PRILIV DOZNAKA – KAKO SIROMAŠIMO DIJASPORU

Bilans doznaka koje iseljenici šalju u zemlju generalno je uvek u suficitu. Ovaj segment predstavlja deo sekundarnog dohotka platnog bilansa, odnosno preciznije – salda tekućeg računa platnog bilansa zemlje. Godinama je ova stavka predstavljala blagi amortizer hroničnog deficita tekućeg računa platnog bilansa, odnosno salda robne razmene sa inostranstvom, koji obuhvata bilans robne razmene, saldo usluga, kao i primarni i sekundarni dohodak.

U nastavku će biti istaknuto nekoliko napomena radi lakšeg razumevanja ove problematike.

Račun primarnog dohotka uključuje naplate i plaćanja po osnovu naknada za zaposlene i dohotka od investicija (direktnih, portfeljskih i ostalih). Dohodak od direktnih investicija obuhvata ukupnu dobit pravnih lica, odnosno dividende i reinvestiranu dobit. Iz dohotka po osnovu investicija isključuje se vrednost indirektno merenih finansijskih usluga (FISIM), koje se uključuju u trgovinu uslugama.

Osnovni izvori podataka su podaci platnog prometa sa inostranstvom, koji se obavlja preko banaka i Narodne banke Srbije (NBS), izveštaji o kreditno-finansijskim transakcijama i direktno izveštavanje. U sekundarnom dohotku prikazani su tekući transferi vladinog i ostalog sektora. Osnovni izvori podataka su izveštaji platnog prometa sa inostranstvom, Republički zavod za statistiku (RZS) i izveštaji ostalih organizacionih jedinica NBS. Priliv doznaka je uvećan za procenu neregistrovanih doznaka, primenom utvrđene metodologije NBS.

Pošto predmet ove analize nisu stavke primarnog dohotka, u nastavku će fokus biti na sekundarnom dohotku, odnosno njegovom delu koji se odnosi na radničke i iseljeničke doznake.

Prema podacima iz tabele, ukupan iznos prihoda od doznaka u 2022. godini bio je gotovo dvostruko veći nego 2007. godine. U 2023. i 2024. dolazi do blagog pada prihoda od doznaka. Ipak, u 2024. godini bazni indeks pokazuje rast priliva od doznaka od 77,54% u odnosu na baznu godinu.

Pravo pitanje jeste – kako se to odrazilo na kupovnu moć primalaca doznaka, budući da se one troše u Srbiji? Kada se devizni iznos pomnoži sa aktuelnim godišnjim kursom, dobijaju se iste relativne vrednosti izražene i u evrima i u dinarima, što je razumljivo. Međutim, pravi uvid daje deflacioniranje, odnosno otklanjanje efekta godišnje inflacije u Srbiji. U ovom slučaju relevantna je apsolutna, a ne relativna inflacija.

Deflacioniranje i svođenje na baznu godinu pokazuje da je realna vrednost doznaka u dinarima u 2024. godini samo 4,7% veća nego 2007. godine. Dakle, gotovo dvostruki rast iznosa u evrima efektuiran je sa svega 4,7% rasta kupovne moći izražene u dinarima, jer je kurs evra tokom tog perioda vrlo malo oscilovao, dok je domaća inflacija u prethodnih 18 godina iznosila čak 176%.

Pored toga, politika stabilnog kursa dinara je praktično „osiromašila“ dijasporu, jer se za dvostruko veći iznos poslatih evra u 2024. godini može kupiti samo 4,7% više proizvoda i usluga. Narušavanje kursnih odnosa doprinosi i narušavanju cenovnih odnosa.

Zato i opstaje mantra da su cene u Srbiji na nivou od 95% proseka EU – što je tačno – jer je kurs evra nerealan, a postoji ozbiljan nesklad između unutrašnje i spoljne vrednosti evra.