Home » 0 Dragovan Milićević, Javna preduzeća i velike kompanije » VREDNOVANJE KOMPANIJE TELENOR

VREDNOVANJE KOMPANIJE TELENOR

Nakon informacija da je moguća jedna od najvećih poslovnih akvizicija u regionu, t.j. da KKR kompanija koja je vlasnik SBB postane i vlasnik Telenora u Srbiji, Bugarskoj, Madjarskoj i Cnoj Gori i da za tu transakciju navodno bruto hoće da plati 2 milijarde eura, postavlja se pitanje koliko zaista vredi Srpski Telenor. Vredi podsetiti da je Telenor ušao na srpsko tržište kupovinom državnog paketa Mobtela za oko 1,53 milijarde eura pre nekoliko godina.

Utvrdjivanje vrednosti kompanije je sofisticiran i visoko stručno odgovoran posao. Podrazumeva interdisciplinaran pristup je se kod procene vrednosti  akcenat pre svega stavlja na procenu tzv. gotovinskog toka, odnosno koliko je kompanija u stanju da stvori nove vednosti i da generiše gotovinu iz poslovanja. Postoje mnoštvo različitih pristupa i metoda ali je u cilju odredjivanja aproksimativne vrednosti u brzom postupku koji isključivo služi kao orijentir za dalje aktivnosti prisutan visoko sofisticiran model zasnovan na sledećim pretpostavkama:

ü  Stopa rasta tržišta proizvoda i usluga na kojom kompanije ostvaruje svoje aktivnosti;

ü  Stopa rizika poslovanja;

ü  Bezrizična stopa prinosa;

ü  Β- koeficijent;

ü  Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala;

ü  Troškovi kapitala;

ü  Trošak duga;

ü  Programirana stopa rasta i sl.

Apdolutni autoritet u ovoj oblasti (valuacije kompanija) je prof. Aswath Damodaran. Koristeći njegove metode procene, autor ovih redova je uradio simulaciju vrednovanja kompanije imajući u vidu napred izrečene pretpostavke. Takodje, autor je imao čast da bude organizator i pokrovitelj naučno stručne konferencije u Beogradu 2013.godine na kojoj  je prof. Damodaran držao seminar i bio u prilici da ga lično upozna.

Srpsko tržište telekomunikacionih usluga je oligopolskog tipa na kome posluju tri velika sistema: Telenor, MTS Telekom i VIP Mobile.

Tržište telekomonikacija u Srbiji autor je procenio na bazi preciznih i relevatnih podatka ’’Ankete o potrošnji domaćinstava’’ za period od 2011-2016 godine. Anketu sprovodi i objavljue rezultate Republički zavod za statistiku Srbije.

Prema toj anketi potrošnja telekomunikacionih usluga u navednom periodu je data u narednoj tabeli:

Izvor:stat.gov.rs/anketa o potrošnji domaćinstava, različite godine i proračun autora

Za prethodnih šest godina tržište telekomunikacionih usluga (mobilna telefonija, internet, fiksna telefonija) je porasla za 100%. U eurima (zbog intervalutarnih odnosa dinara i eura ovi podaci ne odlsikavaju verno činjenično stanje, tržište je poraslo za oko 80%)

Podaci o poslovanju Telenora u periodu od 2013-2016 godine

Izvor:apr.gov.rs/završni računi privrednih subjekata

Ovo su izvedeni podaci neophodni za model brze procene vrednosti kompanije. Prema istim, i metodama procene na bazi moedla prof. Damodarana, Telenor Srbija je vrednovan i rezultati su objavljeni u sledećoj tabeli:

Rezultati:

Uporedjujući Telenor sa reprezentativnim kompanijama u svetu u oblasti  telekomonikacionih usluga, dobijena je optimalna vrednost na bazi 10 -togodišnje procene novčanih tokova od 1,34 milijarde eura. Ovo je neto vrednost jer u  nju treba uključiti aktuelnu vrednost kapitala, dugoročne plasmane iz Aktive i kratkoročna ulaganja (sve pozicije koje generišu gotovinu).

Telenor ima veći trošak kapitala od ’’Industy Average’’,  veći racio duga i kapitala, ali  bolju poziciju povrata na kapital od proseka uporedivih kompanija.

Očekivana stopa reinvestiranja i očekivana stopa rasta u narednom periodu je manja od optimalne ali uklučujući sve varijable dobijen je rezultat koji je gotovo indetična optimalnoj vrednosti na bazi metodologije A.Damodarana.

Poslovna i stručna praksa naležu da se uradi i valuacija na bazi kraćeg roka projekcije. Projekcija se u praksi radi na peirod od 5-10 godina najviše.

Petodogodišnja projekcija daje sledeće rezultate:

Petogodišnja projekcija daje optimalnu vrednost od 1,2 milijarde eura.

Ovde se namerno ne simulira pad prihoda po godinama projektovanog perioda već je uzet kao parametar prosečna stopa rasta prihoda u periodu od 2013-2016 i projektovana kao rast aktivnosti u narednom periodu.

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>