Кинески увоз енергената по земљама у 2025.

Мотивација за изношење ових података је анализа CNN-a:

Kina će postati veliki gubitnik u Trumpovom napadu na Iran

Analiza Johna Liua

Za manje od dva mjeseca, predsjednik Sjedinjenih Država Donald Trump uništio je dva najbliža saveznika Pekinga, ugrozivši pritom kinesku opskrbu naftom.

Venezuelskog predsjednika Nicolása Madura su SAD uhitile u siječnju. Sada je iranski vrhovni vođa Ali Hamnei mrtav. Osim što su Kini oduzeli strateške partnere u Južnoj Americi i na Bliskom istoku, dvije vojne akcije su pogodile nešto puno važnije za Peking: naftu.

Obje nacije opskrbljuju Kinu većinom svoje sirove nafte – više od polovice venezuelskog izvoza sirove nafte i gotovo sva iranska isporučena sirova nafta vjerojatno je završila u Kini prošle godine, prema podacima tvrtke za analizu podataka Kpler.

Zajedno su njihove zalihe činile oko 15% kineskog uvoza nafte, pokazali su CNN-ovi izračuni temeljeni na podacima Centra za globalnu energetsku politiku Sveučilišta Columbia .

Rob Thummel, portfeljni menadžer u Tortoise Capitalu, smatra Kinu potencijalnim glavnim gubitnikom u iranskom sukobu jer proizvodi daleko manje nafte nego što troši.

„Viša cijena mogla bi utjecati na gospodarski rast, ali fizička ponuda je još važnija jer se Kina oslanja na uvoz sirove nafte kako bi održala svoje gospodarstvo“, rekao je.

Kineski ministar vanjskih poslova Wang Yi nazvao je američko-izraelski napad na Iran „neprihvatljivim“ i osudio „očito ubojstvo suverenog vođe i poticanje promjene režima“. No, Peking se do sada nije oglasio o potencijalnom ekonomskom utjecaju.

Osim poremećaja u opskrbi naftom, Kina i druga azijska gospodarstva suočavaju se i s potencijalnim logističkim izazovima ako se Hormuški tjesnac – ključna ruta za otpremu sirove nafte iz zemalja poput Saudijske Arabije i Kuvajta – zatvori ili poremeti.

Iranska poluslužbena novinska agencija Mehr izvijestila je da tanker, koji je u nedjelju pogođen nakon pokušaja „neovlaštenog prolaska kroz Hormuški tjesnac“, tone nakon što je pretrpio štetu.

Iran kontrolira sjevernu stranu tjesnaca i prethodno je prijetio da će ugušiti pristup plovnom putu tijekom sukoba sa SAD-om. Analitičari upozoravaju da bi zatvaranje Hormuškog tjesnaca ili veliki poremećaji u njemu izazvali značajnu globalnu energetsku krizu.

U izradi ove objave sudjelovali su David Goldman i Simone McCarthy s CNN-a.

https://edition.cnn.com/world/live-news/iran-israel-us-attack-03-02-26-intl-hnk

Кина не објављује податке о увозу енергената из Венецуеле и Ирана, јер су обе земље под санкцијама развијених земаља.

Укупан увоз енергената у Кину вредео је 442.9 милијарди долара у 2025. и био је већи него у 2021. (393,9) и мањи у односу на рекордну вредност у 2022 (535,3 милијарди долара).

Увоз сирове нафте (66,7%), природног гаса (17,7%) и деривата нафте (5,4%) у збиру учествује са 89,8% у укупном увозу енергената у Кину. Увоз угља чини додатних 6,0% увоза енергената у Кину.

Удео земаља погођених сукобом око Ирана у укупном снабдевању енергијом Кине износио је 36,0% у 2025. години и то: Саудијске Арабије 10,2%, Ирака 7,7%, УАЕ 6,5%, Омана 5,2%, Катара 3,9% и Кувајта 2,6%. Насупрот њима, збирни удео Русије, Малезије, Бразила, Индонезије, Аустралије и Анголе био је 45,0%.

Пошто је Аустралија главни снабдевач Кине угљем, када се фокусирамо само на увоз сирове нафте, природног гаса и деривата нафте удео ових шест земаља са Блиског истока повећава се на 39,8%, и то Саудијске Арабије износи 11,3%, Ирака 8,5%, УАЕ 7,0%, Омана 5,7%, Катара 4,3% и Кувајта 2,9%. Удео других шест земаља смањује се на 42,3%.

У приложеној табели одабране су земље са извозом ова три производа од најмање једне милијарде долара и њихов збирни удео у укупном увозу Кине ових производа износио је 97,0%.

Уколико би Кина, услед прекида у снабдевању енергентима, ушла у рецесију, поставља се контра-питање: које би земље биле највише погођене падом цена енергената и смањењем тражње из Кине?

У другој табели је списак 28 земаља код којих је удео Кине у укупном извозу већи од 10%, у томе код 26 је већи од 20%, а код девет је већи чак од 50%.

Често се наглашава да је Русија зависна од извоза енергената у Кину. Она је, међутим, тек на 12. месту по овој зависности са уделом од 37,2% и испред ње је 11 земаља од којих само Оман са Блиског истока.

Удео Кине од 108,6% код Малезије последица је књижења различитих вредности извоза из Малезије и увоза у Кину које укључују и трошкове превоза (CIF i FOB).