Home » 0 Miroslav Zdravković » Promene u tehnološkoj intenzivnosti izvoza odabranih zemalja: 2008-2017

Promene u tehnološkoj intenzivnosti izvoza odabranih zemalja: 2008-2017

Промене које се догађају у светској економију су веома велике, како у спољној трговини тако и у другим областима, а последица су економског успона Кине. Пре 30-так година САД су биле технолошки лидер а Кина земља обиља радне снаге. Данас је америчко лидерство озбиљно угрожено развојем Кине, и она (Кина) више није земља јевтиних ресурса, ни рада ни сировина. Сада је Кина велики увозник сировина а извозник високих технологија. Удео електронике у њеном извозу од 30,4% у 2017, док је код америчког тај удео био 12,2% а код Немачке 8,7% доводи нас до озбиљног методолошког питања: удела додате вредности у укупном извозу. На пример, Северна Македонија је повећала удео машинске индустрије у укупном извозу са 2,6% у 2008. на 22,9% у 2017. и ово је једна од највећих структурних промена у посматраном периоду међу одабраним земљама. Али, да ли је толико велика структурна промена довела и до значајног раста додате вредности у прерађивачкој индустрији и великог раста БДП-а? Сумњамо, а детаљним увидом у македонске податке може се доћи и до прецизнијег одговора.

Русија је пример ограничених развојних могућности јер чак 81,7% њеног извоза чине примарни производи, ресурсно-базиране прерађевине и ниске технологије. Немачка је земља са најнижим уделом ресурса и ниских технологија (27,6%) међу одабраним земљама.

Попут Русије, Грчка (76%), Црна Гора (76,3%), Албанија (74,9%) и БиХ (72,1%) имају висок удео примарних производа и ресурно заснованих производа.

Србија је смањила удео тих производа са 69% на 58,5%, и по тој промени упоредива је са Бугарском (пад са 70,7% на 59,2%) и Румунијом (са 52,9% на 41,7%). Ипак, остаје исто питање као и за С.Македонију: колико је раст извоза довео и до повећања додате вредности произведене у Србији?

Словенија је упоредива са САД према уделу ресурса и ниских технологија у укупном извозу. Словенија је имала и изузетно висок раст производње прерађивачке индустрије у претходне три године, а да при томе није било доласка звучних страних инвестиција. Произвођачи из ове мале земље вешто користе могућности за раст извоза, а производне процесе ниских технологија и јевтине радне снаге раније су изместили у оближње земље.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>