ministri poljoprivrede koji su bili na vlasti od 5. oktobra 2000. godine:
- 1. Živanko Radovančev, koordinator
- 2. Dragan Veselinov
- 3. Stojan Jevtić
- 4. Ivana Dulić – Marković
- 5. Goran Živkov
- 6. Predrag Bubalo, koordinator
- 7. Slobodan Milosavljević
- 8. Saša Dragin
- 9. Dušan Petrović
10. Goran Knežević
11. Dragan Glamočić
12. Snežana Bogosavljević – Bošković
13. Branislav Nedimović
I na kraju svi su oni bili sluge vladajućih partija koje sui h postavuile. Više su slušali naloge iz partija šta treba dsa se uradi nego štgo su osluškivali zahteve seljaka, ali I menadžera u ovoj oblasti.- Nema problema das u želeli rezultate, ali oni nisu stigli sa njihovim radom i rad je bio veoam kratak, u proseko oko 14 meseci, pa su smenjivani i dolazili drugi ljudi, ali ne sa njima i rezultati. Kao da nisu bili poučeni iskustovm svojih prethodnika, pa je svako sa sobom donosio i novu agrarnu politiku, koja je dala stare rezultate. A, sa takvom politiikom i rezultatima proizvođači hrane nisu bili zadovoljni imali su pad proizvodnje, umesto profita takva politika im je donosila nezadovoljstvo, nesigurnost i gubitke u proizvodnji. Ni narod, odnosno potrošači nisu dobili kvalitetnije i jeftinije proizvode.
B. Gulan