Home » 0 Miroslav Zdravković, Investicije » Investicije u osnovna sredstva po delatnostima u 2016. godini

Investicije u osnovna sredstva po delatnostima u 2016. godini

Према подацима РЗС-а, инвестиције у основна средства у 2016 години износиле су 601,6 милијарди динара. У односу на 2015 годину, вредност инвестиција је номинално повећана за 6,5%, а реално за %.

Номинална вредност инвестиција била је већа него у 2016. години два пута: у 2012 (670,8) и у 2008 години (625,9 милијарди динара).

Удео инвестиција у додатој вредности у повећан је са 16,9% у 2015. на 17,1% у 2016. години. Најнижи ниво инвестиција био је 16,5% у 2014, а највиши у 2007 години – 27,8%. Да би српска економија изашла из вишегодишње стагнације неопходан је ниво инвестиција у основна средства већи од 20%, а то значи да је неопходно да буду веће за 1.050 милиона евра или за око 125 милијарди динара. Ово се може постићи како повећањем домаћих инвестиција, тако и већим приливом страних инвестиција.

Изражено у еврима, укупне инвестиције у 2016 години износиле су 4.883 милиона евра. У односу на 2015 годину биле су веће за 4,4%. У односу на врх инвестиционе активности (7,7 милијарди евра у 2008) биле су ниже за 36,5%. То што је вредност знатно нижа не значи да је и њихова ефикасност знатно мања. Тада су инвестиције у значајној мери финансиране из кредита, што је довело до огромног скока у вредности приватног дуга, док се сада највећим делом финансирају из сопствених средстава. Удео примарног и секундарног сектора повећан је са 44% у 2008. години на 51,2% у 2016. години, а то значи да се структура будућег економског раста враћа његовим основним изворима – производњи – а не услугама.

Номинална вредност инвестиција повећана је у 2016 години за 36,8 милијарди динара, у раст инвестиција у прерађивачкој индустрији износио је 17,3 милијарди динара, што значи да ова делатност објашњава 47% од укупног пораста инвестиција, мада у бруто додатој вредности (БДВ) учествује са 19%. С обзиром на то да је удео прерађивачке индустрије у БДВ-у био 16,3% у 2008. години и спустио се на минималних 14,6% у 2011. можемо да констатујемо почетак процеса реиндустријализације у Србији, након дугог периода деиндустријализације.

Добру вест из 2016. године представља раст инвестиција у државној управи, образовању и здравству. Приватне инвестиције прате државне инвестиције, што значи да се може очекивати даљи раст укупних инвестиција у 2017. години. Било би добро да је овај раст инвестиција регионално диверсификован како би утицао на пад регионалних неједнакости у инвестирању. Државне инвестиције би требало да буду инструмент регионалног развоја, али је њихов удео (ове три делатности) у укупним инвестицијама у 2016. години био релативно мали (8,9%) (минималан удео био је 8,36% у 2013. години, а максималан 22,6% у 2005. години).

У 2016. години није постигнута рекордна вредност инвестиција ни у једној области. У области услуга смештаја и исхране (28,4 милиона евра) остварена је минимална вредност инвестиција од 2006. године, а упркос константном расту броја долазака и ноћења туриста, док је у области финансијске делатности и осигурања (92,5 милиона евра) регистрована најмања вредност инвестиција од 2003. године.

У односу на бруто додату вредност инвестиције су се кретале у распону од само 1,3% у пословању са некретнинама, до 78,3% у рударству. Високе стопе инвестиција имали су снабдевање електричном енергијом, гасом и паром (46,2%) и стручне, научне иновационе и техничке делатности (35,9%).

Највећи удео у укупним инвестицијама у 2016 години имали су: прерађивачка индустрија (22,8%), снабдевање електричном енергијом (12,3%) и трговина на велико и мало и оправка возила (10,3%).

Пољопривреда, шумарство и рибарство имају забрињавајуће ниски удео у укупним инвестицијама (3,4%), и у 2016 години имали су најнижи удео у укупној БДВ (7,9%).

Да поновимо за крај: укупна вредност инвестиција у основна средства (4,9 милијарди евра), је у односу на БДП (34,6 милијарди евра), изузетно низак (14,1%), и да би дошло до убрзања стопе раста на преко 4% неопходно је да се удео повећа на преко 18%, што је износ од око 6,2 милијарде евра. За ове макроекономске релације је потпуно небитна укупна вредност страних директних инвестиција, да ли ће оне износити 1,5 или 2,5 милијарди евра. Битно је да се повећа очекивање да ће до раста економије у будућности доћи, и да ће раст инвестиција бити профитабилан, а не пут у несолвентно задуживање попут погрешног и прекомерног инвестирања више пута у ранијој прошлости.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>