Home » 0 Dragovan Milićević, Finansijska pozicija preduzeća, Javna preduzeća i velike kompanije » ANALIZA FINANSIJSKE POZICIJE NAJVEĆIH GUBITAŠA

ANALIZA FINANSIJSKE POZICIJE NAJVEĆIH GUBITAŠA

Pri svakoj poseti predstavnika MMF-a Srbiji, ključno pitanje su gubici velikih javnih preduzeća. Nažalost država i pored svih pokušaja još uvek ne može da dodje do adekvatnog rešenja nagomilanih problema  pre svega kumuliranih gubitaka, davanja garancija za eksterno zaduživanja, transfer sredstava iz budžeta i sl. Ovom prilikom analiza obuhvata četiri ključna preduzeća sa trenutno najvećim problemima. To su: RTB Bor, Petrohemija, Azotara i Metanolsko-sirećetni kompleks Kikinda. Ove kompanije imaju, može se slobodno reći decenijske problema u poslovanju koje su sve vlasti gurale pod tepih. Azotara je doživela neuspešnu privatizaciju, raskid ugovora i vrećanje od okrilje države, nije doprineo nikakvom poboljšanju finanijske situacije, već naprotiv. Ključni partner postaje Srbija Gas na koga se dalje prenose i uvećavaju gubici jer  su dugovanja  Petrohemije i Azotare za isporučen gas enormni. Većinski  vlasnik Azotare je Srbija Gas sa 85% učešća, dok je Petrohemija u većinskom vlasništvu države Srbije, JP Srbija Gas ima 13% učešća.

Za analizu finanijskog položaja navedenih kompanija izvršeno je grupisanje bilansnih pozcija bilansa stanja, uspeha i naravnog novčanih tokova. Bilans novčanih tokova je bilo neophono uključiti u analizu jer prihodi su uvek različiti od primanja gotovine, a troškovi od izdavanja gotovine. Bilans novčanih tokova pokazuje i kako se kompanija finansirala u analiziranoj godini. Podaci su za 2015 godinu (poslednji raspoloživi).

U 000 dinara

Izvor:APR

Sve kompanije su zabeležile enormno velike gubitke pre oporezivanja. Kumuliran gubitak u 2015 je bio preko 20 milijardi dinara i gotovo 180 miliona eura.  Glavni faktor gubitka pre oporezivanja je poslovni gubitak koji je iznosio 8,5 milijardi i rashodi finansranja od 18 milijardi (korektivni faktor su finansijski prihodi i ostali prihodi.

Kada se pogleda struktura sredstava i njihovih izvora dolazi se do sledećih zaključaka

Izvor:APR

Ni jedna kompanija nema sopstvenog kapitala. Enormno veliki kumulirani gubitak iznad visine kapitala je 113 milijardi dinara ili gotovo milijardu eura.

Treba naglasiti da je najmanji gubitak kod Azotare od samo 279 miliona u 2015,medjutim kumulirani gubitak u 2014 je bio preko 18 milijardi dinara. Kada se pogleda ukupni kumulirani gubitak analiziranih  kompanije dolazi se do cifre od 216 milijradi ili neštom manje od 2 milijarde evra. O kom iznosu se radi najbolje govori podatak da je rashodna strana budžeta  Srbije oko 10 mlrd dinara, kumuliran gubitak samo ove četiri kompanije je 20% budžetskih rashoda Srbije.

Analizirane kompanije imaju kraktoročne obaveze (obaveze koje dospevaju do godinu dana) od 191 milijarde dinara (1,7 milijardi evra), dok su dugoročne obaveze 55 miljardi dinara. Knjigovodstvena vrednost ukupne poslovne imovine (osnovne i obrtne) je 135 milijardi dinara. Sva imovina pokriva tek 60% kraktoročnih obaveza. Kompanije nemaju praktično nikakvih finansijskih potencijala u smlislu da iz obrtne imovine mogu da finansiraju bar deo kraktoročnih obaveza.  Kumulativna potraživanja i gotovina su tek oko 7 milijardi dinara, a zalihe kao  manje likvidan deo obrtne imovine su 18 milijardi dinara (gotovi proizvodi  kao najlikvidniji oblik zaliha su tek oko 3 milijarde).

Finansijski gledano, ove kompanije ne mogu ni pod kakvim uslovima da obavljaju svoju poslovnu funkciju. Da bi se utvrdio način finansiranja poslovanja pored ovih osnovnih računovodstvenih pokazatelja potrebno je prikazati i bilans novčanih tokova,  koji detaljno objašnjava tokove novca u kompanijama.

Neophodnost njegove analize proizilazi iz činjenice da prihodi nikada ne prate priliv sredstava a rashodi odliv. Korektivni faktor ovih relacija su saldo kupaca i dobavljača.

RTB Bor:

Prihodi od prodaje kompanije su 24 milijarde dinara dok su prilivi po osnovu prodaje i primljeni avansi nešto oko 20 miliardi. Kada se pogleda struktura prihoda kompanije uočljivo je da prodaja na domaćem tržištu zauzima oko 2/3 ukupne prodaje. Kompanija ima negativna saldo gotovine iz poslovanja od 3,3 milijarde dinara, što znači da kompanija nije sposobna da stvara gotovinu iz  poslovnih aktivnosti.

Kada se pogledaju tokovi gotovine iz akitvnosti investiranja tu je kompanija zabeležila takodje neto odliv oko oko 3,7 milijardi dinara  u stavci ostali finansijski plasmani. Kompanija je neodstatak gotovine  alimentiraala kroz treći podbilans a to tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja.

RTB Bor je imao neto povećanje zaduživanja po osnovu dugoročnih kredita za 2,3 milijarde i kratkoročnih kredita za oko 4 milijarde dinara u 2015 godini. Nije teško zaključiti da je RTB Bor potpuno nesolventna firma i da bez državnih garancija ne može dobiti kredit ni od jedne finansijske institucije.

Azotara:

U pogledu gotovinskog toka ova kompanija ima ujednačen prilivi odliv gotvovine ali samo pod jednim uslovom, a to je kumuliranje obaveza iz poslvonih aktivnosti (isplate dobavljača-čitaj Srbija gas u najvećoj meri). Nesaglasje troškova materijala, energije, usluga i nematarijalnih troškova u odnosu na isplate dobavljačima su  preko 4 milijarde dinara. Kumulativne obaveze iz poslovanja Azotare su preko 12 milijardi dinara (100 miliona eura).

Petrohemija:

Petrohemija takodje ima pozitivan saldo gotovine  kao rezultat  niskog udela zarada u ukupnom prihodu od samo 7% i na taj način značajno manjeg udela troškova zarada u ostalim  odlivima gotovine. Glavno opterećenje Petrohemije je enormni kumulirani gubitak nastao uglavnom u ranijem periodu  pre preduzimanja aktivnosti restruktuiranja.  Pored kumuliranog gubitka tu su i velike kraktoročne obaveze iz finansirnja i poslovanja. Petrohemija je  kompanija sa pozitivnom EBIT, glavni faktor gubitka na kraju 2015 su troškovi finansiranja gde opet dominantno mesto zauzimaju negativne kursne razlike.

 

MSK Kikinda

Kompanija sa najmanim prihodom od samo 500 miliona dinara i sa troškovima materijala od preko 2,2 milijarde. Čini se da pored RTB Bor, MSK se nalazi u najtežem finansijskom položaju i sa veoma malim izgledima za bilo kakvo finansijsko restruktuiranja. Gubitak je 4,3 puta veći od realizacije, tokovi gotovine su negativni, a kompanija je poslovanje finansirala kreditom od 600 miliona dinara opet sa državnom garancijom.

Važno je napomenuti da su glavni dobavljači ovih kompanija opet državne firme, pre svega Srbija gas. Obaveze prema ovoj kompaniji se neredovno ili opšte ne izvršavaju  tako da država kao i uvek refundira ove troškove kao prošle godine kada je država platila 200 miliona evra inoisporučiocima.

Zarade u ovom kompanijama daleko prevazilaze prosek države Srbije. Naime, u RTB Bor ukupni troškovi zarada i naknada po radniku su na mesečnom nivou oko 115 hiljade dinara. U Petrohemiji 113, dok su u Azotari prema prosečnom broju radnika 122 hiljade (bruto zarade i  naknade), najmanja zarada bruto ali opet viša od republičkog proseka je u MSK i iznosi 85 hiljada dinara.

Ekonomski paradoks ovih kompanija ogleda se u sledećem:

Zarade u ovim kompanijama su dva puta manje od tekućih gubitaka koji će u slučaju nalaženja strateškom partnera pasti na teret budžeta. Pašće na teret uglavnom siromašnih stanovnika ove države. Ima jedna stara srpska poslovica  da je bolje badava sedeti nego badava raditi….paradoks je da tekući gubitak bude dva ili više puta veći od troškova zarada.

Kada se okvirno stavi u odnos bruto i neto zarade (koeficijent 1,7) dobija  se podatak da su neto zarade u gubitašima u proseku veće nego što država plaća svoju elitu (lekare, profesore univerziteta i sl. Ima li većeg paradoksa?

Tehnokratski gledano bolje da su radnici za ove pune plate sedeli kući i primali plate. Naravno da se pored ovih konstatacija u obzir moraju izeti i druge koje finansijski i ekonomski analitičari ne uzimaju u obzir u svojim modelima analize…

 

 

 

Jedan komentar na ANALIZA FINANSIJSKE POZICIJE NAJVEĆIH GUBITAŠA

  1. Редуковање трошкова зарада свакако би имало ефекта на тренутне губитке поменутих компанија. Али чак и када би се енормно смањиле губитак би и даље био присутан. Импликација таквог потеза би била једино у смањењу присутног проблема(губитак) али не и његовом решењу.
    Излаз треба тражити на приходној страни буџета. Државни апарат, директно или индиректно повезан са овим предузећима, мора да се ангажује у проналажењу начина за повећање пласмана производа било на домаћем било на иностраном тржишту. Економски амбасадори и канцеларије, сектор продаје, интеграција купаца на домаћем тржишту и проналажење нових, побољшање карактеристика производа, услови плаћања, проширење асортимана…су мали избор начина за решење проблема.
    Делује као немогуће, али да су ова предузећа неким случајем у приватном власништву сигуран сам да би се учинило све како би опет била профитабилна. Далеко од тога да заговарам њихову приватизацију већ само указујем на могућности домаћинског и одговорног понашања власника привредног субјекта.
    Проблем је што су то политички ухлебљена предузећа без жеље запослених за било каквим позитивним пословањем и чије се постојање(компанија) заснива на протоку времена и одржавању(не решавању) постојеће ситуације јер иза њих стоји држава и њен буџет, односно новац свих слојева становништва. И нека стоји, али бар постављени кадрови треба да обављају активности које припадају одређеним позицијама у предузећу, нарочито вишим, и да максимално теже њеном што бољем финансијском и сваком другом положају. Исто важи и за посредно повезана лица.
    Али зашто се трудити и изгарати када ће плата легнути радио не радио, битно је само гласати и прилагодити се тренутку. Такви директори јавних предузећа, запослени, па и сама држава и не заслужује боље резултате.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>