Investicije u osnovna sredstva po opštinama u 2013

Србија је светски позната као инвестициони лидер на Балкану, у Европи и шире. Као таква, позната је у 2014 години, и у свим наредним које долазе, али подаци који следе односе се на мрачан период из прошлости, када подаци баш ову лидерску позицију и нису потврђивали.

Након 5,4 милијарди евра укупних инвестиција (5.358 милиона) у 2012 години, у 2013 години инвестиције у нове основне фондове смањене су на 4,4 милијарди евра (4.432 милиона), а то је смањење за 925 милиона евра.

Пад инвестиција у прерађивачкој индустрији (за 620 милиона евра), у грађевинарству (за 187), и у снабдевању електричном енергијом (за 148 милиона евра), објашњава овај укупан пад вредности инвестиција.

У 2013 години регистрован је рекордан износ инвестиција у информисању и комуникацијама, 660 милиона евра (за 359 милиона више него у 2012 години) и минималан у здравственој и социјалној заштити, само незапамћено ниских 58 милиона евра. Из ова два податка зли дуси би дали закључити да се уз слатке информације и комуникације, гласове и гласиће, лица и ликове, лакше испушта душа поред кућних ТВ апарата, па улагања у здравствену заштиту и нису потребна. Али, зли дуси нам нису тема, далеко им кућа, од Србије што даље, већ су нам тема инвестиција и то по општинама, по запосленима и по глави становника, тада процењеног да је био жив у 2013 години.

У овом укупном смањењу инвестиција за 925 милиона евра, само Крагујевац је довољан да објасни више од половине од укупног пада, јер је у њему инвестициона активност смањена за 601 милиона евра (са 774 на 173 милиона евра).

Сви региони су имали пад инвестиција, у томе најмањи Војводина, за 10,2%, а највећи Шумадија и Западна Србија за 45,2%.

Да би се објаснила половина од укупних инвестиција у 2013 годин довољно је 12 општина у Србији, у томе 6 из региона Београд, 4 јужно од њега, и Нови Сад и Панчево.

Теорију локационог избора при инвестирању можда најбоље објашњавају подаци о износу инвестиција у Сурчину (53,5 милиона евра), Пећинцима (50) и Старој Пазови (48,3 милиона), а у односу на Ниш (49,3 милиона), Ужице (19 милиона) или Лесковац (13 милиона евра).

И тако, нећемо ширити причу на инвестиције по становнику, по радном месту, и по км2 грешног дела територије. Иште много времена, а не вредни ништа.

Само ћемо да окачимо табелицу која показује вредности инвестиција по областима Србије и неколико општина са највећим вредностима у 2013 години, у хиљадама евра.

Подаци су из годишњака РЗС-а о општинама и градовима у Србији.

Оставите одговор на Biznis i Finansije » Najviše rasle investicije u sektor informisanja a rekordno pale u zdravstveni sektor Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *