Home » 0 Dragan Radović » Bilo bi smešno da nije žalosno: Srbija na petom mestu po opterećenju najnižih zarada!

Bilo bi smešno da nije žalosno: Srbija na petom mestu po opterećenju najnižih zarada!

У последњих годину дана више пута и са различитих места чује се предлог  о смањењу оптерећења зарада и увођењу прогресивног  опорезивањa истих. Наизглед сасвим исправан предлог који у пракси функционише у већини западних земаља са много развијенијом економијом од наше.

Црв сумње у „позитивне“ намере ових предлога јавља се када погледамо ко су предлагачи:  Налед, Унија послодаваца, заговорници неолибералног концепта  и многи професори (са платног списка државе).  Претрагом на гуглу наилазимо на много текстова где претходно наведени  предлагачи (најчешће Налед и Унија послодаваца) образлажу проблематику пореског оптерећења зарада, преносимо делове из једног ( новосадски Дневник 16.08.2016.):

„НАЛЕД је у анализи о пореском оптерећењу рада у Србији, упоређујући га с нивоом у земљама Еевроспке уније, закључио да није изнад европског просека, али да јесте када је у питању опорезивање најниже зараде. Србија је, по студији Светске банке, на петом месту међу европским земљама по висини пореског оптерећења најнижих зарада“.

Погледајте како то изгледа „математички“:  најнижа нето зарада у Србији, на бази 175 х/месечно и важећој  цени  сата   од  121,00 дин.  износи   21.175,00 дин (172 евра)., оптерећење порезима и доприносима износи  динара 12487,00, прерачунато у евре по курсу на дан 09.09.2016.г. је  101,26. У земљама Европске уније, просечно оптерећење минималних зарада порезима и доприносима износи око 600 евра!!!   Укупан месечни трошак ангажованог радника у Србији, са исплаћеном минималном зарадом и плаћеним минималним доприносима, износи 273 евра, исти параметар у земљама  Европске уније  је 2100 еура.

 

Табела 1.

1.            Најнижа нето плата у Србији                                              172   евр.

2.            Најнижа нето плата у земљама ЕУ (просечно)            1500  евр.

3.            Најниже пореско оптерећење зарада у Срб.                  101  евр.

4.            Најниже порексо оптерећење зарада у ЕУ                     600  евр.

Укупно минимални трошак радника у Србији                             273 евр.

Укупно минимални трошак радника у ЕУ                                   2100 евр..

5.            Трошак радника по Налед.предлогу са

упола нижим доприносима  (55 евр.мин.+172 зар.)                  217 евр.

_________________________________________________________________________________

Ако неко није добро разумео, понављам:  НАЛЕД, УНИЈА ПОСЛОДАВАЦА, професори и експерти са платног списка државе, ФРЕН, ГИЗ немачки и многи други сматрају да је пореско оптерећење најнижих зарада у Србији огромно, Светска банка иде корак даље и у својој анализи нас ставља на високо пето место у свету!!!

И овакве „огромне плате“ у Србији су велико оптерећење које одбија стране инвеститоре, зато представници Наледа дају иницијативу за  додатно снижавање стопа доприноса. Како предлажу и прогресиван начин опорезивања, то би значило да веће плате имају значајно веће пореско оптерећење.

Данас у Србији, на  „терену“ , стање је следеће:

1.            Просечна нето зарада у 2016.г. је око 44 хиљ.динара.

2.            Најнижу зараду, или једва нешто изнад, прима 400 хиљада радника.

3.            На црно ради 700 хиљада радника

4.            Пореска управа уопште не контролише рад на црно, као и висину исплаћених зарада.

5.            Министарство за рад и Инспекторат за рад (у оквиру Министарства),  сваке године „открије“  једва  1% до 2% од укупног броја непријављених радника, висину исплаћених зарада уопште не контролишу.

 

Ако би Влада у будућности спровела Наледове предлоге у дело, имали бисмо следеће стање на терену:

1.            Пореско оптерећење на зараде било би двоструко ниже за најнижих 400 хиљада исплаћених зарада

2.            Из реалног сектора приватни послодавци који исплаћују „фул“ зараде ( у висини просечне плате у Србији  и веће – око 550 хиљада радника), због непостојања контроле рада на црно (непријављивање промета робе и услуга, држање радника на црно) од стране Пореске управе,  значајно би смањили нето зараде, реално очекивање  – зашто би исплаћивали пуне зараде ако већ могу  значајно ниже, са упола мањим пореским оптерећењем, уз додатну исплату зарада у „кешу и на руке“.

3.            ПИО и Здравствени фонд имали би преполовљен прилив што би вероватно довело до смањења пензија на ниво 30% од просечне зараде, лечење грађана би се свело на ниво  „уочи“ укидања.

4.            Страни инвеститори  би оствариливали још веће профите у Србији, познато је да највећи део њих исплаћује минималне зараде.

НАПОМЕНА: Налед искључиво због страних инвеститора и предлаже описано смањење оптерећења зарада, странцима је превише да  за српског радника плаћају месечно 273 еура трошак, није им превише у својој земљи да плаћају 2100 евра своје раднике.

Да баш нешто и није сасвим у реду са предложеним мерама примећују и у самом Наледу, пише у већ поменутом тексту објављеном у Дневнику:

„У НАЛЕД-у су свесни тога да би држава смањењем пореског оптерећења рада направила „рупу” у буџету и да би дефицит, као и јавни дуг, био још већи, па истичу да је због тога потребно наћи начина да се та мера неутралише, односно да нема негативан ефекат. То би значило да би морало да се компензује додатним приходима од неког другог вида опорезивања, а као могуће решење НАЛЕД предлаже додатно опорезивање потрошње, имовине, добити…“

Представници Наледа желе да додатно уруше стандард становништу повећањем пореза на потрошњу (ПДВ), пореза на имовину ( и први пут су учествовали у вишеструком повећању стопе пореза на имовину, као и основице) и пореза на добит који страни инвеститори скоро да и не плаћају (већина приказује губитке у пословању, плаћају га само домаћи привредници који морају бити позитивни како би добили кредит од пословне банке).

Образложење Уније послодаваца у захтеву за смањење пореског оптерећења најнижих зарада је врло чудно, контрадикторно боље речено:

“Смањење оптерећења ниских зарада у радно интензивним гранама као што су текстилна и метална индустрија директно би утицало на повећање конкурентности, повећање зарада запослених, ново запошљавање и повећање извоза”,

Ако би смањење  оптерећења  зарада повећало конкурентност (логично) због нижих трошкова, никако не би могло истовремено и да повећа зараде јер би тада трошкови били већи па би конкурентност аутоматски била мања што никако не би довело до отварања нових радних места, још мање до повећања извоза , како су образложили у Унији послодаваца. Једино што би се остварило је преусмеравање једног дела пореских прихода, некада  намењених држави а сада послодавцима за повећање профита.

 

Високо неморални предлози, образложени у претходном делу текста, садашња Влада  ће спровести у дело, будите сигурни! Као резултат имаћемо (понављам): даље урушавање  ПИО фонда, смањење пензија на ниво од 30% просечне зараде, можда и банкрот Фонда, више од половине запослених радника у Србији радиће за минималну зараду, уследиће обавезно повећање пореских стопа: ПДВ, на имовину и добит, даље задуживање државе, даља распродаја свих ресурса (енергетика, воде, шуме, рудна богатства, јавна предузећа из сектора услуга).

Супротно предлогу разних лобистичких група који би значајно уништио нашу привреду, изнећу другачији, приказан у следећој табели:

Табела 2.

НЕТО ЗАРАДА              СТОПА ОПТЕРЕЋЕЊА

до 30 хиљ.дин.                             62

до 40 хиљ.дин.                             57

до 50 хиљ.дин.                             52

до 60 хиљ.дин.                             47

до 70 хиљ.дин.                             42

до 80 хиљ.дин.                             47

до 90 хиљ.дин.                             52

до 100 хиљ.дин.                          57

до 120 хиљ.дин.                          62

преко 120 хиљ.дин.                    70

преко 150 хиљ.дин.                    80

Предлози у Табели 2.  би отерали  све стране инвеститоре који желе радника у Србији за месечни трошак нето зараде и доприноса у износу од САМО 217 евра, са друге стране стимулативно  би деловали на послодавце да исплаћују пуне  зараде.  Превођењем 700 хиљада радника са рада на црно у легалан рад буџет би био пунији,  све зараде за исте новозапослене раднике би биле исплаћене из текућег прихода-пазара што би значајно повећало легалне приходе привредника (који су до сада у значајној мери били непријављени  и без плаћеног ПДВ-а), додатно наплаћени ПДВ би онемогућио стварање   „рупе“  услед смањења оптерећења одређених зарада.

Као што се види,  разна решења постоје за побољшање економског стана, на жалост, представници државе, разни мешетари, криминализовани део бирократије, не желе да обичном свету буде боље, настављају са предлозима који ће и даље погоршавати услове пословања привредника и стандард грађана.

 

У Београду, 17.09.2016.                                          Драган Радовић

 

Jedan komentar na Bilo bi smešno da nije žalosno: Srbija na petom mestu po opterećenju najnižih zarada!

  1. “…не желе да обичном свету буде боље…”

    У томе је суштина.

    Када би таквом слоју становништва било боље онда не би имао ко да прати штампане и електронске медије, верује политичким конвертитима различитих боја и чека бољу будућност.

    Пошто реална ситуација није ни близу претходно претпостављене, остаје да чекамо и надамо се када ће нека шака странаца доћи и спасити Србију од економске пропасти.
    За почетак да нас науче да гајимо свиње…

    До тада, народ у Србији мора да схвати да је лењ и непредузимљив и да боље сутра може очекивати само ако буде имао дохотке у висини минимално поменутих у тексту, без права да се буни својим иностраним послодавцима.
    Додатно, запослени никако не би требало да схвате да се њихово радно место финансира од пореза који они сами плаћају и који је по дефиницији предодређен за другачију употребу.
    Ако и неким случајем посумњају, онда се треба постарати да то што безболније прихвате и умисле како је све то збох њихове боље будућности.

    Јадна је држава Србија са таквим приступом баш као и њени грађани.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>