Prosečne zarade u Srbiji, Crnoj Gori i BiH po delatnostima

Просечне зараде су предмет великих злоупотреба свих политичара свугде у  свету. Од самог износа просечне зараде важнија је расподела којом се долази до просека (нпр. да ли већина има сличну просечној или је структура зарада биполарна па имамо статистичку сарму), какви су радни услови и сигурност посла, да ли се ради са пеленама и у модерним радним логорима, или запослени имају и некаква права, да буду људи, на првом месту?

Просечна плата у Србији у јулу била је готово идентична просечној у Републици Српској (у августу), па би се могло закључити да су зреле за интеграцију. Биле су ниже за 14 евра него у Федерацији БиХ и за 50 евра у односу на Црну Гору и ова информација нам не говори ништа више.

У поређењу ових држава и ентитета у БиХ Србија има највеће плате у рударству, прерађивачкој индустрији, трговини, стручним, научним иновационим и техничким делатностима и у административним и помоћним делатностима.

Црна Гора има највеће плате у пољопривреди, снабдевању водом, грађевинарству, саобраћају, услугама смештаја и исхране, финансијама, пословању са некретнинама, образовању и уметности, забави и рекреацији. Ову уметност треба схватити релативно, јер су оне у свим државама међу најнижим, па 434 евра у Црној Гори само је мало више од плата колега у суседним земљама.

Федерација БиХ има највише плате у снабдевању електричном енергијом, државној управи, здравству и  осталим услужним делатностима.

Република Српска нема највеће просечне зараде ни у једној делатности а од Федерације БиХ има веће  рударству, прерађивачкој индустрији, услугама смештаја и исхране и у административним и помоћним услужним делатностима.

Србија има најниже зараде у државној управи и  у здравству док у образовању постоје најмање разлике између одабраних држава и ентитета.

У односу на овде излистане податке много важнија питања су тенденције у кретању зарада, склоност одласку у иностранство по делатностима, структура незапослености у односу на потребе за запошљавањем, права запослених и радно законодавство.

Просечне нето зараде по делатностима у јулу и августу 2019.
Србија Црна Гора Федерација БиХ Република Српска
Укупно 467 517 481 466
Пољопривреда, шумарство и рибарство 417 609 481 386
Рударство 759 677 528 620
Прерађивачка индустрија 422 404 353 380
Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром 793 855 896 616
Снабдевање водом и управљање отпадним водама 403 489 479 401
Грађевинарство 435 463 330 323
Трговина на велико и мало и поправка моторних возила 391 386 357 354
Саобраћај и складиштење 449 559 459 354
Услуге смештаја и исхране 295 443 279 350
Информисање и комуникације 826 729 712 644
Финансијске делатности и делатност осигурања 804 1001 859 746
Пословање  некретнинама 479 757 440 391
Стручне, научне, иновационе и техничке делатности 580 432 548 470
Административне и помоћне услужне делатности 419 361 311 347
Државна управа и обавезно социјално осигурање 536 608 677 599
Образовање 483 502 488 462
Здравствена и социјална заштита 463 564 678 553
Уметност, забава и рекреација 387 434 378 325
Остале услужне делатности 350 475 544 467

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *