Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Према подацима Евростат-а, у 2024. години у Србији је било 377 путничких возила на 1.000 становника док је у 2015, од када за нашу земљу постоје подаци у бази, било 259 возила. То је апсолутни раст за 118 возила на 1.000 становника, док је релативни раст од 45,6%, што је преко три пута већа стопа од просечне у ЕУ (+13,8%).
Најмањи број путничких возила у ЕУ имала је Летонија (424) што је више од Србије за 47 возила на 1.000 становника. У 2015. години Румунија је имала (261) готово идентичан број као и Србија (259), али је у овом периоду остварила знатно бржи релативан порст.
Мање возила на 1.000 становника од Србије имале су: Турска, КиМ, С. Македонија, БиХ, Албанија и Молдавија.
Број путничких аутомобила на 1.000 становника у Србији је повећан за 45,6%, у периоду од 2015. до 2024. године. Већи релативни пораст броја имале су: Албанија (чак за 134,3%), Молдавија, Грузија, С. Македонија, Румунија, Црна Гора и КиМ (+45,9%), које је имало готово идентичан раст као и матични део територије.
Када се посматра апсолутна промена, на 1.000 становника, смањење броја аутомобила имале су Шведска, Малта и Исланд, док су Лихтенштајн и Швајцарска имале занемарљив раст за по једно возило. У ЕУ, у просеку, повећан је број возила за 70, и Србија је са растом за 118 била изнад просека ЕУ. Чак 13 земаља је имало већи апсолутни раст од Србије, те их овде нећемо поименице наводити, у томе осам чланица ЕУ и још пет ван ове организације. Највећи раст су имале Албанија (за 188 возила), Румунија (183), Грузија (174) и Молдавија и Литванија (по 168).
Када се посматра удео возила млађих од 10 година у укупном броју путничких возила, Србија је била при дну листе са само 17,0%. Мањи удео имале су само Албанија (8,9%), С. Македонија (12,1%) и БиХ (14,0%). За Косово и Метохију постоје подаци за 2021. и тада је овај показатељ износио 25,0%, што је било испред четири чланице ЕУ (Пољске, Летоније, Литваније и Румуније) и још Молдавије, Црне Горе и Грузије пре Србије.
Удео аутомобила старијих од 20 година у Србији износио је 31,9%. Већи удео од Србије имале су Грузија (50,6%), Албанија (43,2%), Естонија, Румунија, Пољска и Финска.
Посматрано према коришћеној енергији, у Србији је 35,5% аутомобила на бензин, 55,6% на дизел и 8,9% на остале врсте горива.
| Путнички аутомобили у Србији према врсти енергије у 2024. | |
| Total | 2.476.419 |
| Petroleum products | 901.663 |
| Liquefied petroleum gases (LPG) | 32 |
| Diesel | 1.388.677 |
| Natural gas | 2.011 |
| Electricity | 2.662 |
| Alternative energy | 186.079 |
| Petrol (excluding hybrids) | 879.264 |
| Hybrid electric-petrol | 22.399 |
| Plug-in hybrid petrol-electric | 0 |
| Diesel (excluding hybrids) | 1.376.454 |
| Hybrid diesel-electric | 12.223 |
| Plug-in hybrid diesel-electric | 0 |
| Hydrogen and fuel cells | 0 |
| Bioethanol | 0 |
| Biodiesel | 0 |
| Bi-fuel | 181.225 |
| Other | 149 |
Највећи удео аутомобила на дизел моторе имала је Црна Гора (79,6%). Већи удео од Србије имале су још БиХ, Албанија, Летонија, Литванија, С. Македонија и Хрватска.
Удео осталих врста енергије, по одбитку искључиво бензинских и дизел мотора, мањи од Србије (8,9%) имало је 11 земаља: Црна Гора, БиХ, Румунија, Чешка, Хрватска, Словенија, Малта, Кипар, Естонија, Мађарска и Шпанија.
Удео електричних мотора у укупним у Србији је у 2024. износио само 0,11%, што је свако 930. возило. Мањи удео електричних мотора у укупним имала је само БиХ.
Највећи апсолутни број електричних возила имале су Немачка (1.651,6 хиљада), УК (1.266,4), Француска (1.132,2) и Норвешка (788,7 хиљада).
Највећи релативан удео електричних возила имале су Норвешка (27,3%), Исланд (12,1%) и Данска (12,0%).