Друга деценија XXI века завршила се у економском погледу на екстреман начин: сузбијање ширења вируса Covid-19 зауставило је светску трговину, проток људи, оборило ниво индустријске производње и последично смањило цене примарних производа, и довело до огромног скока задуживања држава и све ово, и много шта неспоменуто, пренето је у прву годину треће деценије. Стога поређење података из 2021. са 2020. није коректно, јер је она у већини показатеља имала пад у односу на 2019. и раније године.
Приложена табела приказује трговину услугама у трећој деценији и овде ћемо се осврнути само на два показатеља истакнута у наслову.
У 2025. години, у односу на 2024, биланс услуга погоршан је за 497 милиона евра, у чему је биланс туризма погоршан за 798 милиона евра.
Након успешне кампање вакцинације становништва против опаког вируса, у 2022. години дошло је до огромног скока прихода и расхода од туризма, али су онда ови токови кренули различитим смеровима: приходи су стагнирали док су расходи наставили да расту по огромним стопама.
Приходи од туризма су у 2022. години повећани за 55,0%, да би у 2023. били повећани за 2,8%, па за 10,8% у 2024. и за 2,7% у 2025 (при смањеном броју ноћења, захваљујући расту цена туристичких услуга). Посматрано у апсолутним износима, приходи су повећани за 878 милиона евра у 2022, затим за 69 милиона евра у 2023, за 275 у 2024. и за 77 милиона евра у 2025.
Расходи на туризам скочили су чак за 71,7% у 2022, да би се у 2023. додатно повећали за 30,2% и наставили да расту по идентичних 23,2% у 2024. и у 2025. години. Годишњи пораст вредности износио је 983 милиона у 2022, по 711 милиона у 2023. и 2024. години и 875 милиона евра у 2025. години.
Када се ставе расходи на туристичке услуге у однос са бројем становника долазима од 200 евра по становнику у 2021. па повећање на 347 евра у 2022, 462 у 2023, 572 евра у 2024. и 708 евра у 2025. години. При просечном броју чланова домаћинстава од 2,57 то даје годишњу потрошњу просечног домаћинства од 1.820 евра у 2025. години! Али, просеци су чудо, па мали део успешних домаћинстава је трошио на путовања и десетине хиљада евра, док око 1,5 милиона домаћинстава (око 60% укупног броја) није потрошило ни један евро.
Услуге телекомуникација, компјутерске и информацијске услуге су у трећој деценији овог века биле главни генератор суфицита биланса трговине услугама. Раст прихода од ових услуга је успоравао: са повећања за 45,2% у 2022, на раст од 27,4% у 2023, +20,3% у 2024. и +10,2% у 2025. години. Апсолутни раст вредности био је 839 милиона евра у 2022, 740 милиона у 2023, 697 у 2024 и 420 милиона евра у 2025.
Даљи раст дефицита у туризму уз успоравање суфицита у програмирању утицаће на додатно погоршање салда услуга и у наредном периоду.

Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија