Home » 0 Miroslav Zdravković, Fiskalna poreska politika » Podaci Agencije za privredne registre

Podaci Agencije za privredne registre

 

 

Kada se priča o (ne)opravdanosti postojanja desetina agencija APR bi, po ličnom mišljenju dobio jedno od najopravdanijih mišljenja: sakuplja i kreira mnoštvo dragocenih podataka o privredi i ima spoljnu upotrebnu vrednost mnogo veću od troškova svog postojanja i poslovanja.

 

Podaci u tabeli prikupljeni su iz mape o merama i podsticajima regionalnog razvoja, sumirani na nivou Srbije. Analizom na nivou opština, a u odnosu na ukupne vrednosti parametara može se doći do zaključaka o tome da li su mere i podsticaji pravilno usmereni, efikasni… O tome ću drugom prilikom. Sada sam samo izlistao podatke, napisaću par rečenica o osnovnim zapažanjima bez dubljeg, da ne kažem nikakvog, poznavanja problematike.

 

Šta se sve može videti iz podataka?

 

Tabela o kvalifikacionoj strukturi nezaposlenih pokazuje nam da je od 2008. godine broj lica sa visokom stručnom spremom povećan za 80%, sa srednjom stručnom spremom za 7%, dok je kod ostalih kvalifikacionih kategorija smanjen broj. Ovaj podatak ukazuje na izlazak iz radne snage ostarelih nižekvalifikovanih radnika, ali i ne nepodudaranje školstva sa potrebama privrede. Isto tako, ukazuje na razlog za odlazak visokokvalifikovanih u inostranstvo jer se smanjuje verovatnoća pronalaska posla u svojoj struci u Srbiji. Problem je posebno izražen u manjim opštinama.

 

Broj privrednih društava u Srbiji je u 2011. godini bio jednak broju iz 2008. godine. Pri tome je smanjen broj novoosnovanih za 30% (sa 10.954 na 7.677), dok je broj brisanih povećan skoro pet puta (sa 3.067 na 13.339). Verovatno je da će ovaj trend biti ubrzan u 2012. godini usled automatskog odlaska u stečaj preduzeća koja su nelikvidna duže od godinu dana.

 

I broj preduzetnika je neznatno smanjen (sa 218 na 216 hiljada), zato što je broj novoosnovanih smanjen za 32% (sa 44 na 30 hiljada) dok je broj ugašenih ostao isti (oko 34 hiljade godišnje).

 

Podaci o finansijskim performansama privrednih društava čekaju dopunu podacima za 2011. godinu kada se izvrši obrada finansijskih izveštaja u periodu od početka marta do kraja juna. Moja pretpostavka je da će privredna društva preći iz zone gubitka u zonu ukupne dobiti usled nepostojanja negativnih kursnih razlika u prošloj godini.

 

Iznos obezbeđenih potraživanja u evrima izneo je 6,1 milijardu i povećan je za 2 milijarde u prošloj godini. Ovi podaci su mi nejasni jer je u 2008. godini iznos zaloga vredeo 6,8 milijardi evra i smanjen je na 3,6 milijardi u 2009. godini.

 

Broj nelikvidnih privrednih društava je povećan sa 30.411 u 2008. godini, na 37.844 u 2009, 41.853 u 2010, da bi bio smanjen na 38.088 u prošloj godini. Uzrok rasta broja nelikvidnih, kao i smanjivanja u prošloj godini nalazi se u kategoriji nelikvidnih preko 180 dana – broj je povećan sa 17.655 u 2008. na 28.096 u 2010, pa je smanjen na 21.434 u prošloj godini. Broj nelikvidnih stabilno raste u kategoriji od 61 do 180 dana. U 2012. godini možemo očekivati dalji pad broja nelikvidnih privrednih društava usled automatskog stečaja. U odnosu na ukupan broj registrovanih udeo nelikvidnih privrednih društava povećan je sa 29,2% u 2008. godini na 36,5% u prošloj godini.

 

Podaci iz 2008. godine pokazuju da je nelikvidnost sistemski problem i da je bila veoma izražena i pre krize.

 

Situacija kod preduzetnika je znatno lošija: dok je u 2008. godini 26,5% bilo nelikvidno (što je manji procenat nego kod privrednih društava), u prošloj godini to je bio slučaj sa 42,5%.

 

Broj nelikvidnih preduzetnika povećan je sa 57.799 u 2008. godini na 91.821 u prošloj godini u čemu je broj nelikvidnih preko 180 dana povećan sa 31.977 na 68.031. U prošloj godini je preko 180 dana nelikvidnost povećana za nepunih 12 hiljada preduzetnika.

 

Mapa APR-a kao osnovni cilj ima da prikupi podatke o podsticajima regionalnom razvoju te su na nivou okruga i opština razvrstani podsticaji po nameni, prema vrsti korisnika, prema realizatorima i prema načinu finansiranja.

 

Ukupna vrednost podsticaja povećana je sa 126 milijardi dinara u 2008. godini na 208 milijardi u 2010. godini, a u periodu januar-novembar prošle godine iznela je 187 milijardi dinara. To znači da se preko 6% BDP-a preraspodeli u cilju smanjivanja regionalnih razlika. Kolika je efikasnost preraspodele mogao bi da bude predmet posebne analize.

 

Na primer, za podsticanje zapošljavanja potrošeno je 5,6 milijardi dinara u 2008. godini, a 10,6 milijardi u 2010. godini (4,6 u I-XI 2011), dok je za izgradnju i jačanje institucija potrošeno 6,3 milijarde u 2008. a 30,5 u 2010. godini (17,6 milijardi u I-XI 2011). Uprkos potrošnji za novo zapošljavanje broj zaposlenih pada, a institucije su ojačane brojem zaposlenih uprkos proklamovanoj težnji da se smanji javna uprava.

 

Pojedinačno najveća vrednost ulaganja predstavlja u saobraćajnu infrastrukturu, čak 48,8 milijardi dinara, ali je pitanje da li se ovom merom podstiče koncentracija ekonomske aktivnosti na koridoru 10, pa time i uvećava zaostajanje opština udaljenih od koridora. Podaci o investicijama u 2010. godini me razuveravaju po ovom pitanju.

 

Od ukupnih podsticaja 40,4 milijardi se odnosi na privredna društva, 28,4 na javna preduzeća, 13 milijardi na poljoprivredna gazdinstva, a 700 miliona na preduzetnički sektor (I-XI 2011).

 

Nejasan mi je podatak o 122 milijarde mera i podsticaja preko Kancelarije za evropske integracije. Pretpostavljam da se preko nje knjiže međunarodni krediti za infrastrukturu. Tim pre, jer se ovaj zbirni podatak ne slaže sa četiri regionalna podatka, gde je zbirna vrednost podsticaja preko Kancelarije minimalna.

 

Prema načinu finansiranja najveću vrednost imaju krediti (104 milijarde), i međunarodna bespovratna razvojna pomoć (43,3 milijarde).

 

Na osnovu svih izlistanih podataka kao laik ne mogu ništa da zaključim. Sem da je odlično da ovakvi podaci kod APR-a postoje, i da ću ih u budućnosti pažljivije ispratiti.

 

 

 

2 Komentara na Podaci Agencije za privredne registre

  1. U vezi zaposlenih,nezaposlenih i produzetku radnog veka…

    Citam da SAD,Evropa,Srbija ali i neke istocne drzave predlazu produzetak radnog veka…I to kao meru za izlazak iz krize…valjda..?!
    Strasna je to greska ,generacijska greska od koje se svet nece oporaviti nekoliko decenija.
    Radni vek jednokratno treba smanjiti i uposliti sto mladju radnu snagu. Ako pri tom,matematicki, nastane finansijski debalans treba ga resiti poreskim olaksicama..
    Kolektivna samozivost je jedino logicno objasnjenje tog cina i sustina je da mu ekonomija daje alibi…

    Neverovatno je kako se glupost ,kao virus, velikom brzinom siri svim meridijanima.. Dovoljno je da se kod svih nadje najmanji zajednicki imenitelj ,cak i kod niskih strasti, i svi ce ga usvojiti…
    Sva je sreca pa niko nije predlozio da se pomlate svi stariji preko 60 godina…mada nikad se ne zna..ljudskoj gluposti nema granica..

  2. Koliko vidim penzije ce biti ukinute
    evo detalja http://www.aikb.net/

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>