Home » 0 Miroslav Zdravković, Fiskalna poreska politika » Nova vlada Republike Srbije: Ekonomsko stanje i prioriteti

Nova vlada Republike Srbije: Ekonomsko stanje i prioriteti

Nova vlada Srbije naći će se u ekonomskoj situaciji koja je alarmantno loša (nešto novo?) i pred medijskim pritiskom „ekonomista“ koji su ništa drugo nego PR služba interesa krupnog kapitala. Ekonomisti su se mudro ućutali pred izbore, svesni vrednosti renti i privilegija koje iz svoje „stručnosti“ izvlače, i sada kada je prošao drugi krug predsedničkih izbora mogu da nastave da rade u skladu sa svojim osnovnim zadacima, a oni su da zastupaju interese kapitala koji predstavljaju.

Tako su priče o strukturnim reformama, fiskalnoj konsolidaciji, povećanju poreskih stopa, smanjivanju socijalnih prava, makroekonomskoj stabilnosti bučne kao vojna muzika. I mi svi treba da se sklonimo u sigurne zaklone kako bi smo preživeli napad onih koji nastupaju iza ove bučne muzike.

Ne sporim da su svi imenovani problemi tačni i akutni. Sporim njihovo iznošenje kao niz opštih mesta iza kojih ne stoji nikakva analiza koga će i koliko sve te reforme pogoditi i boleti.

Sistem subvencija koji je do sada sprovodila vlada postavljen je potpuno suprotno ekonomskoj logici. Navešću dva primera: subvencije za kupovinu stana i subvencije za poljoprivredne prinose. Prvima se direktno povećava cena nekretnina, a ljudi se podstiču da se zadužuju i da kupuju stanove po višim cenama od realnih, kakve bi trebalo da budu. Drugima se direktno transferiše državni novac u povećavanje profita pravnim licima u poljoprivredi.

Umesto makroekonomske stabilnosti i fiskalne konsolidacije, koje se bezuspešno sprovode 12 godina, predložio bih suprotan pristup: nalaženje i podsticanje izvora realnog rasta koji će dovesti do željenih stabilnosti. Uzgred, kakva je to željena stabilnost pri ogromnom deficitu u razmeni sa inostranstvom?

Znači, ja sam za podsticanje realnog rasta koji će dovesti do opšte dobiti, pa i krupnog kapitala, u krajnjoj liniji.

Mala digresija: u nedelju sam poželeo da sa suprugom i sinom popijem kafu (i sok) u maketi Terazija između dva svetska rata kod železničke stanica Novi Beograd. Ideja makete je genijalna. Međutim, osim što je potrošen javni novac i o budžet dodato još par zaposlenih na obezbeđivanju objekta ideja je daleko od punih ekonomskih efekata. Na primer, trebalo bi da se raspiše javni konkurs da se, bez troškova rente, otvore ugostiteljski objekti, prodavnice tekstila uz uslov da će prodavati robu kakva se prodavala pre 80 godina. Imali bi klaster sa stotinak zaposlenih koji bi se, svojom profitabilnošću, polako širio i podsticao proizvodnju tradicionalnih proizvoda. Ovo mi je primer javno-privatnog partnerstva u najboljem svetlu.

Poput ovog primera, zalažem se za izgradnju regionalnih autoputeva: Kruševac-Užice i Ibarska magistrala. Međutim, ukoliko se ne razvija preduzetništvo u ovim starim industrijskim centrima, izgradnja autoputeva predstavljaće bacanje para.

Dolazimo do uslova za poslovanje preduzeća. Svakog ko se usudi da krene u razvoj privatnog posla nagraditi ordenom za hrabrost, pošto sumnjam da ima mesta za takve u neuro-psihijatrijskim ustanovama. Svaku novu i dobru ideju treba podsticati, ohrabrivati, promovisati.

Uravnotežavanje javnih finansija. O njemu sam pisao u tekstu o Najneprijatnijoj istini koja čeka novu vladu link. Dodao bih da se veći efekat postiže spontanim ekonomskim rastom, koji se verovatno i dogodio u aprilu i maju, jer političari nisu bili u poziciji da svojim delovanjem čine štetu ekonomiji, u odnosu na rast poreskog opterećenja.

Izvori realnog rasta. Trebalo bi ih identifikovati i pospešivati. Ukoliko ne može subvencijama, a ono besplatnom reklamom kroz afirmativne tekstove u medijima. Hteo sam da napišem tekst o Aroniji (kupio po jednu sadnicu za tasta i majku), link kao primeru da se kroz male zasade i male troškove steknu profit i prihodi za osnovnu egzistenciju.

Mogućnosti za pokretanje realnog ekonomskog rasta ima mnogo, nabrojaću ih nekoliko u skladu sa kriterijumom, prvi su mi pali na pamet:

-         Voćarstvo;

-         Čišćenje sistema kanala u Vojvodini kako bi se povećao procenat navodnjavanih površina i povećali prinosi

-         Informacione tehnologije;

-         Javne investicije (npr. u novu autobusku stanicu na Novom Beogradu),

-         Turizam (rast za 25% broja noćenja stranaca u ovoj godini),

-         Proizvodni klasteri u autoindustriji, elektronici i drugim industrijskim granama

-         Ljudi (tražio sam svećom…), porast kvaliteta obrazovanja

-         Strane direktne investicije u ciljane industrijske grane

-        Realizacija makar dela investicionih i infrastrukturnih projekata kojima smo pred izbore bombardovani da bi puni nade izašli na birališta

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>