Еротика у ГСП-у: полна структура коришћења јавног превоза у Европи у 2024. години

Евростат је издао саопштење о коришћењу јавног превоза у 2024. години:

https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/w/ddn-20260311-2

У бази има података и за Србију, а има и података по полу и по узрасту, а ми смо се овде задржали само на овим првим показатељима.

Пре више од 30 година, враћајући се из ноћног изласка са пријатељем, мало припитим, нашли смо се у великој гужви (која је увек била велика, независно од времена и линија градског превоза), окружени и притиснути девојкама, па је он гласно прокоментарисао „еротика у градском превозу“, што ми остаде од тада запамћено као симпатично.

Какво је стање данас?

Јавни превоз нам одлично функционише, а вишак жена у односу на мушкарце је очигледан, па је ова база Евростат-а послужила да то и потврдимо.

У Србији је, у 2024. години, јавни превоз свакога дана користило 14,8% становника, сваке недеље још 13,5%, сваког месеца 13,9%, мање од једном месечно 12,7% док 45,1% није користило ниједном.

У односу на просек у ЕУ, у Србији се свакодневно користио јавни превоз више за 4,1 процентних поена, сваке недеље више за 1,9 ПП, сваког месеца за 3,9 ПП, мање од једном месечно у Србији се мање користио за 4,4 ПП, а ниједном се у Србији није користио за 5,5 пп мање.

Код овог јавног превоза били смо сасвим просечна европска земља. Када би још узели у обзир квалитет и цену наших трамваја и аутобуса, требало би да служимо као узор другим европским земљама. (Филм „Ко то тамо пева“ је сведочанство о једном заосталом времену, када нисмо били напредни као данас. А и он је приказао приватни међуградски превоз.)

У Србији је свакодневно јавни превоз користило 12,0% мушкараца и 17,4% жена старијих од 16 година. При претпоставци једнаког броја мушкараца и жена (која није тачна јер је жена све више у односу на мушкарце у старијим годинама живота) у Србији је 45% више жена користило свакога дана јавни превоз, у односу на мушкарце. Веће релативно одступање (више еротике) у односу на Србију имало је седам земаља, рангирано према одступању у корист жена: Словачка, Литванија, Словенија, Хрватска, Бугарска, Естонија и Летонија. Све земље бившег Источног блока и бивше СФРЈ.

Разлика у структурним поенима код свакодневних корисника била је 5,4 у корист жена, код оних који су барем једном недељно 4,0 пп, у корист жена и код једном месечно 4,6 пп у корист жена. Мушкарци су имали већи удео код мање од једном месечно за 0,8 пп и никада чак за 13,3 пп. Подаци се односе на Србију.

Мушкарци су чешће користили јавни превоз од жена свакодневно у Турској , Албанији, Малти, Холандији, Данској и Ирској. У осталим земљама су жене имале већи удео.

Веће одступање од Србије, у свакодневном коришћењу јавног превоза, у корист жена, изражено структурним поенима имале су: Словачка, Бугарска и Чешка, док је  Литванија исту структурну разлику.

Код одступања у некоришћењу јавног превоза, где је Србија имала 13,3 пп више код мушкараца, веће одступање имале су Словачка, Летонија, Бугарска, Литванија и Чешка. У свим европским земљама мушкарци су имали већи удео оних који нису користили јавни превоз у односу на удео за жене.