Динамика индустријске производње у Европи у првој четвртини XXI века

Индустријска производња у ЕУ је у претходних 25 година повећана само за 11,5%, што значи да је просечна годишња геометријска стопа раста износила 0,435%.

Индустријска производња у зони евра повећана је само за 3,8%, што даје просечну годишњу стопу од само 0,148%.

Србија је у овом периоду имала раст индустријске производње за 32,9% (децембар 2025. у односу на децембар 2000), што је знатно више од релативног раста у ЕУ, а вишеструко брже од зоне евра. Ипак, то је просечна годишња стопа раста од само 1,14%.

Током 90-тих година прошлог века индустријска производња у Србији смањена је за 62,4%, сада је на 52,9% из 1989, па је по овој стопи могуће достићи ниво производње из 1989. године негде у 2081. години. Након 92 године, индустријска производња у Србији коначно ће се вратити у прошлост када је била највећа. За то чудо треба сачекати још 56 година, па ко жив, ко мртав.

Међу земљама са упоредивим подацима, Србија у овој индустријској трци се налази у златној средини: 15 земаља је имало бржи а 16 спорији релативан раст. Упоредива је по брзини раста са Бугарском, Данском и Хрватском. Словенија је остварила знатно већи раст иако није имала пад током 90-тих, а исто важи и за Хрватску.

Ако је за утеху, а није, седам европских земаља је смањило индустријску производњу у претходних 25 година и ту су Француска, Италија, Шпанија ,Малта, Норвешка, Португалија и Луксембург. Немачка је повећала индустријску производњу само за 1,5%, али су зато повећале Турска 3,9 пута и Пољска 2,9 пута.

Противљење индустријализацији кроз фаворизовање страног капитала постојало је и у Србији крајем XIX и почетком XX века. Прилажемо цитат из књиге М. Завађила и Б. Мијатовића „Хлеб, топови, дугови – Србија 1911-1914,“:

Слично Бајкићу резоновао је Милорад Недељковић, први доктор наука Београдског универзитета: „Претерано, фанатички слепо терано индустријализирање може одвести на погрешан пут и дати сасвим негативне резултате“ јер може наступити „осиромашење и исисавање масе народне у корист неколико повлашћених и концесионарских „индустријалаца“, домаћих или страних“[1].

---

[1] М. Завађил и Б. Мијатовић „Хлеб, топови, дугови – Србија 1911-1914,“, стр. 153. Академска књига, 2025.

Индекс индустријске производње у децембру 2025.
TIME	2000-12
European Union	111,5
Euro area	103,8
Türkiye	386,6
Ireland	372,8
Poland	290,4
Lithuania	264,9
Estonia	257,3
Slovakia	233,5
Latvia	178,6
Romania	172,5
Belgium	164,0
Czechia	161,7
Hungary	161,3
Austria	156,7
Slovenia	142,1
Bulgaria	133,3
Denmark	133,2
Serbia	132,9
Croatia	130,2
Sweden	130,1
Finland	129,5
Cyprus	126,8
Montenegro	116,5
Netherlands	112,1
North Macedonia	111,0
Greece	103,3
Germany	101,5
Malta	95,3
Norway	92,6
France	89,2
Luxembourg	86,7
Spain	81,6
Portugal	74,3
Italy	70,3

Пачија школа
Писац: Јован Јовановић Змај

Јесте л’ чули, кумо,
Верујте, без шале –
Отвара се школа
За пачиће мале.

Тако је и било,
Верујте, без шале –
Отворила се школа
За пачиће мале.

Сви пачићи дошли,
На скамијам’ стоје;
Стари патак метно
Наочаре своје.

Све их је уписо
У каталог, мале,
Па их је прозиво –
Верујте, без шале.

Па се онда шето
С озбиљношћу крутом;
Учио их, учио
И књигом и прутом.

Учио их, учио
Од среде до петка,
Ал’ се нису одмакли
Даље од почетка.

Није било успеха
Учитељском труду,
Цела мука његова
Остаде залуду.

Ништа више не научи
Пачурлија та,
Него што је и пре знала:
Га, га, га, га, га!

https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0