Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Као прави истраживач пођем од једног интересовања, а подаци ме доведу до сасвим другог резултата, до ког ми није била намера да дођем.
Читајући Орвела, и посматрајући Гугл мапом урбана подручја Велике Британије, видех да већина Британаца живи у спојеним кућама, јер не воле да живе у зградама. Схватих да сам одрастао као Енглез, јер ми је породична кућа у Јагодини део низа од осам спојених кућа[1], са двориштем са супротне стране од пута. Баш као прави Енглез. То ме је мотивисало да проверим који је удео „Енглеза“ у укупном становништву по европским земљама и највећи је у Великој Британији (60,8% – податак из 2019), Холандији (59,7%) и Ирској (51,9%) док је у Србији (14,6%) знатно испод европског просека (24,0%). Изнад европског просека смо према уделу појединачних кућа (55,8% према 33,4%) и код станова у зградама са више од 10 станова (24,2% према 24,0%) док смо испод просека код станова у зградама са мање од 10 станова (5,3% према 18,0%). Ови подаци по земљама су били посебно релевантни у време корона-закључавања: где је више а где мање људи под ограничењима за кретање.
Према месту живљења имамо релативно мање становништва у великим градовима (35,8% према 40,3%), мање имамо и у предграђима и малим градовима (27,1% према 33,0%) а више у руралним подручјима (36,9% према 26,1%), али разлике нису претерано велике.
Када се из базе Евростата додатно преузму подаци и о местима становања становништва са дохотком испод 60% од просечног долазимо до података о томе где они живе а у односу на тип становања (куће, слепљене куће, до 10 и преко 10 станова у згради) и у односу на степен урбанизације, где ми је ово друго привукло пажњу. Претпоставка ми је да богатије становништво у развијеним земљама живи у самосталним кућама а сиромашно у великим зградама, док је код нас супротан случај (Београд на води и друга луксузна изградња где станови коштају неколико хиљада евра по квадратном метру).
Резултатати одступања сиромашних у односу на ниво урбанизације су ми привукли пажњу, јер указују на јасне разлике где у Европи живе богати сељаци (пољопривредници коме је реч сељак увредљива), а где је сиромаштво разлог за миграције ка урбаним центрима.
Стога прва приложена табела представља резултат лутања од обиља података ка овом специфичном циљу на који пре обраде података нисам ни помислио.
Приликом прегледања ових израчунатих података треба узети у обзир и удео сиромашних у укупном становништву, јер што је он мањи то и одступања могу да буду већа у односу на просек, попут Исланда, испред Србије у приложеној табели.
У Србији је у 2024. години 19,6% становништва имало приходе испод 60% у односу на просечна примања. Већи удео у Европи сиромашних, дефинисаних на овај начин, имале су Албанија, Бугарска, Литванија, Северна Македонија и Шпанија, док је Грчка имала идентичан удео нашем.
У Србији је у 2024. години расподела ових 19,6% била: 4,2% у великим градовима, 5,2% у предграђима и малим градовима и 10,2% у селима. У односу на укупан број становника, у великим градовима је сиромашно било 11,7%, у мањим градовима 19,2% а у руралним подручјима 27,6%.
Приложена табела приказује одступање сиромашних у односу на укупно становништво према нивоу урбанизације.
У ЕУ, у просеку, у градовима живи за 1,0% више сиромашних у великим градовима, за 7,5% мање у предграђима и малим градовима и за 10,1% више у руралним подручјима. Одступања сиромашних у односу на просек нису велика, јер се ипак упросечило 27 земаља.
У табели су рангиране земље према одступању сиромашних у руралним подручјима у односу на просек и ту је Србија при врху листе. У Србији је 41% више сиромашних на селу, за 2,1% мање у малим градовима и предграђима а 40,1% мање у великим градовима. Порука ових података је јасна: миграцијом из руралних подручја у велика урбана повећава се вероватноћа да се изађе из сиромаштва. То је више него у Србији случај у Румунији, Албанији и Бугарској (Исланд треба изузети због малих одступања у дохоцима код укупног становништва) док је у Мађарској ситуација врло слична као код нас (и у Пољској, Грчкој, Литванији, Словачкој, Летонији и Хрватској).
Србија је на другом месту, након Румуније (-70,8%), према одступању удела сиромашних у великим градовима у односу на очекивани са -40,1%. Шта је већи мотив за миграције ка Београду и Новом Саду: ниво сиромаштва у селима или могућност за излазак из сиромаштва запошљавањем у овим градовима? Излазак из сиромаштва не подразумева и квалитетнији свакодневни живот, али то нам није тема и није прецизно мерљиво.
Насупрот нама се налазе високо развијене земље, код којих је удео сиромашних испод просека у руралним подручјима, док је високо изнад просека у великим градовима.
Узмимо, за пример, Белгију, где је 57,9% више сиромашних у великим градовима а 33,3% мање сиромашних у руралним подручјима. Слично је и у Аустрији, Француској, Немачкој, Холандији и Данској. Велики градови имају знатно више сиромашних, што подсећа на индустријску револуцију у XIX веку када је то утицало на масовно мигрирање у САД. Сада је то вероватно последица мигрирања из сиромашних земаља ван ЕУ у највеће урбане центре у Европи.
Можда се још интересантних мисли и закључака може извући из ових изведених података о одступањима сиромашних у односу на ниво урбанизације.
На пример, Италија је земља код које су најмања одступања у смислу да је скоро једнака расподела сиромашних у велике и мале градове и рурална подручја.
Најмање одступање сиромашних у малим градовима и предграђима имају Данска, Белгија и Холандија док највећи има Шпанија (не рачунајући Исланд).
| Одступање удела сиромашних у односу на укупни на нивоу државе, просек = 100 | ||||
| Degree of urbanisation | Удео са приходима мањим од 60% | Cities | Towns and suburbs | Rural areas |
| European Union | 16,7 | 101,0 | 92,5 | 110,1 |
| Romania | 19 | 29,2 | 84,2 | 168,4 |
| Albania | 20,5 | 66,4 | 84,0 | 145,6 |
| Bulgaria | 21,5 | 64,4 | 110,9 | 143,6 |
| Iceland | 8 | 78,9 | 126,6 | 142,5 |
| Serbia | 19,6 | 59,9 | 97,9 | 141,0 |
| Hungary | 14,3 | 63,2 | 102,1 | 135,9 |
| Poland | 14 | 74,1 | 86,7 | 135,1 |
| Greece | 19,6 | 79,3 | 97,7 | 133,0 |
| Lithuania | 21,4 | 67,8 | 111,3 | 132,5 |
| Slovakia | 14,5 | 69,6 | 87,3 | 129,5 |
| Latvia | 21,5 | 75,6 | 92,6 | 128,0 |
| Croatia | 20,2 | 63,8 | 104,6 | 127,8 |
| Portugal | 16,6 | 84,6 | 103,2 | 126,6 |
| North Macedonia | 22,4 | 95,3 | 88,8 | 122,4 |
| Ireland | 12,6 | 79,6 | 90,3 | 119,5 |
| Luxembourg | 17,9 | 67,2 | 102,0 | 117,9 |
| Spain | 19,8 | 85,1 | 118,1 | 117,7 |
| Cyprus | 14 | 96,0 | 98,8 | 116,8 |
| Sweden | 14,8 | 101,1 | 97,7 | 104,2 |
| Estonia | 19,9 | 94,9 | 109,1 | 103,7 |
| Slovenia | 13,1 | 92,9 | 103,6 | 101,4 |
| United Kingdom | 18,6 | 108,4 | 84,3 | 100,5 |
| Finland | 12,6 | 106,3 | 94,1 | 99,2 |
| Italy | 18,9 | 102,0 | 99,6 | 98,3 |
| Switzerland | 15,3 | 110,3 | 99,3 | 93,4 |
| Norway | 11,3 | 129,6 | 83,0 | 93,2 |
| Czechia | 9,5 | 104,2 | 109,3 | 88,7 |
| Denmark | 11,6 | 134,9 | 77,9 | 85,4 |
| Netherlands | 11,3 | 122,6 | 79,8 | 81,7 |
| Germany | 15 | 121,8 | 95,0 | 77,3 |
| France | 15,8 | 119,4 | 103,0 | 76,2 |
| Austria | 14,2 | 147,1 | 85,2 | 73,0 |
| Belgium | 11,3 | 157,9 | 78,3 | 66,7 |
| Malta | 16,7 | 98,8 | 107,5 | 27,2 |
Друга табела приказује податке за Србију по нивоу урбанизације, по врстама објеката за становање и према дистрибуцији сиромашних, и њиховом одступању, у односу на прва два параметра.
Подаци у доњем десном углу табеле потврђују интуитивно очекивање – да богатији купују некретнине у великим зградама док сиромашни живе у кућама и мањим зградама! Од укупног броја сиромашних, њих 74,5% живи у кућама, 12,8% у слепљеним кућама, 4,1% у мањим и 8,7% у већим зградама.
Удео сиромашних у укупном броју становника код појединачних кућа износи 26,2%, код слепљених кућа 17,1% код мањих зграда 15,1% а код великих зграда само 7,0%. Значи, скоро је четири пута већа концентрација сиромашних у кућама у односу на зграде са више од 10 станова!
У односу на моје детињство, пре пола века, ситуација се променила за 180 степени – сиромашни живе у кућама а богати у зградама!
[1] Живот у овим спојеним кућама, од поласка у школу, створио ми је јасан осећај за социјалне разлике у „врхунцу“ социјализма крајем 70-тих година прошлог века, јер се насупрот њима налази „зграда солидарности“. Док смо ми, у овим кућама, били деца високо образованих родитеља, на руководећим радним местима, насупрот нас су живела деца чији су родитељи били радници у предузећима где нису могли да дођу до стана у друштвеној својини. Тукли смо се, али из спортских разлога, не због социјалних разлика (што код њих можда није био случај, већ можда мржња према имућнијима). Пријатељства током одрастања између кућа и зграде нису створена, вероватно због превеликих разлика у кућном васпитању и начину живота. Међусобно поштовање постоји и данас.