Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Poljoprivreda, Sela » Rekordna vrednost izvoza vina u 2019. i površine pod vinogradima u Srbiji

Rekordna vrednost izvoza vina u 2019. i površine pod vinogradima u Srbiji

Србија је у 2019. остварила рекордну вредност извоза вина од 18,7 милиона евра, након рекордних 17,1 милиона у 2018. У односу на 2008, вредност извоза је удвостручена. Већ у јануару 2020. вредност је готово удвостручена (1.559 према 862 хиљаде евра) у односу на јануар 2019, па у овој години можемо очекивати нови годишњи рекорд, уколико временски услови током лета буду погодовали виноградима. Вино се из Србије највише извози у Русију, БиХ, Црну Гору, Хрватску и у Кину. Вино је пласирано у 30 земаља (Украјина са само хиљаду евра није у табели), а највише је повећан извоз у Русију, Кину, Грчку и БиХ, у односу на 2018.

Извоз вина из Србије у хиљадама евра
2018 2019 Промена
World 17.097 18.668 1571
Russian Federation 6.048 6.481 433
BiH 4.236 4.452 216
Montenegro 3.222 3.401 179
China 788 1.072 284
Croatia 954 976 22
Switzerland 410 393 -17
USA 329 275 -54
Greece 0 257 257
Austria 152 217 65
Hungary 89 149 60
Australia 107 120 13
Germany 93 104 11
Canada 109 89 -20
Sweden 42 81 39
Belgium 31 68 37
Macedonia, North 10 61 51
Slovenia 49 61 12
United Kingdom 2 56 54
Portugal 0 56 56
Japan 34 54 20
France 81 53 -28
Lithuania 64 47 -17
Italy 23 29 6
Denmark 4 18 14
Netherlands 32 17 -15
Taipei, Chinese 30 11 -19
Czech Republic 29 7 -22
Romania 25 7 -18
Israel 0 6 6

Увоз вина у Србију вредео је 27,5 милиона евра и био је незнатно нижи него у 2008 (27,8 милиона). Виноградарство и производња вина у Србији полако оживљавају уз велике напоре и средства која улажу држава и модерни произвођачи вина. Имамо и традиционалне произвођаче вина у општинама Трстеник, Рековац, Александровац и другим, а којима је овај пост и посвећен. На порталу Вински водич (линк) стоји да је по најновијој рејонизацији Србија подељена у 22 виноградарска рејона од којих су два на подручју Метохије, а ја потичем из Рејона Три Мораве, који обухвата општине Јагодину, Ћуприју, Параћин, Варварин, Ћићевац, Рековац, Крушевац, Трстеник и Александровац.

 

У време пољопривредног пописа 2012. у Србији је 221 квадратни километар њене територије био под виноградима. Највећи удео под виноградима имала је Шумадија и Западна Србија (39,1%), затим Јужна и Источна Србија (34,8%), Војводина је имала 22,6% од укупне површине а Београд преосталих 3,5%. Расинска област је имала убедљиво највећи удео (28,9%) у укупним површинама а са још шест области – Јужнобанатском, Нишавском, Јабланичком, Поморавском и Сремском – учествовала је у објашњавању две трећине свих површина под виноградима. Највише површина под виноградима имале су општине: Трстеник, Крушевац, Александровац, Вршац, Ниш, Неготин, Лесковац, Шид и Гроцка.

У табели је приложено 20 општина са највећим површинама па вреди споменути и њихова имена: Топола, Зајечар, Суботица, Власотинце, Рековац, Књажевац, Смедерево, Пирот, Варварин, Беочин и Јагодина. Мањи број ових општина је седиште великих правних лица произвођача вина (попут Рубина или Вршачких винограда), а већи је оних где је производња грожђа и вина последица вишедеценијске традиције у узгајању лозе, да не кажемо вишевековне.

Насеље Крушевац има највећу површину под виноградима а следе Гудурица и Вршац у општини Вршац. Ово су седишта великих правних лица које производе вина и вињаке. Следе живописна имена села у Трстенику и другим општинама.

Међу излистаних 50 насеља чак 10 припада општини Трстеник и то: Милутовац, Пољна, Риљац, Мала Дренова, Медвеђа, Мала Сугубина, Рујишник, Божуревац, Мијајловац и Велика Дренова. Из општине Александровац на списку су: Стубал, Витково, Горња Злегиња, Александровац и Ржаница. Крушевац још представљају Лазаревац и Љубава. Рековац има Опарић и Лепојевић а Неготин Речку и Браћевац док је Рајац на 51. месту са 63 хектара. Топола има Винчу на 14 месту. Вино у називу насеља имају Бачки Виногради (34,5 хектара), Сланкаменачки Виногради (15,6), Винорача (2,8), Завинограђе у Пријепољу (нема података). Ту су и Винарце у Лесковцу (19,4), Вина у Књажевцу (7,4), Вина у Лесковцу (нема података). Суботицу представљају на листи Љутово са 146,6 хектара и Палић са 128,2 хектара.

Има и фрушкогорских насеља, као и насеља из других крајева Србије, али овде сам субјективно набрајао насеља Три Мораве јер сам пореклом (од пре 250 година) из расељеног насеља Кошаре (тачно на саставцима двеју Морава), преко пута Варварина, које је књаз Милош, пре 187 година, иселио у Ћићевац како не би, као хајдуци, ометали развој слободне трговине Србије и њену пуну интеграцију у међународну поделу рада.

Књаз Милош је био велики модернизатор, који се брзо обогатио од глобализације Србије, и оштро и енергично је гледао да сесече и искорени народну традицију која је реметила његове пословне планове.

П.С. Имамо и Лозовик у општини Јагодина (18,1 хектара), Лозовик код Велике Плане (3,3), Лознац код Алексинца (3), Лозницу чачанску (2,1), Лозну код Трстеника (2,1), Лозане код Бојника (1,1), Лозницу ваљевску (11 ари), Лозањ код Горњег Милановца (без података), Лозно краљевачко, Лозницу насеље и општину и Лозничко Поље, и Лозан у Сврљигу.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>