У Србији се, од краја 2000. године, напрестано понављало, у политичком животу и јавном простору, о неопходности прилива страних директних инвестиција, а како би нам оне омогућиле економски раст, који као да без њих није могућ.
У издацима за привлачење СДИ се претеривало, јер су они из једнократног пореског подстицаја претварани у стално плаћање радне снаге, па у коначном испада да су стране фирме пословале са бесплатном радном снагом, посматрано из њиховог угла.
О пословању Фијата видети давне анализе др Драгована Милићевића објављене на нашем порталу:
Не могу да се поредим са Драгованом у погледу (не)квалификација за анализу биланса предузећа, већ бих овде само да скренем пажњу на један детаљ, податак, који указује на несразмеру макроекономских података о извозу Србије и микроекономских података о користима од тог извоза.
У осам месеци 2026. године, укупна вредност робног извоза Србије повећана је за 1.914 милиона евра, док је извоз путничких аутомобила повећан за 1.226 милиона евра, што је 64,0% од укупног повећања вредности. Рекло би се да је Фијат мотор економског раста Србије у овој години?
На основу података из редовних годишњих финансијских извештаја, јавно доспутних на порталу АПР-а, можемо сазнати раније користи и наслутити овогодишње. Овде нисам кориговао извештаје за претходну годину, подацима из биланса текуће године, те табелицу треба посматрати са резервом, само као основу за ово моје процењивање, које следи и које ме је мотивисало за овај текстић.
Пословни приходи су у 2025. години повећани скоро десет пута, при чему су трошкови зарада повећани за 166,6%, са 1,7 на 4,5 милијарди динара. Фијат је из губитка од 366 милиона динара у 2024, прешао у добит од 3,7 милијарди динара у 2025.
Пословни приходи су у 2025. повећани за 106,0 милијарди динара а трошкови зарада повећани су за 2,8 милијарди динара, или за 2,6% од укупног повећања пословних прихода. Укупан резултат пословања побољшан је за 4.077 милиона динара (из губитка у добит), што је 3,8% од повећања пословних прихода.
Шта можемо очекивати из пословања у 2026. години, у коме је за осам месеци удвостручена вредност извоза, са 1,2 на 2,4 милијарди евра?
Претпоставићемо раст трошкова запослених са 4,5 на око 7 милијарди динара, уз раст нето добити са 3,7 милијарди на сличан износ. Укупан раст зарада за неких 20 милиона евра, при повећању извоза за две милијарде евра?!
Овде нисам укључио у разматрање (1) приходе од субвенција и њихов однос са фондом зарада и (2) трансферне цене где је могуће двоструко износити профит из пословања у Србији, кроз веће увозне цене и мање извозне цене од реалних.
Монтажа фијатових возила у Србији битно утиче на укупну вредност извоза, али занемарљиво мало утиче и на новостворену вредност. Супротан пример представља пољопривреда где се готово цела вредност извоза може сматрати и новоствореном вредношћу, јер је треба умањити само за коришћење увозне енергије и материјала. Удео пољопривреде и прехрамбене индустрије у укупном извозу је око 20%, али је њихов удео у додатој вредности од извоза вероватно већи од 50%. Колико је већи, за то би требало да располажемо подацима од свих предузећа која се баве извозом и производњом, што је немогуће.



Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија