Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Када је крајем 1918. ослобођена Србија и формирана Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Рајс је обилазио Србију и пописивао злочине Бугара. Извештаји су датирани у последње дане 1918. и прве дана 1919. године.
Злочини које су починили Бугари упоредиви су са злочинима које су чинили Хрвати, усташе, 1941-1945. године.
Извештаји о бугарским злочинима у окупираној Србији 1915-1918. су мучни за читање. Али, како је било Србима који су од тих мучења издахнули, српкињама које су преживеле силовања и пржења стомака, Арчибалду Рајсу и војницима ослободиоцима, Див јунацима, који су требали да се суоче са овим последицама зла на која су наишли?
Пошто су написани и потписани извештаји Арчибалда Рајса детаљни, а злочина је било превише, овде сам издвојио само пар примера мучења коме су Срби из Прокупља и околине били подвргнути. Исти и слични злочини догађали су се и у другим крајевима Србије под бугарском окупацијом.
Рајс је у извештајима навео хиљаде имена и презимена цивилних жртава убијених највише од Бугара, али и од Немаца, па и Албанаца, Македонаца и Турака мобилисаних у Старој Србији. Проверавао сам десетине имена и презимена и нисам их нашао, ни једног, на списку жртава Првог светског рата.
Изводи:
Микра Фердинанд (потпоручник, војвода бугарских комита) тукао је по голом стомаку ћерку Станије Воскове из Петровца и затим је препустио псу да је напаствује.
… Ђока Миленковић из Мале Плане, преживео је иако су му ноге пробушили ножем, Бошко Манојловић убијен, Весну, жену Лазара Поповића из села Тмаве, свукли су, претукли и затим живу спалили.
Војвода Гаврило имао је обичај да убија секиром све оне који су му сметали, не испитујући њихов случај.
Сви мушкарци из Прокупља од 15 до 60 година морали су да оду у планину с војницима, по хладном и снежном времену да траже српске комите и да им кажу да се предају Бугарима. Младићи из села били су распоређени по путевима као стражари. Свако је морао да стражари 24 сата. Када су ови млади људи у току ноћи пропуштали бугарске војнике, јер нису могли да их зауставе, били су испребијани под изговором да исто тако пропуштају и српске комите. Терали су сељаке да леже у снегу више сати да би их натерали да признају где се крију комите. Грејали су пијуке и њима спаљивали тела сељака. Затим су их тукли по ранама. Друге су тукли по голом стомаку и затим пуштали на њих посебну врсту паса, пола вукове пола псе, који су им чупали месо. Напаствовали су жене и потом их убијали одсецајући им прво дојке. Вешали су људе за ноге и у том положају их тукли корбачима. Трудне жене су доживеле такво мучење. Све породице комита, то јест побуњеника, биле су интерниране или убијене.
У Калудри су претукли, затим спалили на усијаном гвожђу, Милана Миленковиће, Никодија Симића, Јелу, жену Лукићеву, Косту Ристића и његову мајку и жену и Петрију Вукосавић (жену).
Војвода Павле Минчев обесио је браћу Илију и Милију Лекић из Алабана, убио је Милана Дудовића и Јеротију Минића из Алабана као и жену Милана Дудовића; Дудовићеву мајку и сестру је спалио гвожђем. У селу Међухана, исти војвода је свукао шест девојака, тукао их по голом стомаку и задржао их је целе ноћи у својој соби. Војвода Минчев је још обесио, у једном једином дану, 67 сељака из села Товрљани. Један од њих звао се Видоје Брадић.
Београд, 3. јануара 1919. Р.А. Рајс
И слично у свим другим извештајима:
Првом су војници одсекли језик, ископали очи и поломили руке. Затим су узели 30 грађана као таоце, затворили их у хотел у Врању и држали их седам дана без хране. (495. стр.)
Арчибалд Рајс „Војник истине и правде, изабрана дела“, Прометеј, стр. 492-493.