Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Industrija, Investicije » Jagodina i Paraćin: dinamika zaposlenosti i investicija u prerađivačkoj industriji 2007-2012

Jagodina i Paraćin: dinamika zaposlenosti i investicija u prerađivačkoj industriji 2007-2012

Текст је илустративан пример значаја инвестиција за запосленост и није уперен ни против кога, а нарочито не против Драгана Марковића Палме, кога волим више од рођеног брата, а то не значи много, јер читаво човечанство волим више од рођеног брата. Негде код Пекића сам нашао народну Цинцарску изреку: ако немаш злотвора, роди ти га мајка, те је неки колега мог старијег брата чувши за то залепио исту за рачунар јер је и он толико волео свог млађег брата, као и мој. Ја за нас млађе сличну изреку нисам нашао, па сам измислио израз: волим те више од рођеног брата.

Дакле, текст нема ништа против Јагодине, мада су ми отац и мајка завршили средњу школу у Параћину, а бака је у том граду продавала крушке и уредно плаћала квиту иако је из села могла да понесе на рамену само две корпе (бицикла јој је, пред смрт дошла као велико олакшање што нама економистима значи технолошки напредак) јер је сива економија тада била дозвољена само кумунистичкој буржоазији, не и сиротињи са села, па је од тих пара, након квите, плаћала школовање мајци и ујаку, док је тетка више волела мотику од књиге па се рано удала у другом селу, а ја сам у јеку хиперинфлације био заљубљен у једну параћинку, али нисам имао много стрпљења за њену чедност па сам се окренуо ка јагодинкама, значи, ништа ни за ни против Јагодине или Параћина, већ само служи да се боље објасне динамике два појма: запослених лица и инвестиција. А мени су они пример како су градови ослоњени само на једну велику фабрику „пукли“, док су градови попут Параћина, са више мањих фабрика много флексибилније прошли кроз индустријски слом када су нам уведене санкције, а ја нити сам имао пара да одем до Параћина, нити стрпљења за чедност, данас тако ретку особину.

Остварене инвестиције у нова основна средства по карактеру изградње могу бити нови капацитети, реконструкције, модернизације, доградње и проширења и одржавање нивоа постојећих капацитета. Тако нови капацитети директно утичу на нову запосленост, реконструкције побољшавају технолошку опремљеност и спашавају постојећи ниво запослености, а уколико се у пуној мери не врши одржавање нивоа постојећих капацитета, они пропадају, а радна места се губе или само фигурирају док неко не каже да се више не мора долазити на посао, а то најчешће када се прогласи неко од ружних стања попут стечаја или ликвидације.

У Јагодини се налази бивша Фабрика каблова Светозарево која је толико много радника запошљавала да је Јагодина постала већа, мерено бројем становника, од Ћуприје и Параћина. У 19. веку је Ћуприја била највећа, а у 20-ом, до градње ФКС-а, био је Параћин.

Е онда је ФКС, од највећег извозника из земље Србије, крајем 80-тих година прошлог века (РТБ Бор, Застава и Железара су некада мењале њу на тој првој позицији, па се може рећи други највећи нето извозник након Бора), дошла у ситуацију међународних санкција па су у децембру 1993. године делили једну новчаницу од 50 долара, и једну кованицу од једног долара, на 17 радника, а како су је поделили мораћу да питам мајку јер је због три долара био највећи ноћни народни збор испред зграде комерцијале те фабрике. И она је пропадала, и пропадала, а коначну судбину ћемо јој сазнати до краја 2014 године.

У Параћину постоји прехрамбена индустрија, текстилна, индустрија стакла, цементара, те је у том граду постојао портфолио ризика.

Шта кажу подаци?

У Србији је од 2007. до 2012. године смањен број радника у прерађивачкој индустрији за 26,2%, за 102,5 хиљада лица. Укупан износ инвестиција у ових шест година био је 7.145 милиона евра, био је у 2007. години 1.301 милион евра, па је смањен на 754 милиона у 2010, а онда је повећан на 1.808 милиона у 2012. години. Овде су само регистровани подаци по општинама и не укључују предузетнички сектор, мале фирме и сиву економију.

Јагодински радници су мало више остајали без радних места него у просеку, јер је број запослених смањен за 28,4%, са 6.002 на 4.295 лица, док је у Параћину смањен број радника за 11,4%, са 3.533 на 3.131 лице, што је упола мањи релативан пад у односу Србију.

И док је број запослених раније у Јагодини био више него дупло већи у прерађивачкој индустрији него у Параћину, сада се скоро изједначио, али ће субвенције за радна места странцима, а општина може да поклања и земљу и све шта јој је у имовинским билансима само да се запосле јагодиници, тржишна тенденција је указивала да ће ускоро више бити запослених у Параћину.

А то је зато што су инвестиције у Параћину у ову делатност износиле 98,4 милиона евра, а у Јагодини 35,3 милиона евра, кумулативно у посматраном периоду.

Закључци?

-         Не турај све јабуке у исту корпу. Уместо јабука прво купи довољно корпи да спречиш штету од труљења.

-         Не заљубљуј се у супарничком граду јер можеш добити батине.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>