Распаривање светске економије: удели земаља у светској трговини

Трговински рат САД-а са Кином, а сада и са многим другим земљама, има своје последице кроз (1) смањивање трговине испод потенцијалног нивоа, (2) последично успоравање раста индустријске производње, (3) пад светских директних инвестиција и њихово преусмеравање ради заобилажења трговинских санкција и (4) диверсификацију извоза ради ублажавања пада, као и тражење нових локација за производњу, што је за део инвестиција стимулативно.

Овде смо преузели податке Trademap.org за период од 2006. године, јер дозвољава највише 20 година, и израчунали уделе у светском извозу и увозу, као и удео трговине САД и Кине у укупној светској трговини.

У 2024. години, у односу на 2006. годину, Кина је највише повећала удео у светском извозу, за 6,9 процентних поена, а затим следи Вијетнам са 1,4 пп, па Индија са 0,8 и Пољска са 0,7 пп. САД су занемарљиво смањиле удео у светском извозу док су највећи пад имали Јапан (-2,4 пп), Немачка (-2,3 пп) и УК (-1,7 пп).

Овде смо додатно означили „коалицију вољних“, збир високо развијених земаља којима смо додали кандидате за ЕУ (Албанију, Црну Гору, Молдавију, Украјину…), а да би распарили клуб високо развијених земаља од остатка света. Тај скуп од одабраних 46 земаља смањио је удео у светском извозу са 67,2% у 2006. на 57,7% у 2024, што је смањење за 9,5 пп. То је упоредиво са повећањем удела Кине, Вијетнама и Индије.

Табела 1: Удео у светском робном извозу у %
	Exporters	2006%	2024%	Промена
	World
1	China	8,1	14,9	6,9
2	United States of America	8,7	8,6	0,0
3	Germany	9,4	7,0	-2,3
4	Japan	5,4	3,0	-2,4
5	Netherlands	3,3	2,9	-0,4
6	Korea, Republic of	2,7	2,9	0,1
7	Italy	3,5	2,8	-0,7
8	Hong Kong, China	2,7	2,7	0,0
9	France	4,1	2,6	-1,5
10	Mexico	2,1	2,6	0,5
11	Canada	3,2	2,4	-0,9
12	Belgium	3,1	2,3	-0,8
13	United Kingdom	3,8	2,1	-1,7
14	Singapore	2,3	2,1	-0,2
15	Taipei, Chinese	1,9	2,0	0,1
16	Switzerland	1,4	1,9	0,5
17	India	1,0	1,8	0,8
18	United Arab Emirates	1,3	1,8	0,5
19	Russian Federation	2,5	1,7	-0,8
20	Spain	1,8	1,7	-0,1
21	Viet Nam	0,3	1,7	1,4
22	Poland	0,9	1,6	0,7
23	Australia	1,0	1,4	0,4
24	Brazil	1,1	1,4	0,3
25	Malaysia	1,3	1,4	0,0
26	Saudi Arabia	1,8	1,3	-0,5
27	Thailand	1,1	1,3	0,2
28	Indonesia	0,8	1,1	0,3
29	Türkiye	0,7	1,1	0,4
30	Czech Republic	0,8	1,1	0,3
31	Ireland	0,9	1,0	0,1
32	Austria	1,1	0,9	-0,3
33	Sweden	1,2	0,8	-0,4
34	Norway	1,0	0,7	-0,3
35	Hungary	0,6	0,7	0,1
41	Romania	0,27	0,42	0,1
51	Slovenia	0,18	0,28	0,1
58	Bulgaria	0,13	0,19	0,1
67	Serbia	0,05	0,14	0,1
102	Bosnia and Herzegovina	0,03	0,04	0,0
104	Macedonia, North	0,02	0,04	0,0
130	Albania	0,01	0,02	0,0
165	Montenegro	0,00	0,00	0,0

И код увоза највећи раст удела у посматраном периоду имале су Кина (4,2 пп), Индија (1,4 пп) и Вијетнам (1,2 пп), док су највеће смањење имале САД (-1,7 пп), Немачка (-1,7 пп), УК (-1,6 пп), Јапан (-1,6 пп), Француска (-1,4 пп) и Италија (-1,1 пп), све чланице Г-7.

Уделе привилегованих земаља, и свих осталих, нисмо рачунали, јер су одступања у удносу на уделе у светском извозу вероватно мала.

Табела 2: Удео у светском робном увозу у %
	Importers	2006%	2024%	Промена
	World
1	United States of America	15,6	13,8	-1,7
2	China	6,4	10,7	4,2
3	Germany	7,5	5,8	-1,7
4	United Kingdom	5,0	3,4	-1,6
5	Japan	4,7	3,1	-1,6
6	France	4,4	3,1	-1,4
7	India	1,4	2,9	1,4
8	Hong Kong, China	2,7	2,9	0,2
9	Korea, Republic of	2,5	2,6	0,1
10	Mexico	2,1	2,6	0,5
11	Netherlands	2,9	2,6	-0,4
12	Italy	3,6	2,5	-1,1
13	Canada	2,8	2,3	-0,6
14	Belgium	2,9	2,1	-0,7
15	Singapore	1,9	1,9	-0,1
16	Spain	2,7	1,9	-0,8
17	United Arab Emirates	1,0	1,8	0,8
18	Taipei, Chinese	1,7	1,6	0,0
19	Poland	1,0	1,6	0,5
20	Viet Nam	0,4	1,6	1,2
21	Switzerland	1,3	1,5	0,2
22	Türkiye	1,1	1,4	0,3
23	Thailand	1,0	1,3	0,2
24	Malaysia	1,1	1,2	0,2
25	Australia	1,1	1,2	0,0
26	Brazil	0,8	1,1	0,3
27	Indonesia	0,5	1,0	0,5
28	Saudi Arabia	0,6	1,0	0,4
29	Czech Republic	0,8	0,9	0,2
30	Russian Federation	1,1	0,9	-0,2
33	Hungary	0,6	0,6	0,0
35	Romania	0,4	0,6	0,1
49	Slovenia	0,2	0,3	0,1
50	Ukraine	0,4	0,3	-0,1
57	Bulgaria	0,19	0,22	0,0
61	Croatia	0,17	0,19	0,0
63	Serbia	0,11	0,17	0,1
96	Bosnia and Herzegovina	0,06	0,07	0,0
107	Macedonia, North	0,03	0,05	0,0
119	Albania	0,02	0,04	0,0
149	Montenegro	0,01	0,02	0,0

Подаци о робној размени САД и Кине се веома много разлику, а разлика је највећим делом последица много већек књижења увоза САД из Кине у односу на књижење извоза Кине у САД.

Према подацима САД, највећи удео њихове узајамне трговине у светском робном извозу износио је 3,78% у 2015. години, да би се смањио на 2,53% у 2024. години, док је, према подацима Кине, он био највећи у 2021. години (3,42%) и смањио се на 2,88% у 2024. години.

Према кинеским подацима, робна размена са САД смањена је у 2025. години за 18,5%, па је и удео у светској трговини (извозу) смањен на испод 2,5%.

Трампове царине мноштву земаља донеле су проблеме у светској трговини чије ће се последице осећати и у 2026. и у наредним годинама. И у 2026. години наставиће да се смањује удео трговине САД и Кине у укупној светској трговини, као што ће се смањивати и удео одабраних, привилегованих, високо развијених земаља и њихових сателита у укупном светском извозу.