Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
У бази Евростата постоје подаци о пондерима потрошачких цена за 2026. годину (линк). Ови подаци могу бити основ за десетине интересантних анализа о навикама потрошача и специфичностима народа и држава и територија.
На пример, становници Исланда, Норвешке и Косова и Метохије релативно највише издвајају за путовања авионом. Први су мала острвска земља, други пространо велика земља са скоро стотину аеродрома а трећи имају многобројне исељенике у Швајцарској, Немачкој и Аустрији којима је лакше да путују авионом него да користе аутопутеве у немилој им Србији без ове отцепљене територије.
На основу пондера за куповине нових и половних возила може се сазнати да нисмо европски прваци у куповини половњака, већ да има пуно земаља у којима становништво са много већим приходима, релативно, више новца користи за половне аутомобиле у односу на нас.
Пондери су релативни, у односу на расположиве дохотке, па често мањи пондери могу да значе апсолутно већу потрошњу у односу на наше веће пондере, код хране и других производа.
Србија је европски шампион код многих производа и услуга, попут информационих технологија, комуникација и то је често последица локалних монопола са могућношћу да нам наплаћују много веће цене, од економија – тржишта код којих влада конкуренција.
Пондери нису савршено тачни. На пример, у Србији постоје очигледни трошкови за експлозивно нарастао број кућних љубимаца, али за њихову куповину стоји пондер нула. Исто важи и за друге земље и за друге производе и услуге.
Мени је привукао пажњу пондера за плаћање претплате за ТВ и радио. Ово, наравно из најсубјективнијих разлога јер ТВ не гледам годинама и искључио сам ТВ-канале из понуде Телекома, али не и телефонску линију, јер је потребна за коришћење интернета.
То што не гледам ТВ не спречава РТС да ми наплати своју услугу кроз рачун за електричну енергију. И не постоји начин да га искључим са рачуна за ЕПС. Још кад би ту додали и повлашћене произвођаче електричне енергије, шта још, где би апсурдима био крај?
И кад погледам европске податке имам се чиме изненадити: просечан удео ТВ претплате у потрошачким ценама износи 0,94 промила а у Србији 11,18 промила, значи да се у нашој земљи за ову услугу издваја скоро дванаест пута релативно више него у просеку у ЕУ!
Пољска и Хрватска имају вероватно апсолутно већи трошак за ову услугу, мада имају релативно мањи удео, а постоје подаци још и за Литванију, Румунију, Чешку, Ирску, Мађарску и Луксембург. То не значи да овај трошак не постоји у осталим земљама и територијама, већ да је, попут наших кућних љубимаца, занемарљив.
И џаба могу да певам Џонијеву „Срећан сам што осећам да нисам као други“, уколико морам да платим као и сви остали.
| Classification of individual consumption by purpose (COICOP) – 2018 | Television and radio licences and fees (S) |
| European Union | 0,94 |
| Euro area | 0,12 |
| Србија ранг | 1 |
| Србија – ЕУ | 10,24 |
| Serbia | 11,18 |
| Poland | 7,97 |
| Croatia | 6,72 |
| Lithuania | 5,58 |
| Romania | 4,34 |
| Czechia | 2,48 |
| Ireland | 1,51 |
| Hungary | 1,3 |
| Luxembourg | 0,1 |