Home » 0 Dragovan Milićević, Radni papiri » GLOBALIZACIJA I STANDARD – NESTANDARDAN POGLED

GLOBALIZACIJA I STANDARD – NESTANDARDAN POGLED

R E Z I M E

Posle nekoliko decenija globalnog  ekonomskog i političkog sistema zasnovanog na neolibaralnom konceptu, privatizaciji, ofanzivnom nastupu transnacionalnih korporacija, promene geopolitičke karte sveta i nestanak socijalističkog društveno-ekonomskog sistema u istočnoevropskim zemljama i SSSR-u u raspada pojedinih zemalja (Čehoslovačke, SSSR-a SFR Jugoslavije i dr), kao i primena ekonomske politike zasnovane na tzv. ’’vašingtonskom konsezusu’’ postojeći globalni neoliberalni koncept dolazi u svoju kritičnu fazu kada se traže novi putevi obzirom da veliku ekonomsku krizu koja pogadja svet već petu godinu. Takodje, globalizacija je uslovila i sasvim drugačiju raspodelu bogatstva izmedju profita i rada i uslovila velika socijalna i društvena raslojavanja u gotovo svim zemljama uključujući  i one najrazvijenije. Podatak da je ukupna profit porastao preko  60% u pretodnih  petnaestak godina dok su nadnice rasle daleko sporije čak su realno i stagnirale.

Ključne reči:globalizacija, realne zarade, inflacija, neoliberalni koncept

Neoliberalni koncept kao osnovni pokretački motor globalnih ekonomksih promena polako doživljava (valjda je to jasno i poslednjim sledbenicima ovog promašenog  pristupa kako u Srbiji tako i vani) svoj sumrak jer je generisala mnogo više problema nego što je ponudila rešanja. Takodje  čitaoce upućujem na veoma dobar tekst kolege Nebojše Katića o neoliberalnim korenima svetske ekonomske krize objavljenog svojevremeno (početak 2010 godine) na, izmedju ostalog, sajtu Nove Srpske političke misli. Pogled na fenomen globalizacije će biti malo drugačiji odnosno koliko su radnici u  nekim zemljama koje smo analizirali imali konkretnih koristi od globalizacije. Tačnije da li se i koliko standard radnika promenio. Naravno da važeća statistička dogma kaže da u svakom slučaju jeste jer je porastao GDP po stanovniku (koji iskazuje meru bogatsva  nacija i sl.) U fokusu posmatranje su: SAD, Kina, Nemačka,  Ujedinjeno kraljevstvo, Francuska, Grčka (zemlja sa periferije EU), Rusija i Rumunija. Posmatrano je kretanje nadnica u vremenskoj seriji od 11 godina (uglavnom, mada postoje zemlje gde je period posmatranja duži ili kraći) prema podacima instutucije ’’Medjunarodne organizacije rada’’. Takodje su korišćeni i podaci o kretanju GDP u relanom iznosu posmatranih zemalja i naravno stope inflacije u cilju svodjenja  nominalanih iznosa zarada na njihovu relanu kupovnu moć.

 1.     SAD

Počećemo sa prikazom stanja u SAD u periodu 1998-2008 godine (poslednju dostupni podaci  Medjunarodne  organizacije rada  (nadnice po satu)

Izvor: Ilo.org

U zvaničnoj statistici praćenja kretanja nadnica dati su podaci o nadnicama po radnom satu.  Važno je naglasiti da se radi o bruto iznosima i da radnik na ruke prima umanjen iznos  za pripadajuće državne namete  (poreze, socijalna izdvajanja, zdravstvo i sl.)

Da bi približili  ove podatke našim načinu prikaza daćemo preračunate iznose na mesečni nivo na bazi 180 radnih sati.

Izvor: preračun autora

Kao što se vidi, nema rasta standarda u relanom iznosu, (sem u sektoru trgovine, posredovanja i sl.) tj. u industirji su  zarade u 2008 relano manje za 2% nego 1998 godine. U celoj privredi za 11 godina rast realnih zarada je samo 4%. U medjuvremenu zbirna stopa inflacije u SAD je bila preko 38%. Takodje je došlo do povećanja GDP u posmatranom periodu za preko 6 hiljada milijardi dolara, u 1998 vrednost GDP je  bila 8.793 milijarde dolara, u 2008 vrednost GDP je bila 14.369  milijardi dolara. Rast od  preko 62%.  U medjuvremenu je je porasla sa 4.5% na 5.8% u 2008 i 9.3% u 2009 godini. U medjuvremenu je nezaposlenost porasla (ukupno muškarci i žene sa 6.2 na 8.9 miliona ljudi). Postavlja se pitanje ko je povećao učešće u prirastu društvenog proizvoda od  gotovo 6 hiljada milijardi. Broj zaposlenih radnika je u 1998 bio 131 milion u 2008 145 miliona. Računajući prosečnu bruto zaradu (gruba računica) plate su u prirastu GDP u učestvuju sa 407 milijardi dolara ili oko 7%.

Da vidimo kako su se kretali profiti kompanija u navedenom periodu.

Ukupan profit američke privrede u 1998 godini je bio 738 milijarde dolara. U 2008 ukupan profit privrede je bio 1300 milijardi dolara. Evidentno je da korist od globalizacije nema stanovništvo tj, radnici jer njihova prosečna plata je povećana za 11 godina u privredi kao celini 4%, profiti kompanija su u istom periodu povećani za 74.66%.  Naravno da se sada postavlja pitanje kako je moguć rast američke ekonomije u tom iznosu bez realnih kupovnih fondova odnosno domaće potrošnje (njen rast je limitiran izvorima zadovoljenja potreba, u najvećem delu prihodi po osnovu zarada, zatim delom od kapitala i sl.) odgovor je veoma jednostavan i ovih dana  akutelan. Kumulacija zaduženosti  kao bitan i najvažniji činilac nastanka svetkse finansijske krize, nije mogao (to se iz podataka vidi da bude alimentiran prirastom platežno sposobnih fondova. Postoje mnoge studije koje ovaj američki  ’’fenomen’’ bliže objašnjavaju (Mišel Čosudovski u svojoj knjizi ’’Globalizacija siromaštva na najbolji mogući način rastvetljava).

Profiti u američkoj privredi

Izvor: www.gpoaccess.gov/eop/table

  1. 1.     KINA

 

Nasuprot SAD situacija u Kini je sasvim drugačija  ali kao rezutlat veoma niske startne osnove u  nivou zarada zrele privrede kakva je američka i  novoindustrijalizovane privrede Kine.

Izvor: www.gpoaccess.gov/eop/table

2.     KINA

 

Nasuprot SAD situacija u Kini je sasvim drugačija  ali kao rezutlat veoma niske startne osnove u  nivou zarada zrele privrede kakva je američka i  novoindustrijalizovane privrede Kine.

Podaci o zaradam sa istog sajta su za Kinu dati  na bazi mesečne bruto zarade. Dati su u juanima deflacionirani indeksom rasta cena u jedanaestogodišnjem periodu (svedeni na realne okvire).  Kao što se vidi prosečne zarede u Kini za privredu u celini su povećane za 2.55 puta, iskazanih u domaćoj valuti. Medjutim u sledećoj tabeli će biti dat iznos zarada pretvoren u dolare (obzirom na značaj dolara za privredu Kine), medjutim postoji problem apresijacije juana u odnosu na dolar kao produkt enormnog  platnobilansnog suficita  Kine i vodjenja politike jake spoljne vrednosti valute.

Izvor: Ilo.org;  Centralna banka Kine i preračun autora

Rast zarada u dolarima je daleko veći nego u realno iskazanim vrendostimu u domaćoj valuti.  Prosečne zarade u Kini već su se značajno približile ili prevazišle zarade u privredama centralno-istočnih ekonomija i ekonomija u tranziciji. Naravno da postoje velika odstupanja od proseka, kod delatnosti finansijskog posredovanja zarade su preko 750 dolara mesečno i već su na nivou od 1/3 američkog proseka  sa realnim porastom svake godine za po 10-tak procenata. Zarade u Kini prate rast relanog društvenog proizvoda, odnosno postoji skoro istoprocentni rast zarada i društvenog proizvoda na godišnjem nivou,  što znači da se nihovo relativno učešće u GDP ne smanjuje (za razliku od SAD i razvojenih evropskih zemalja koje će biti prikazane u nastavku teksta).

3.     RUSIJA

Kao i Kina i Rusija ima konstantan rast relanih nadnica u posmatranom periodu. Ruska ekonomija je takodje zabeležila visoke stope rasta GDP (ali i visoku inflaciju naročito posle ekonomskog sloma 1998 godine) i naravno veliki oslonac na resursno zavisne delatnosti.

Mesečne zarade u Rusiji u rubljama  po godinama

Izvor: Ilo.org

Kao što se vidi realni rast  zarada u Rusiji je u periodu od 1997 do 2008  bio preko 3 puta.  Radi uporedivosti podataka zarade u rubljama će biti u narednoj tabeli preračunate u dolare kao glavnu rezervnu valutu u Rusiji.

 

Izvor: Ilo.org

Kao što se vidi realni rast  zarada u Rusiji je u periodu od 1997 do 2008  bio preko 3 puta.  Radi uporedivosti podataka zarade u rubljama će biti u narednoj tabeli preračunate u dolare kao glavnu rezervnu valutu u Rusiji.

Bruto  zarede u dolarima su već na nivou 1/3 do ½ zarada Sjedinjenih država.  Sa ovakvim trendom rasta zarada za 10-tak godina će zarade u Rusiji (pod ostalim neizmenjenim okolnostima) biti vrlo blizu zarada razvijenih  zemalja. Ono što daje potporu ovoj kontataciji je sledeće:

  • Resursni suverenitet  Rusije;
  • Jačanje političke i vojne pozicije;
  • Neprocenjivo bogatstvo resursa pre svega nafte i prirodnog gasa;
  • Velika zavisnost velikog dela  Evrope od ruskog gasa i nafte;
  • Veoma nizak javni dug prema društvenom proizvodu;
  • Mala zaduženost nacije gledano kroz bankarske kredite

Rang zemalja prema veličini GDP u PPP vrednosti

Izvor: cia.gov/library/publications

Rusija je prema veličini društvenog proizvoda prema vrednosti kupovne snage na sedmom mestu u svetu. Drugi parametri su daleko povoljniji. Ukupan bakarski dug (javni dug plus dug kompanija) je značajno manji nego kod drugih razvijenih zemalja. Racio duga u GDP kod Rusije je 24.2%, za razliku od drugih razivjenih zemalja gde dug višesturko prevazilazi društveni proizvod. Ovo je potrebno istaći jer kompanije ne moraju izdavajat velika sredstva iz poslovanja za vraćanje dugova.

Ukupan stok domaćih bankarskih kredita po zemljama (javna i kompanijska zaduženja)

Izvor: Idem,

 4.     GRČKA

Grčka se suočava sa  velikim problemima u finansiranju dugova i usvajanja mera štednje.

Statistički prikaz zarada u Grčkoj ima odrednjenih nedostataka  obzirom da obuhvata samo tri godine i to 2000, 2002 i 2006 godinu. Na sajtu medjunarodne organizacije rada po istoj metodologiji koju primenjujemo za ostale zemlje samo postoji takav pregled.  I na ovaj način  je moguće izvesti zaključke o kretanju osnovnih parametara zarada i društvenog proizvoda.

Kretanje zarada u Grčkoj u eurima  (nadnice po satu)

Izvor:www.Ilo.org

Zarade preračunate na mesečni nivo u bruto iznosu u eurima

Izvor: proračun autora

Kao što se vidi samo u delantosti rudarstva zarade su stagnirale u prethodnih sedam godina. U ostalim delatnostima realni rast zarada je od 40-74% (izuzev finansijrkog posredovanja koje ima realno velike  zarade ali mali rast u prethodnih sedam godina).

5. VELIKA BRITANIJA

Zarade po radnom satu u V.Britaniji u funtama su date u narednoj tabeli.

Izvor: www. Ilo.org

Radi jasnijeg prikaza daćemo kretanje nadnica na mesečnom nivou u funtama. Odnos eur/funta  u prethodnom periodu varira i iznosi  u proseku 0.736 funti za euro ili 1.36 eura za funtu (izvor:www.ecb.int)

Izvor: preračun autora

Britanija je imala značajan rast realnih zarada u prethodnih petnaest godina. Medjutim i pored toga zarade u Briatniji su u proseku za privredu celu bile 1533 funte mesečno. Američke plate su bile 2426 dolara. Intervalutarni  odnos dolara i funte u 2008 je bio u proseku 1.6 dolara za funtu. Plate u Britaniji su preračunate  na dolar bile oko 2450 dolara ili skoro indetične američkim.

6.     FRANCUSKA

Fransuska je deseta ekonomija sveta gledano prema ukupno stvorenom društvenom proizvodu. Medjutim negativna tendencija u ekonomiji Francuske je nepovoljna racio domaćeg duga i društvenog proizvoda (za razliku od Rusije). Njen racio je 2.1 ili drugačije rečeno unutrašnji dug Francuske je dva puta veći od društvenog proizvoda.

Realne nadnice po satu u Francuskoj u bruto iznosu u eurima
Realne nadnice preračunate na mesečnu
Glavno ograničenje u  budućnosti po pitanju rasta standarda zaposlenih  biće sigurno nivo duga i troškovi njegovog finansiranja.  Najveći borj zemalja evropske unije imaju  izuzetno veliko  bankrasko zaduženje, racio duga i društvenog proizvoda je viši od 1:1, veliki deo društvenog proizvoda se koristi za servisiranje duga. Najzaduženije nacije su date u sledećoj  tabeli. Godišnji iznos izdvajanja za servisiranje kredita je preko 350 milijardi dolara. Sve zapadne ekonomije su prezadužene i funkcionišu na bazi daljeg  kreiranja dugova. Održavanje veštački stovorene tražnje na bazi dugova je veoma opasna tendencija. Ne postoji na žalost u ovim ekonomija kvalitetno stvorena tražnja na bazi rasta realnih prihoda i zaposlenosti. U svim zapadnim zemljama je nezaposlenost sada u vreme krize već preko 10% od raspoložive radne snage, drugim rečima nezaposlenost brže raste od  prirasta radno sposobnog stanovništva koje traži posao.

Zarade u Britaniji iskazane na mesečnom nivou:

Izvor: preračun autora

Britanija je imala značajan rast realnih zarada u prethodnih petnaest godina. Medjutim i pored toga zarade u Briatniji su u proseku za privredu celu bile 1533 funte mesečno. Američke plate su bile 2426 dolara. Intervalutarni  odnos dolara i funte u 2008 je bio u proseku 1.6 dolara za funtu. Plate u Britaniji su preračunate  na dolar bile oko 2450 dolara ili skoro indetične američkim.

Dugovi najzaduženijih zemalja domaćem bankarskom sektoru

Izvor: www.cia.gov/library/publications

bruto zaradu u eurima

Izvor: Preračun autora

Nadnice u Francuskoj su veoma slične nadnicama u Britanijii i SAD. Francuska godišnje izdvaja 16.77% društvenog proizvoda godišnje za servisiranje kreditnih obaveza. Francuska je treća ekonomija u Evropskoj uniji odmah ispod Nemačke i Britanije. Da vidimo sada kakva je situacija sa nadnicama u Nemačkoj.

7.     NEMAČKA

Nadnice po času u  bruto iznosu u eurima

Izvor:www.ilo.org

U  Nemačkoj praktično kada se pogledaju dostupni podaci po granama delatnosti vidi se da u globalu nema realnog rasta nadnica po času. Preradjivačka industrija kao nosilac razvoja ima blagi rast od 3%  za 11 godina posmatranja  ali zato gradjevinarstvo, rudarstvo i poljoprivreda imaju realni pad nadnica.

Nadnice obračunate na mesečni nivo u bruto iznosu u eurima

Izvor:Proračun autora

Nemačka realno ima najviše nadnica od  posmatranih zemalja Evropske unije. Jedino kod poljoprivrede, lova i šumarstva nadnice zaostaju čak i ispod Francuske.

 

  

Izvor: www.Ilo.org

8. Rumunija

Rumunija je za 11 godina posmatranja imala u globalu realni rast nadnica na mesečnom nivou posmatranja od samo 4%, medjutim mnoge grane su imale i realni pad nadnica. Realni pad nadnica je zabeležen u sledećim oblastima: poljoprivreda, gradjevinarstvo, hoteli i restorani, ribarstvo, preradjivačka industrija gde je pad realnih nadnica najveći i iznosi čak 14%  u 2007 u odnosu na 1996. Tranzicioni period u Rumuniji je doneo relativno siromaštvo gledano prema kretanju osnovnih parametara platežno sposobne tražnje, realnih zarada. Naravno da zvanična statistika mnogo voli u cilju friziranja pravih podataka da to iskazuje u eurima,  Rumunija je kao i Srbija i veliki broj istočnoevropskih tranzicionih ekonomija gde je bio veliki priliv kapitala u prethodnoj deceniji vodila politiku realne apresijacije svoje valute.  Kada se pogledaju podaci o preračunatim zaradam u EUR dobija se sasvim drugačija slika od koje najveći broj  stanovništva u Rumuniji nema nikakve koristi. Njihove zarade su u leima kao i cene dobara i usluga koje plaćaju. Inflacija u Rumuniji je do 2006 bila u zonama visokih ili veoma visokih stopa rasta. Naravno da prilagodjavanje kursa (slična situacija je i u Srbiji kada se želi frizirati javnost po pitanju zarada u eurima i njihove relativne kupovne moći) je bilo daleko defanzivnije nego rast inflacije, tako da se stvorio utisak lažnog standarda koji ima značaj samo kada bi svoju platu Rumuni trošili van Rumunije što je nemoguće.

Bruto zarade u Rumuniji iskazane u  EUR

 

Izvor:Preračun autora

 Kada se uradi grubi preračun i uporedjenje spoljne i unutrašnje vrednosti lea, vidi se sledeće:

Prosečan kurs lea u 2000 godini je bio 1.99 lea za Eur

U 2007 prosečan kurs je bio 3.61 lea za eur ili 1.81 puta više.

Stope inflacije u tom periodu su bile 5.31 ili realno 2.93 puta više od kretanja kursa. Sve zarade u tom vremenu treba deflacionirati sa ovim iznosom, odnosno bolje rečeno za svaku godinu u ovom periodu treba realno svesti plate za razliku koeficijenata spoljne i unutrašnje vrednosti  valute.

Zarade na mesečnom nivou preračunate u Eur prema uskladjivanju vrednosti spoljne i unutrašnje vrednosti valute

 

Izvor: preračun autora

Korektivni faktor

Izvor: preračun autora

 

Šta se može na kraju zaključiti:

Njaveći deo razvijenih zemalja ima stangnantan rast nadnica, rast profita je neuporedivo viši od rasta nadnica. Globalizacija je donela korist samo odredjenom uskom krugu ljudi,  uslovila je veliku preraspodelu društvenog bogatsva na veoma mali krug ljudi. Svet je ušao u novu fazu ekonomske aktivnosti koju profesor Jovan Dušanić naziva sa pravom  ’’dolarska alhemija i kazino ekonomija’’, o tome je objavio i knjigu koju savetujem svakom  obrazovanom ekonomisti da pročita.

Srbija. Zemlja u kojoj se bespogovorno posle  ’’demokratskih’’ promena prihvatio ovakav koncept rasta danas je na poziciji koju bih mogao nazvati po čuvenom domaćem filmu ’’ni na nebu ni na zemlji’’. Realno je očekivati dalji pad realnih nadnica i usaglašavanje sa kretanjem produktivnosti. Nadnice su u narednom periodu bile više produkt nasledjenih odnosa iz perioda pre neuspešno sprovedene privatizacije i tranzicije. Njihov relani rast nije moguć u ovom trenutku (rumunski scenario, zato sam ga posebno i apostrofirao), GDP Srbije nije ni blizu onom nivou koji može koliko toliko garantovati rast realnog standarda. Sve ostalo je prazna priča za svakodnevnu upotrebu i davanje lažnih nada. Još jedan veliki problem koji sada isplivava na površinu i koji pretu da svetksu ekonomiju ponovo gurne u još veću krizu i sunovrat je nivo duga pogotovo razvijenih zemalja sveta.

Medjutim teško je pretpostaviti da se zemlje mogu poptuno razdužiti u svetu u kome su dugovi način funkcionisanja ekonomskom i privrednog sistema. Srbija je praktično na začelju grupe prema visini duga u odnosu na GDP, ali je nepovoljna tendencija što je visina kamatne stope medju najvećim u svetu i na taj način relatino  prihvatljivo učešće duga u GDP čini značajno skupljim jer samo trošak duga opterećuje GDP sa 4.47%, neznantno manje od Rumunije i Hrvatske koja ima 0.58 racio duga i GDP  (Srbija 0.25)  ali Hrvatska ima nešto preko 10% godišnji trošak duga.  Ukupan dug analiziranih sto zemalja je neverovatnih 124.705 milijardi dolara.  Ukupan društveni proizvod analiziranih sto zemalja je 81.440 milijardi dolara, dugovi su veći od bruto društvenog proizvoda preko 50%, na prvi pogled je nemoguće dugove vratiti u narednih bar 50 godina. Da li će se svetka ekonomija u značajnoj meri redefinisati imajući ove podatke u vidu ili ne ostaje da se vidi u narednom periodu. Kakvu će ulogu imati nezadužene zemlje ili slabo zadužene takodje ostaje da se vidi. Neozbiljna je tvrdnja bilo koga ko bi sa sigurnošću stao na stanoviše o jasno definisanom scenariu opstanka i razvoja globalne ekonomije. Takodje u ovom trenutku nema informacija koliko je ovaj iznos duga kreirao samog sebe, odnosno koliko je ovakvom iznosu dugova  doprinela kamata i ostali troškovi kredita.

 

Literatura:

1.     Nebojša Katić:, Neoliberalni koreni svetske ekonomske krize, www.nspm.org, januar 2010

2.     www.ilo.org. Podaci za izabrane zemlje o kretanju zarada, pristupljeno avgusta 2011

3.     www.cia.gov./library/publication prstupljeno avgusta 2011 i marta 2012

4.     www.ecb.int, pristupljeno avgusta 2011

5.     National Bank of Romania,

6.     National Bank of France,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>