Од како се Црна Гора осамосталила од Србије, па је на тај начин осамосталила и Србију, имамо много економских података којима можемо да се дичимо, како су повећани четири (јавни дуг, са мање од десет на 41 милијарду евра) и више пута. Ипак, мало их је који су повећани попут увоза меса (42,5 пута) а у томе свињетине (69 пута). То су такви успеси да сумњам да им се могу наћи упоредиви у целом свету (код меса и свињетине), а и код нас у другим економским областима.
Захваљујући овако импресивном расту увоза меса, смањен је број говеда за скоро 40% (са 1.106 хиљада на 699 хиљада), као и свиња (са тачно четири милиона на 2,4), једино је повећан број оваца, и то запрепашћујуће сличан броју Београђана (1.759 хиљада у 2024. али је смањен на 1.684 у 2025. како би се уклониле ове подударности), мада Београђани нису овце, али овце могу да буду „Београђанке“, тј. да живе на територији Београда (њих 57.104 према стању стоке на дан 1. децембра 2025. године).
Ово смањење сточног фонда треба посматрати као велики успех у трансформацији српске привреде, јер се она ослобађа заостатака мрачне прошлости, а на путу у светлу будућност повећава увоз, јавне и приватне дугове, развија вештачку интелигенцију, док стварну интелигенцију замењује мишићавим хуманоидима који се не разликују много од робота, и боље туку него што играју коло (опет, заостатак из мрачне прошлости – данас се плеше уз музику која се добро слаже са уситњеним течностима и прашковима).
Али, одох ја предалеко у овом светлом погледу у будућност, где сузе радоснице замагљују сву величину садашње среће и благостања.
Укупан увоз меса повећан је са 5 милиона евра у 2006. на 41 у 2012. да би достигао рекордних 256 милиона у 2024. и затим се смањио на 213,5 у 2025. години. У томе је увоз свињетине повећан са 1,8 милиона евра у 2006. на 22,6 милиона у 2012, достигао максимум од 165 милиона евра у 2024. и смањен је на 120,4 милиона евра у 2025. години.
Као што је из података очигледно, више од половине укупног увоза меса представља свињетина, свежа или замрзнута, те ћемо се њом мало детаљније позабавити.
Код јестивих кланичних производа (осим шунки и других прерађевина), доминира увоз из Црне Горе, па се из ове бивше сестрице увози за 24,2 милиона евра, од укупних 34 милиона евра. Има ту свакојаких сумњи у погледу могућности да Црна Гора извезе оволику свињетину у Србију, а да, такорећи нема свиња, али, овде се бавимо лепим статистикама увећаног увоза, а не клеветама.
Црна Гора увози месо за преко 150 милиона евра, па је ред да мало од те вредности пласира у Србију, и нешто на том извозу заради.

Кад се фокусирамо само на свињетину, видимо да се убедљиво највећи део увоза састоји од замрзнутог меса (108,3 од 120,4 милиона у 2025. години). Пад вредности увоза замрзнутог свињског меса са 142,9 милиона евра у 2024. на 108,3 милиона у 2025. делом је последица мање количине (са 43.051 на 35.939 тона), а делом пада јединичне цене увоза са 3,3 на 3,0 евра по килограму.

Највећи део увоза замрзнуте свињетине у 2025. години долазио је из Шпаније (59,5 милиона евра) и Русије (28,8 милиона), а знатно мање из Данске, Црне Горе, Белгије, Холандије, БиХ и Мађарске. Некада је знатна вредност била и из Немачке (2018. године), али је више нема.

У 2026. години увоз замрзнуте свињетине незнатно је смањен, са 33.455 хиљада евра у периоду јануар-април 2025. на 32.215 евра у истом периоду 2026. године. При томе је драстично смањен из Русије – са 13.836 на 2.686 хиљада евра. Вредност увоза замрзнуте свињетине смањена је услед пада јединичне цене са 3,1 евра по килограму, у априлу 2025. на 2,54 евра по килограму у априлу 2026. године. Руски прасићи и свиње су истиснути са нашег тржишта јер су постали ценовно неконкурентни – прошлог априла били су испод просечне увозне цене, а у овом априлу били су за 31 евро-цент изнад просечне цене, мада је они нису мењали.
Да закључимо: увоз замрзнуте свињетине стагнира већ другу годину за редом, па би ову област трговци требало да напуштају, а да се ускладе са модерним променама у замени српског становништва иностраним, те да више увозе говедину, овце, козе, рибу и још ситније морске и земаљске плодове.
Укупна вредност увоза меса од 2006. до 2026. године износила је једну милијарду и 720 милиона евра, у томе свињетине једну милијарду и 18 милиона евра. Овим истим парама могао је да се финансира неки од ауто-путева, Моравски, Милош Велики или Карађорђев. Али то не би било лепо, јер је боље развијати индустрију задуживања, кад је ова индустрија увоза меса достигла свој максимум.
И док још нису завршени сви планирани аутопутеви, треба озбиљно размишљати о космичком програму, увек напредно и унапред.
Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија