Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
На основу извршених анализа (линк) дошли смо до увида да су се Срби релативно најмање исељавали из Краљевине Југославије, између два светска рата.
У Југославији су извршене велике унутрашње миграције приликом аграрне реформе насељавањем становништва из пасивних крајева у Славонију и Војводину, а насељавани су и Срби на Косово и Метохију.
Овде смо израчунали податке у вези са досељавањем радника из Словеније и Хрватске у српске градове, пошто су Срби и даље имали отпор према насељавању градова. А овај отпор је сломљен након Другог светског рата принудним откупом и индустријализацијом, те се до данас (2025) српско село није опоравило, шта више, ближи се потпуном нестанку.
Коришћени су подаци из:
- Претходни резултати ПОПИСА СТАНОВНИКА у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 31. јануара 1921. године
- ДЕФИНИТИВНИ РАЗУЛТАТИ ПОПИСА СТАНОВНИШТВА од 31. марта 1931. године, књига II, присутно становништво по вероисповести
Подаци нису у потпуности упоредиви јер први попис садржи виши ниво агрегације, на нивоу срезова, па овде нисмо приложили податке за све веће градове, јер приликом пописа 1921. године они у књизи којом располажемо нису наведени.
Подаци се односе на територију Србије без аутономних покрајина.
У Србији је приликом пописа 1921. године било 18.739 католика, у томе 9.203 у Београду и 9.536 у остатку Србије.
Приликом пописа 1931. године у Србији је број католика повећан на 57.953 што је повећање 3,1 пута или за 39.214 лица. У Београду је било 36.476 лица и њихов број је повећан четири пута, а у остатку Србије без покрајина 21.477 лица, што је раст за 2,25 пута!
Можемо да претпостављамо да је овај експлозивни раст броја католика успорен током тридесетих година прошлог века услед светске економске кризе и последичног смањења тражње за радном снагом у индустријским и рударским предузећима у Србији.
Прилажемо податке за градове са највећим бројем католика уз већ наведено ограничење да се пореде подаци по срезовима из 1921. године и општина из 1931. године. Пад броја католика у Ваљеву и Зајечару је вероватно последица разбијања података на мањи ниво агрегације у 1931. години.
Из података се може видети да је релативно бржи раст броја католика, у односу на Београд, био у Смедереву и Крагујевцу, гре је повећан осам пута и у Краљеву (5,6 пута) и Чачку (5,5 пута).
| 1921 | 1931 | |
| Београд | 9.203 | 36.476 |
| Ниш | 1.286 | 2.422 |
| Крагујевац | 209 | 1.665 |
| Смедерево | 149 | 1.211 |
| Шабац | 259 | 880 |
| Пожаревац | 258 | 774 |
| Ваљево | 1.144 | 712 |
| Зајечар | 1.148 | 703 |
| Краљево (Жича 1921) | 117 | 655 |
| Параћин | 184 | 626 |
| Ћуприја | 203 | 575 |
| Бор | 462 | |
| Крушевац | 171 | 431 |
| Ужице | 109 | 372 |
| Чачак | 58 | 320 |
У Краљеву је, од 15. октобра 1941. године, међу стрељаних 2.255 лица било 60 Словенаца а који су у највећем броју досељени пре рата, као и 54 Руса имиграната (линк). Због стрељаних радника Хрвата НДХ је протествовала код немачке окупационе команде а како би приликом стрељања у Крагујевцу била избегнута иста „грешка“.
Након Другог светског рата догодио се процес масовног насељавања Срба из села у градове, те је социјализам више уништио српско село, док су у капитализму између два светска рата Срби били много отпорнији на „новотарије“.