Будућност малопродаје је на интернету: пример Кине

Промет у малопродаји у Кини (линк) у октобру повећан је за 4,3% међугодишње, што је за 1% већа стопа него претходног месеца. Укупна вредност била је 3.857,6 милијарди јуана.

Промет потрошње робе без аутомобила износио је 3.486,8 милијарди и повећан је за 3,6%.

У периоду јануар-октобар промет робе широке потрошње износио је 31.190,1 милијарди јуана, што је за 5,9% мање него у истом периоду 2019. Без аутомобила износио је 28.142,8 милијарди и смањен је за 6%.

Промет у малопродаји преко интернета износио је 7.561,9 милијарди јуана што је око 960 милијарди евра и чинио је 26,9% укупног промета у малопродаји, без аутомобила, у периоду јануар-октобар 2020.

Пошто је промет преко интернета повећан за 16%, а укупан је смањен за 6%, у истом периоду 2019. удео продаја преко интернета је износио 21,8% (око 830 милијарди евра), а укупан промет без интернета смањен је у 2020. номинално за 11,3%.

Промене у понашању изазване рестриктивним мерама ради спречавања пандемије вируса COVID-19 изазвале су и промене у потрошњи, па су повећане куповине пића (+12,8%), хране (+10,4%), средстава за комуникацију (+7,3%), традиционалних кинеских и западних лекова (+6,7%), козметике (+5,9%), производа за културу и канцеларије (+4,5%) и дувана и алкохолних напитака (+2,6%). Смањене су куповине горива и мазива (-16,1%), злата, сребра и накита (-9,8%), одеће и обуће (-9,7%), намештаја (-8,7%), разних производа (-7,4%), кућних апарата (-7%), грађевинских материјала (-6,2%) и аутомобила (-4,5%).

Кинески завод за статистику

Евростат прати индексе промета у малопродаји, укупно и по врстама радњи и преко интернета. Не прати промет у милионима евра. У свим земљама је промет преко интернета и поште у порасту у дужем временском периоду. Претпоставићемо да је премашио 10% укупног промета, или да је том уделу близак, у северним земљама Европе: у Ирској, Исланду, Норвешкој, Шведској, Финској и Данској.

У САД-у је промет у малопродаји преко интернета достигао 9,9% у 2018. (520 од 5.269 милијарди долара укупног промета), те је у 2019. достигао око 11% и у 2020. ће удео бити повећан на преко 12%.

Колико год да традиционалистички жалимо за људским контактом, постаје извесно да идемо ка глобалном безконтактном друштву. Ово не важи за подручја са демографском експлозијом у Азији, Африци и Латинској Америци.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *