Dobošarska ekonomija (1): Privredna banka Priboj

Džoni je pre više od 30 godina otpevao „dva put se ne šalju tenkovi na radnike“. Danas se koriste mnogo suptilnija oružja od tenkova: medijska propagandna mašinerija u svim elektronskim i neelektronskim vidovima.

Da je pljačkanje privrede i građana od banaka najviši državni interes, to nije sporno, niti se može dovesti u pitanje. Ali ja bih da postavim par pitanja na koja, ovako glup, ne znam odgovor.

U propagandnoj larmi iznose se dve slične cifre: da je dubioza Privredne banke Beograd oko 6 milijardi dinara, i da su sumnjivi bilansi u FAP-u Priboj toliko otprilike. I dok za preuzimanje dugova Privredne banke Beograd, „na teret poreskih obveznika“ (lepo je da su konačno stvari počele da se zovu pravim imenom) nije potreban ni zakon, ni dozvola skupštine, ni zdrav razum, ove iz Priboja treba nagrditi kao najgore državne neprijatelje.

Dakle, nećemo postaviti pitanje zašto se spašavaju banke, bez obzira na cenu. I zašto se 6 milijardi dinara knjigovodstvene vrednosti zaliha u bilansu FAP Priboj toliko numerički pominje baš u istom trenutku. Prilažem bilanse FAP-a za one koji su
mnogo stručniji od mene za te analize i rabote.

Meni se „javljaju“ ova pitanja:

–         Koliko su Svetska banka i druge MFI (međunarodne finansijske institucije) odobrile kredita u prethodnih 13 godina, i kojim konsultantskim kućama, da proces restrukturiranja preduzeća ovoliko dugo traje?

–         Da li je lakše prodati kompletnu teritoriju opštine Priboj nekom Bošnjaku, Turčinu, Albancu, Arapinu, ili petom kapitalisti nesumnjivo stečenog kapitala, umesto da se dalje „sipa novac u bunar“, kroz subvencije i na druge načine?

–         Ukoliko se „700 miliona dolara sipa u bunar“ svake godine, interesantno bi bilo uporediti udeo subvencija u BDP-u Srbije sa zemljama OECD-a i drugim sa dostupnim podacima i videti da li je naš bunar najdublji ili najplići?

Teritorija opštine Priboj iznosi 553 kvadratna kilometra, što je 55.300 hektara. Ukoliko bi primenili „dobošarsku cenu“ od 500 evra po hektaru, nekom „Investitoru“ bi bilo potrebno da je kupi, u celini celosti, rekao bi Žika Obretković, 27,7 miliona evra. Malo manje za šume i livade, a malo više za ruine od kuća i stanova, ali ne mnogo ni više ni manje od ove cene.

Ne želim da pišem Opelo za Priboj, jer nije još stigao red na ovu opštinu, jer ima mnogo većih sirotinja od Pribojske, ali prilažem „ličnu kartu“ o broju stanovnika, rođenih, umrlih, izgrađenih stanova…

Uskoro će biti objavljeni rezultati popisa stanovništva u Bosni i Hercegovini. Putovao sam autobusom od Trebinja do Užica i osnovni utisak mi je bila gustina naseljenosti u Goraždu u odnosu na teritoriju pre njega (Bileća, Gacko, Foča) i posle njega (do Užica je samo Višegrad omanji gradić). Bošnjaci nemaju „rezervnu državu“, i žive na zemlji koja je njihova. Srbima teritorije bez ljudi ništa ne znače, u Republici Srpskoj i u Srbiji. Prazne uvek neko može da popuni. Da, Priboj je tu negde, između Goražda i Prijepolja. Možda bi bilo idealno da se  sa dobijenim novcem odmah isele u Rusiju. Da se ne bi dva puta selili, kao u vicu o Albancu koji kupuje kuću od Srbina, pa plaća duplu cenu, da odmah kupi stan u Moskvi, kako ne bi kupovao prvo stan u Beogradu.

Zaboravih, četiri mesečna bruto fonda zarada iznose oko 245 miliona dinara, a prosečna bruto zarada je 41.874 dinara u prošloj godini. Sam život u samoodbrani, reklo bi se, kada se pogledaju milijarde kojima se saniraju banke. Do sledeće pljačke.

 

 

 

14 komentara

  1. Ovo je odgovor na tvoje dileme:

    „Srbija među 10 najgorih na svetu za biznis
    Srbija je u izveštaju Svetske banke o uslovima poslovanja u 189 zemalja sveta zauzela 93. mesto, što je pad za šest mesta u odnosu na prošlu godinu.“

    FAP i ostali su posledica, deo opste slike propasti. Dok kriza dobro ne pogodi Beograd, od zdravih promena u Srbiji nema nista… Sve dok je Beograd motor razvoja Srbije, Srbija ce propadati. Evo samo jedne sitnice, koliko je studenata iz Priboja i iz drugih propalih krajeva Srbije doslo u Beograd i kome u keshu, bez poreza, placaju, za nase prilike, velike pare za stan? A da ne pricamo koliko kosta upis, svaki ispit. Poreskom politikom da se ne bavimo… Nesto nisam primetio da se neko iz Beograda sekira zbog toga…

  2. Zamislimo samo da se pravni fakultet iz Beograda izmesti u Priboj, ekonomski u Surdulicu, filozofski u Brus, poljoprivredni u Vranje i tim redom. Procvetala bi Srbija. Procvetala. Zamislite da u mrtav grad kao sto je Nova Varos dodje da zivi 5-6.000 studenata, koji ce svaki mesec da potrosi 300 eura… Kako bi oni uzdigli grad i materijalno i duhovno. To je 20 miliona eura mesecno. Deset gradova po 20 miliona… I eto ravnomernog razvoja Srbije…

    • Ovo mozemo da zamislimo samo u situaciji kad bi bilo u zemlji 3 drzavna univerziteta i recimo 5 privatnih fakulteta ukupno. U sadasnjoj situaciji kada se sve otrglo kontroli imamo 18 pravnih fakulteta u zemlji, oko 100 ekonomskih, itd. Dakle, doci cemo u situaciju da za 5 godina niko ne mora da ide nigde, vec ce svako studirati u svom gradu sta mu je volja. Svi ce biti „duhovno“ uzdignuti, a Nacionalna sluzba ce morati da formira novo javno preduzece da evidentira kolone nezaposlenih. Dakle, ideju podrzavam ali da se prvo rascisti situacija, dakle da krenemo od toga sta nam treba i koliko, a onda geografska dislokacija.

      • Milovane, naravno, izlisno je komentarisati ludilo sa „brzim fakultetima Srbije“, ali, slozices se, jedan je Pravni ili Ekonomski fakultet u Beogradu. Svugde u svetu ima bezbroj fakulteta, ali se zna ko „proizvodi“ dobar, a ko slab kadar. Pa cak i taj toliko pominjani Megatrend, zasto je on u Beogradu? Razumem da nastavni kadar zeli da bude u Beogradu, ali bi drzava svojim stimulativnim merama, morala da napravi uslove da se, u pomenutom Priboju ili Novoj Varosi napravi fakultet. Tu je Zlatar, fenomenalna priroda, izvanredna jezera… Cak je i put danas mnogo bolji… I kad su studenti u pitanju, sasvim je sigurno da bi rezultati bili bolji u takvim sredinama, nego u Beogradu.

        • Чини ми се да у задње време и државни факултети производе шкарт у све већој мери.Губе студенте услед најезде приватних, па тежећи да се прилагоде тржишту,обарају критеријуме,не би ли имали већи број студената а тиме и веће плате.

  3. Када ће престати заблуда да ће странци да нас спасу. Из Абу Дабија 600 радних места у најави, за то време 300-400 радних места у ПББ угашено, плус 1100 у ФАП-у у најави. Рачун је прост, да не изводимо. Нова радна места око Београда, Земуна у најави, гашење у Прибоју. Близина аеродрома је проблем, као да га нема у Нишу, Ужицу, Краљеву, где је некад и била Фабрика авиона, сада Фабрика вагона и вероватно нови ФАП. Колике је губитке имала КБЦ банка па је Белгија спашавала, зашто је нису пустили тржиту, о другим примерима да не причам.
    Срби не могу да имају банку, али су пожељни да раде у њој,узимају кредите, плаћају накнаде, не могу да имају пивару, могу да раде у њој и пију пиво, не могу да имају цементару, али могу да раде у њој, купују цемент који је сада скупњи него албански, дуван да гаје, да пуше, да раде али Фабику никако да имају.
    Кад смо већ угасили Агробанку, Развојну, Приврдну и многе пре њих, требало би да знамо и ко нијевратио кредите, ко их је одобро и по чијем налогу. Да ли се гасе на брзину као Привредна да се нешто сакрије, преузмају дугови а чува Фармаком, Интеркоп, Беохемија…
    Ако је тако ајде да угасимо и продамо и државу, боље него да је добровољно предајемо полако али сигурно…

  4. Tacno Miljane. Odlican sam upoznat sa primerom kada opstinari vise odvoje novca za firmu slovenackog vlasnika, nego za firmu mesnog vlasnika. Kada ih pitas zasto, nemaju obrazlozenje. Valjda potreba da se dodvore strancu, a nase ljude, ko ….

  5. Sustina ove price je ,neposredno , u prekoj potrebi zakona o bankrotstvu. I za fiz. lica i za finansijske institucije a najvise za privredna lica.
    Onda bi sve gore izneseno imalo svoj logican sled jer sve ima svoj zivotni vek ,uspone i padove.

    Treba naravno reci i da je glavna prepreka donosenju zakona o bankrotstvu bankarski lobi koji je ,usput budi receno, kompletno urusio finasijsko trziste Srbije na celu sa Beogradskom Berzom.
    E sad to sto Vucic mlati praznu slamu i hapsi Miskovica i jos neke nema sustinski blage veze sa problemaima Srbije apropo korupcije i uopste stete i koristi.

  6. Čak i u slučaju PBB banke, stvari nisu nazvane pravim imenom, a ono se zove-Privredna banka je otišla u stečaj, uostalom to je lako proveriti na sajtu APR. PBB banka je otišla u stečaj zbog loših plasmana, i celokupno kontaminirane aktive, što je dovelo do koeficijenta adekvatnosti kapitala koji je godinama unazad ispod omjera koji propisuje NBS. Dakle, PBB ispunjava uslov za gubitak licence već 2 ili 3 godine unazad i nije u tome problem. Problem što po Zakonu o bankama, banka koja je potkapitalizovana ne sme da prima depozite, odobrava kredite a PBB je primala i depozite i kredite celo vreme. Takvoj podkapitalizovanoj banci je sama država ugurala dodatni kapital, i PBB je i to pojeo. Prema tome imamo lančano kršenje zakona i to najviše od strane onih koji bi trebalo da ga poštuju.

  7. Ako po Zakonu o DRI, DRI treba da radi kontrolu kvaliteta finansijskih izveštaja direktnih i indirektnih budžetskih korisnika, zašto DRI ne radi reviziju preduzeća u restrukturiranju?

  8. Čini mi se da smo na putu da izmislimo novi model privatizacije. Pored već poznatih modela tipa model prodaje, dokapitalizacija, vaučerska privatizacija, konverzija duga u vlasnički ulog, privatizacija kroz stečaj, insajderska privatizacija novi model je sadržan u sledećem-preuzimanje imovine a obaveze preuzima Budžet RS.

  9. Drzanje PBB iznad vode je imalo neku svoju svrhu. Negde na ivici secanja mi je da su preko nje isla neka potrazivanja nasih gradjevinskih kompanija iz Libije jos iz prethodnog veka. Postoji mogucnost da gresim i ne znam da li je to naplaceno ili ne. Svojevremeno time se bavio sam vrh drzave.
    Nisam siguran ,davno je bilo ali mislim da je to bio razlog…

  10. Поштовани,
    Једноставно покушавам да Вам се јавим,и ништа више,али безуспешно.
    Нисам посећивао сајт одређено време,због промене места боравка и проблема са интернетом.
    Само толико,надам се да ћу успети да пошањем поруку која се враћа као дуплика.Надам се да сте и даље популарни и да грађани и даље „верују својим очима“ када читају Вас.

    поштовање
    С.Петковић

  11. Ako je verovati finansijskim izveštajima FAP-a, sam FAP vredi 1,6 mlrd dinara što je oko pola vrednosti cele opštine po metodi MZ. E sad ako je verovati Alfa Reviziji koja im godinama unazad vrši reviziju, i u samim revizorskim izveštajima se uzdržava od mišljenja jer ne može da potvrdi stanja fiksnih sredstava, zaliha, učešća u kapitalu, kupaca, dobavljača i sl, FAP ne vredi ništa. E sad da li će se FAP „privatizovati“ kao PBB drugo je pitanje.
    Da li je ovom društvu važniji FAP ili PBB nije samo ekonomsko pitanje.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *