Home » 0 Dragovan Milićević » EKONOMSKA NEJEDNAKOST U SRBIJI

EKONOMSKA NEJEDNAKOST U SRBIJI

Ono što je vidljivo golim okom da su u Srbiji sve izraženije socijalne razlike koje čak u nekim elementima prelaze u kastinski sistem sada je kroz zvaničnu naučnu i stručnu verifikaciju i obelodanjeno. Naime metoda  za merenje ekonomske nejednakosti ima više ali se najreprezentativniji tzv Lorenzoca kriva i Džini (Gini) koeficijent. O njemu sam već pisao u januaru 2013 godine na sajtu makroekonomija.org. Poslednje istraživanje ovih fenomena u Srbiji (gde se mogu naći relevantni podaci i svetski prihvaćene metode istraživanja) do 2009 su govorila da sa Gini  koeficijentom od 29-30 Srbija nije bila u grupi zemalja sa izraženijim nejednakostima.  Medjutim prema podacima  sajta cia.gov/library  koeficijent nejednakosti u Srbiji je u 2013 godini bio 38, što znači da zemlja klizi ka  zonama izrazite nejednakosti.  Na sajtu evropske statitističke mreže eurostat,  prikazano je kretanje koeficijenta nejendakosti za veliki broj evropskih zemalja od 2002 do 2012/13 godine.

Eurostat.com/za Srbiju i Makedoniju   cia.gov/library i indexmundi.com

Nekoliko važnih zaključaka iz prezetnovanih podataka se mogu izvući:

  • Srbija je zemlja sa najvećim porastom ekonomske nejednakosti u Evropi. (sa 28 u 2009 na 38 u 2013 godini);
  • Srbija je (uz Makedoniju) zemlja sa navećim stepenom ekonomske nejednakosti u Evropi)
  • Veliki broj zemalja Evropske unije radi na smanjenju ekonomske nejednakosti u poslednjih nekoliko godina.
  • Najrazvijenije zemlje Evrope imaju nizak Gini koeficijent kao meru izraženih ekonomskih jednakosti (jednakosti u raspoedeli dohotka)

Zemlje sa najvećim stepenom ekonomomske nejednakosti

www.cia.gov/library

Posledice ekonomske nejednakosti po društvo i državu su pogubne:

  • Izostaje ekonomski razvoj (sve zemlje sa visokim kofcijentom nejednakosti su ili
    nerazvijene ili slabo razvijene zemlje)
  • Izostanak razvoja demokrtije i zdravih socijalnih odnosa;
  • Politička nestabilnost;
  • Izostanak razvoja institucija sistema;
  • Diskreciona prava umesto pravila u vodnjenju ekonomske politike i predvidivih uslova poslovanja.

 

9 Komentara na EKONOMSKA NEJEDNAKOST U SRBIJI

  1. Kako se tu kotira UAE…?!

    • Jos par godina dilova Arapa i Vucica, Emirati ce biti prvi na listi, ako vec nisu. Jos ce Zayedi da se posvadjaju zbog razlicitog GINI-ja u porodici. Uplasice se da je onaj sa dzeperom nasao bolji biznis od nafte, zamena 3d i 2d slicica za zamlju, vodu, i hranu. Kao Columbo koji menja djidjuve za indijansku zemlju, robove i zlato. Ali djindjuve su indijancima tada znacile vise od zemlje, prestiz u plemenu…

  2. Koliko ja primecujem sto je vece ucesce drzave u gdp-u i veca stopa oporezivanja – raspodela je ravnomernija. Pogotovo kada se isplacje, brojcano, toliko penzija i plata za drzavni i paradrzavni aparat.
    Medjutim uspeli smo da pobedimo statistiku.
    Jedini zakljucak je da drzava redistribuira sredstva (prikupljena i od kredita), netransparentnim kanalima na mafijaski nacin. Ili da neke grupe ili centri cede drzavu u velikim razmerama.

  3. Vrlo paušalan tekst, bez ijednog podatka. Privukao mi je pažnju naslov, pa sam očekiva makar jedan statistički podatak, kako bi videli u čemu se ogleda tvrdnja o nejednakosti, ali ne pročitah… Rekla CIA… Ja bih pre rekao da smo prilično jednaki u siromaštvu, a da tih bogatih ima toliko malo, da se mogu tretirati kao statistička greška. Meni koji živim na minimalcu, mnogo bi bilo bolje da sam državni službenik sa 600 evra plate, ali generalno gledano, sve je to sirotinja, samo smo različiti u stepenu siromaštva…

    • Mile to sto si na “minimalcu” ne znaci da ne znas sta znaci koeficijent ili da citas povrsno ?! Ili je neko procenio da zbog toga treba da budes na “mimimalcu”…

      • Sam sam sebi odredio minimalac, jer nisam više ni zaslužio…
        A što se čitanja tiče, ako sam ja pročitao površno, hajde mi ti reci gde je u tekstu, bilo čime potkrpljena ova tvrdnja.

        “- Srbija je zemlja sa najvećim porastom ekonomske nejednakosti u Evropi. (sa 28 u 2009 na 38 u 2013 godini);
        - Srbija je (uz Makedoniju) zemlja sa navećim stepenom ekonomske nejednakosti u Evropi)”
        Rekla CIA i šta tu ima dalje da se komentariše i traže podaci…

  4. Zar nije lakse da kazes da neverujes podatcima eurostata ili cia nego da trazis dokaze koji su okom vidljivi na svakom koraku. Ja sam recimo iznenadjen kotacijom Grcke jer sam smatrao da su u rangu Srbije i Makedonije…

    Dakle ako za neku merljivost postoji koeficijent dovoljno je samo izneti njegovu vrednost . Poput meteoroloskog izvestaja o dnevnom pritisku vazduha…

    • Upleo si se u objašnjavanje, kao pile u kučine… Oni izneli koeficijent i to je onda tautologija koju treba da ponavljamo do besvesti… A i argumentacija ti je fenomenalna – vidi se golim okom…
      Uzgred, pritisak se meri instrumento…
      Juče je u Blicu objavljeno da je Srbija 6-a u svetu po siromaštvu. Takođe kažu da nismo bili obuhvaćeni istraživanjem, ali da jesmo, bili bi šesti…

      • Da, vidi se golim okom od Vardara pa do Triglava…I slep covek to cuje…To je argumentacija par excellence..
        Oni izneli… je formulacija koja ukazuje na nevericu ali nema mesta neverici ako je nesto ocito kao sto je u ovom slucaju raslojavanje na ekonomskom osnovu..

        E sad drugo je to sto “tvoj neoliberalizam” u osnovi predpostavlja ekonomsku nejednakost a nezgodacija je kada se nadas da ces zavrsiti na vrhu a zavrsis na dnu lestvice..

        Onda su krivi koeficijenti,Eurostat ,statistika,oni ,ovi drzava,Cia,Bia itd…

        Usput nije vazno cime se pritisak meri vec je sustina da se u iznese krajnji rezultat bez ulazenja u nacin merenja..

        IInace nije potreban nikakav index da bi se locirala nejednakost u drzavi koja ima 1/3 nezaposlene populacije ali je potreban da bi se odredilo koliko je to raslovajanje?!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>