Идејни нацрт могућег историјског договора на Западном балкану Прилог за “КРЕАТИВНО РЕШЕЊЕ“

Целина раније објавњеног дела текста;

http://www.makroekonomija.org/0-david-dumic/idejni-nacrt-moguceg-istorijskog-dogovora-sa-albancima/

 

 

 

Модел би био реализован по угледу на Дејтон,с тим да би била пожељна претходна међусобна сагласност заинтересованих страна око концепта.Постојале би две варијанте чијом применом би било остварено свеобухватно и коначно решење разграничења на Западном балкану;

 

Варијанта 1

Предвиђено је решење којим би Србија добила север Косова(Лепосавић,Зубин поток,Звечан и Северна К.Митровица) и територије са српском већином у косовском поморављу и централном Косову (Косово Поље,Обилић,Грачаница,Ново Брдо,део Гњилана и Косовске Каменице међусобно  повезане с централном Србијом), чиме би био сачуван део рудних богатстава и енергетских капацитета и потенцијала.Такође,Србија би добила и узак појас КиМ од Зубиног Потока и Тутина ка Албанској граници,те узак појас албанске територије уз црногорску границу,укључујући Скадар,где је велика коцентрација асимилованог српског живља,који би водио до излаза на море,у дужини обале коју је могуће испреговарати,а која би подразумевала могућност изградње Луке.Тим границама би поред Манастира Грачанице и Бањске,по узору на територијално решење за Горажде у БиХ, били обухваћени и српски манастири Високи Дечан и Пећка Патријаршија, док би Манастири, који не буду били обухваћени српском територијом, уживали одређени облик специјалног црквеног  статуса.

 

Македонија би добила област Кoрча у Албанији насељену Власима(Цинцарима) и узак појас уз грчку границу с излазом на море,где је већинско грчко становништво,и на тај начин решила проблем с албанцима.Уколико би Македионци одбили да учествују у решењу,само би Србија и Албанија размениле територије.

 

Албанија би проширила границе на делове КиМ и Македоније,где живи већинско албанско становништво,што јој не би могло поћи за руком без сагласности Србије и Македоније.

 

Грчка би се заштитила од даљих албанских територијалних претензија,пошто више не би постојала заједничка граница,што важи и за Црну Гору..

 

Бугарска би,такође била задовољна у случају да се Македонија одлучи за чвршће повезивање са њом,уместо са Србијом,а чак и да остане независна,док би у случају повезивања са Србијом то Бугарској могло представљати проблем,али на македонском народу је да одлучи о свом будућем државном статусу.

 

 

На предложени начин би Срби и Албанци остварили националне интересе да живе у заједничкој држави и могли би се окренути миру и просперитету без опасности избијања нових непријатељстава за која више не би постојали разлози.

На овај начин би било решено албанско и македонско питање,док би српско било решено делимично.Да би и српско питање било решено у целини,али и бошњачко и хрватско, неопходно је укључивање у процес БиХ,Цг и евентуално Хрватске,што представња другу варијанту;

 

 

Варијанта 2

 

Другом варијантом би БиХ,без хрватског дела територија, приступила заједници Србије,Црне Горе(уколико се Цг народном вољом не одлучи за припајање Србији,већ за заједницу) и евентуално Македоније,а заузврат би била оформљена територија Санџак коју би чиниле територије са бошњачком већином у Србији

(Нови Пазар,део Сјенице и Тутин) и бошњачком и албанском у Црној Гори,(узак појас од Рожаја и Петњице преко Плава, Гусиња,Тузи до Улциња),и која би се припојила бошњачкој БиХ еквивалентно припајању Републике српске Србији,с тим да не би дошло до територијалног повезивања,већ би веза била поморским путем од Улциња до Неума,док би Хрватска уступила Србији дубровачко подручје до Неума,те источну Славонију,Барању и Западни срем.Ово би уједно,поред компензација за територије у БиХ, биле и најминималније и делимичне хрватске компензације србима за етничко чишћење у Крајини, за почињени геноцид у 2.Св.рату и вишевековну асимилацију српског живља.

 

Несумњиво би изнето било прихватљиво решење и са аспекта турских интереса(могућност уније БиХ и Албаније),чиме би се могао превазићи евентуални отпор албанаца у Црној Гори уласку у састав Санџака,односно БиХ..

 

Уколико Црна Гора,пак, народном вољом не би пристала на припајање Србији,већ изрази вољу да остане независна,или да буде део савеза са Србијом(БиХ и Македонијом),било би неопходно размотрити територијалне компензације на начин да Црној Гори, Србија и Република Српска уступе одређене територије заузврат оним црногорским уступљеним Санџаку.Предложено би вероватно било неприхватљиво с аспекта оног дела популације са црногорским идентитетом,с обзиром да би дошло свакако до значајне промене етничке слике становништва у корист Срба.

Уколико би Црна Гора одбила да учествује применила би се само варијанта 1,али требало би имати у виду и симболичну бројност становништва,(поготово у ситуацији када би била прилика слободног изјашњавања,што тренутно није случај,тешко да би број декларисаних црногораца премашивао бројку од 150 000-200 000 људи), које изражава припадност црногорској нацији у контексту решавања веома озбиљног међународног проблема,односно ако већ неко мора да буде оштећен,нека то,нажалост, буде убедњиво најмања заједница.Аалтернативно је враћање територија старе херцеговине и приморја са српском већином у састав Херцеговине,односно РС.

 

Уколико би Хрватска одбила да учествује у овим процесима Бошњаци би морали у БиХ да дају територијалне уступке Републици српској тј.Србији заузврат припојеном Санџаку. С обзиром да је Хрватска запосела српске територије у Крајини,решење је препуштање у целини територија у БиХ насељених хрватским живљем новоформираној бошњачкој држави. У овом случају Србија би остала ускраћена за дубровачко подручје до Неума,те источну Славонију,Барању и Западни срем. Међутим,бошњачки део БиХ би имао на располагању и опцију заједнице са Хрватском,при чему би Србија бошњацима уступила Санџак без територијане повезаности,а заузврат добила дубровачко подручје до Неума,те источну Славонију,Барању и Западни срем.

 

Уколико би и БиХ одбила да учествује применила би се само варијанта 1,односно дошло би до делимичног решења.Такође,уколико би Албанци и Македонци одбили да учествују,Варијанта 2 би се самостално могла применити као делимично решење са аспекта српског питања,док би бошњачко било решено у целини.

 

Сви народи на западном балкану применом предметних решења би остварили националне интересе да живе у заједничкој држави и могли би се окренути миру и просперитету без опасности избијања нових непријатељстава за која више не би постојали разлози.