Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Гвоздена пета Џека Лондона, представља једну од три најважније, а најпотцењенију дистопију, уз 1984. и Врли нови свет.
У Гвозденој пети се, за разлику од 1984. и Врлог новог света, у којима се не појављује активан отпор сили, на државни тероризам одговара радничким тероризмом, и Лондон је предвиђао да ће опасна и сурова борба сиромашних против олигархије трајати три века до сазравања праведног друштва.
У Гвозденој пети Лондон је имао нека предвиђања која су се испунила: (1) САД су победиле Немачку, која је збацила цара са власти (тако су елиминисале главну претњу доминацији у индустријској производњи), (2) револуција у САД (не у Русији) почела је у октобру 1918. године (доцња једну годину), итд.
Гвоздена пета и 1984., као дистопијски поглед у будућност, представља прву сличност ова два велика писца.
Другу сличност представља Лондонова књига „Људи понора“ упоредива са три Орвелове књиге: Путом у Бигам, Нико и ништа у Паризу и Лондону и Свештениковом кћи.
У Људима понора Лондон је извршио лични експеримент, одласком да живи у Источни Лондон, а да би описао пакао у центру империје која је тада владала светом (1901. године).
У Људима понора је писао је о животу у свратиштима за бескућнике (Нико и ништа…), искуства берача хмеља (Свештеникова кћи) и уопште о радничком животу у беди (Пут у Бигам).
У односу на Лондонов експеримент, Орвел је заиста проживео године живота у материјалној беди. Лондон је побегао из свратишта за бескућнике, док је Орвел у њима налазио храну и одмор између скитања и спавања под ведрим небом. Провео је и ноћ будан на улицама, па отишао да добије оброк у једном од њих, а да би након тога потражио посао. Исцрпљен неспавањем и физичком слабошћу од неухрањеношћи, уместо тражења посла, отишао је да се наспава.
Лично дајем предност читању Лондонових „Људи понора“, јер су сва поглавља књиге сконцентрисана на потресне утиске које ће произвести, а често износе и поређења са западом САД-а, јер је читаоцима из Калифорније ова књига, пре свих, намењена.
Џорџ Орвел је при крају живота одбацио своје романе које је написао пре Животињске фарме и 1984. као безвредне игре речи. Далеко су од безвредних, и представљају сведочанства о животу неконформисте, о тешком животу у време велике економске кризе 30-тих година прошлог века. „Каталонији у част“ представља одлично сведочанство учесника у шпанском грађанском рату.
Џек Лондон је, на основу марксовог вишка вредности, чак и предвидео неминовност велике економске кризе која је наступила 21 годину након писања Гвоздене пете и Људи са понора.
Заједничко обојици, било је да су социјалистички оријентисани. По Шопенхауеру, социјализам/комунизам је дошао као друго хришћанство, јер је нудио човекољубље у односу на сурову експлоатацију радника, каква је владала oд средине XIX века до завршетка Другог светског рата. Изградња социјалних држава у Западној Европи била је последица претње комунизмом из Источне Европе, а не искреног хуманизма.
Џек Лондон и Џорџ Орвел били су веома осетљиви на друшвене неједнакости и неправде, о чему су писали у својим романима и есејима. Обојица завређују поклоњену им пажњу