Home » 0 Miroslav Zdravković » Mesto Srbije u Evropi prema proizvodnji đubreta

Mesto Srbije u Evropi prema proizvodnji đubreta

Уколико би се наш светли пут ка чланству у ЕУ мерио нашим приближавањем овој организацији према производњи ђубрета онда би га могли поделити у три фазе. У првој, од 2006 до 2011 веома брзо смо напредовали јер је Србија повећала производњу ђубрета са 44,6% од просека ЕУ на 75,5%. И у 2012 је настао благи заокрет јер смо незнатно смањили ову производњу на 74,9%. У другом периоду, који је трајао до 2015, Србија је кренула странпутицом јер је смањила ђубре на 55% од просека по становнику ЕУ. Али, налазимо се у трећем периоду када се наш светли пут још јасније указао, те је у 2017. српски просек у производњи ђубрета подигнут на 62,8%, а надајмо се да је у 2018. поново достигнуто 70% од просека ЕУ. Нисмо ко Швајцарци (или Енглези) способни да правимо паре, прецизне инструменте, да брусимо дијаманте и драго камење, али ђубрета можемо да произведемо неограничено, и баш ме је изненадио и наљутио овај податак да смо далеко испод европског просека.

Када посматрамо апсолутне вредности производња ђубрета у Србији кретала се у распону од 1,7 милиона тона у 2006 до 2,7 милиона тона у 2011, смањена је на 1,8 милиона тона у 2015, па повећана на 2,15 милиона тона у 2017.

У проценту третираног ђубрета нема странпутице на нашем европском путу: оно је повећано са 60,1% у 2006 на 84% у 2017 и има по мало „врдања“ али је пут јасно зацртан: третираћемо све ђубре у блиској будућности, до 2025 или 2030.

У ЕУ се у 2017. у просеку произвело 487 килограма отпада по становнику. „Стрчи“ Данска са 781 килограма и претпостављам да је у Данској отпад најнепријатнијег мириса јер имају највећу концентрацију свиња у Европи. Ми смо се свиња срећом решили па купујемо свињетину из Хрватске и Мађарске, па нам Србија сва мирише и сија, а најсјајније сијају близнакиње Београда на води када се упали ноћу џиновско латинично У, највеће на мајчици земљи.

Црна Гора је 2016, са 518 килограма по становнику, већ премашила просек ЕУ и по овом критерију би требало одмах и да буде примљена у чланство. Албанија и Турска су много ближе том просеку од Србије, а од Србије се мање ђубрета по становнику произведе само у Румунији и на Косову и Метохији.

КГ ђубрета по становнику
European Union 487
Denmark 781
Norway 748
Switzerland 706
Iceland 656
Cyprus 637
Germany 633
Luxembourg 607
Malta 604
Ireland 581
Austria 570
Montenegro 518
Netherlands 513
France 513
Finland 510
Greece 498
Italy 489
Portugal 487
United Kingdom 483
Slovenia 471
Spain 462
Lithuania 455
Sweden 452
Latvia 438
Albania 436
Turkey 425
Bulgaria 416
Croatia 416
Belgium 409
Estonia 390
Hungary 385
Slovakia 378
Bosnia and Herzegovina 352
Macedonia, the 344
Czechia 344
Poland 315
Serbia 306
Romania 272
Kosovo (1244/99) 228

 

И тако, ако је судити по ђубрету, нисмо још зрели за чланство у ЕУ, али ћемо се брзо квалификовати.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>