Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Energetika » Novija srpsko-hrvatska istorija sagledana kroz uvoz energije, 1990-2017.

Novija srpsko-hrvatska istorija sagledana kroz uvoz energije, 1990-2017.

Много је фактора који су утицали на исход до сада вођених ратова, попут: (1) броја војника; (2) опремљености војника оружјем; (3) борбеног морала и мотива бораца; (4) снабдевеност оружаних снага свакодневним потребама, интендантске услуге; (5) страх од казни услед дезертерства/повлачења; (6) страх од победника и његовог понашања…

Много је ту могућих фактора где неки сасвим банални може утицати на победу у некој бици, па ако је она одлучујућа и у рату.

Пре пар година случајан догађај разјаснио ми је српске победе против Немаца и Турака. Туристичка група у којој сам био расплинула се упркос датим инструкцијама о понашању. Тада сам помислио на дисциплиноване борбене редове непријатеља и српску непредвидивост: ко ће утећи, а ко дићи у ваздух џебану?

У мноштву делујућих фактора у савременим ратовима, нарочито од Другог светског, све већи утицај на исход има снабдевеност енергијом. Нису без разлога савезници бомбардовали нафтна постројења 1944. у Румунији. Али, из ког разлога су бомбардовали Београд, Ниш, Лесковац и друге градове по Србији није ми познато.

Златна година Анте Марковића, 1990, била је већ под тамним облацима националних еуфорија и „балван револуције“ у Книну, али је представљала неки бљесак материјално боље садашњости и будућности у односу на инфлаторне и хиперинфлаторне осамдесете. Она је постављена за базну годину у саопштењу Евростата о увозу енергената у ову унију линк. У бази има и података о увозу енергената у Србију. Штета што нема и за БиХ, јер би њихово додавање овде употпунило слику ратног тројства из прве половине деведесетих.

Шта нам кажу подаци?

Србија и Хрватска су имале сличну потребу за увозом енергената у 1990. – Србија 6,3 а Хрватска 6,7 милиона тона условне сирове нафте. И у 2017. ове потребе су биле сличне -  Србија 5,6 а Хрватска 6,3 милиона тона. Од 2004. постоји велики степен подударности у погледу динамике и вредности увоза енергената код ове две земље.

У 1991. увоз енергената у Србију смањен је за 26%, а у Хрватску за 38,3%, у односу на 1990. Хрватска „окупирана“ на трећини своје територије имала је за толико и смањену потребу за енергентима.

Већ 1992. показује дивергенцију у кретању: у Хрватској је благо повећан увоз енергената, док је у Србији он смањен на 50,8% од количине из 1990, да би у 1993. био смањен на 22,6%, у 1994. на 20% а у 1995. незнатно повећан на 22,2%. У 1996, 1997. и 1998. увоз се брзо опоравио и приближио хрватским вредностима али (након санкција УН због рата у БиХ) требало је пред бомбардовање опет казнити Србију због милиона избеглих Албанаца са Косова и Метохије у холивудски режиране избегличке центре у Албанији и С. Македонији, па је опет вредност увоза смањена на 25,4% од вредности из 1990.

Тенкове, и другу борбену технику, покреће нафта а не борбени морал војника, па са оволиким недостатком у снабдевању тешко да је Србија могла да изврши било какву србо-четничку агресију било где, изузев гранатирања Вуковара, што је за сваку осуду и није на част српској војној традицији.

Хрватска је, насупрот Србији, била у несметаној позицији да увози нафту и оружје и да се за три године довољно добро припреми да „балванаше“ пошаље на дуги пут ка Србији.

У Босни и Херцеговини увоз енергената је вероватно смањен за 90% и више у 1992-1995. што је учинило живот у градовима неподношљивим посебно у зимским периодима. Сећања становника БиХ су свакако мучнија од сећања становника Србије на тај период. Сада БиХ увози око 3 милиона тона условне сирове нафте, што је упоредиво са вредношћу српског увоза, кориговано наниже за број становника.

 

Tags:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>