Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Према подацима Цензуса (линк), САД су завршиле 2025. годину са робним извозом вредним 2.061,7 милијарди долара, увозом од 3.415,7 уз дефицит од 1.230,5 милијарди долара. У односу на вредности у 2024, извоз робе је повећан за 6,0%, увоз је повећан за 4,6% док је дефицит повећан за 2,1%. Већим растом извоза од увоза Трамп је доказао да је ставио Америку на прво место. Ово, наравно, не рачунајући међународни војни експанзионизам. Епидемија вируса COVID-19 у првом мандату негативно је утицала на робну размену у првом манданту Трампа: извоз је био смањен за 1,8% а увоз је био повећан за 7,0%.
У првој табели рангирали смо земље и територије према релативном расту увоза САД из тих земаља, а како би истакли релативан успех произвођача из Србије, упркос наметнутих високих царина.
Према америчким подацима, извоз у Србију повећан је за 1,8% док је увоз из ње повећан за 15,9% па је најмоћнија светска економија повећала дефицит са маленом Србијом са 604 на 731 милиона долара. Уколико хитно не дође до одлива страних инвестиција из Србије у САД, или макар до наглог повећања увоза из САД-а (уместо Рафала, могли су да буду купљени F-14 или F-15, на пример), можемо очекивати даље повећавање царинских стопа САД-а на увоз из Србије.
Само је С. Македонија, од суседних земаља, имала већи релативан пораст извоза, за чак 75,5%, па и она може очекивати раст царинских стопа САД-а.
Све остале суседне земље и окупирано Косово и Метохија имали су смањење вредности извоза у САД, према америчким подацима. САД су смањиле дефицит у размени са Румунијом, Бугарском и Мађарском, док су повећале у трговини са Хрватском и БиХ. САД су повећале суфицит у трговини са Албанијом и КиМ.
САД су у 2025. години повећале вредност извоза за 123,5 милијарди долара и увоза за 149,3 милијарде долара.
Извоз је повећан у 138 земаља и територија, у збирној вредности од 187,6 милијарди долара, није променио вредност у размени са 15 земаља, док је смањен у размени са 80 земаља и територија, у збирној вредности од 64,0 милијарди долара.
Раст укупног извоза може да објасни у целини првих десет земаља по вредности и то: Швајцарска, УК, Тајван, Италија, Холандија, Немачка, Француска, Хонг Конг, кинески, Бразил и Турска.
Извоз је највише смањен у Кину, за 36,9 милијарди долара, па следе Канада (-13,4), Сингапур (-3,4), Панама (-1,5), Данска (-1,2) , Венецуела (-1,2), Израел (-1,0), Аустралија (-0,9) и Нови Зеланд (-0,4). Интересантно је да је Хрватска била на 16. месту према смањењу извоза из САД и то је вероватно последица веће вредности извоза оружја у 2024. години.
| Промена | ||
| Извоз | ||
| TOTAL | 123.529 | |
| 1 | Switzerland | 46.651 |
| 2 | United Kingdom | 17.477 |
| 3 | Taiwan | 12.129 |
| 4 | Italy | 11.310 |
| 5 | Netherlands | 7.420 |
| 6 | Germany | 7.338 |
| 7 | France | 6.481 |
| 8 | Hong Kong | 5.789 |
| 9 | Brazil | 5.248 |
| 10 | Turkey | 5.023 |
| 11 | United Arab Emirates | 4.386 |
| 12 | India | 4.071 |
| 13 | Mexico** | 3.928 |
| 14 | Korea, South* | 3.220 |
| 15 | Egypt | 3.182 |
| 218 | Croatia | -180 |
| 219 | Iceland | -232 |
| 220 | Portugal | -282 |
| 221 | Nicaragua** | -312 |
| 222 | Gibraltar | -327 |
| 223 | Bahrain* | -341 |
| 224 | Tanzania | -377 |
| 225 | New Zealand | -383 |
| 226 | Australia* | -886 |
| 227 | Israel* | -951 |
| 228 | Venezuela | -1.200 |
| 229 | Denmark | -1.207 |
| 230 | Panama* | -1.507 |
| 231 | Singapore* | -3.385 |
| 232 | Canada** | -13.390 |
| 233 | China | -36.918 |
САД су повећале вредност увоза за 149,3 милијарди долара. Увоз је повећан из 100 земаља и територија у збирној вредности од 357,5 милијарди долара, остао је исти код њих 26, док је смањен из 107, у збирној вредности од 208,2 милијарде долара.
Раст увоза из Тајвана и Вијетнама може готово у целини да објасни раст укупне вредности увоза. Истовремено, Тајвани и Вијетнам су у збиру имали већу вредност раста у односу на смањење вредности из Кине, па се овде може спекулисати и око увозне супституције и преусмеравања токова трговине из Кине ка кинеском Тајвану и Вијетнаму.
Србија је била на 45. месту према расту вредности увоза САД-а, док је С. Македонија била на 44.
Словенија је била на седмом месту према паду вредности увоза, након Кине, Канаде, Ј. Кореје, Сингапура, Немачке и УК. Словенија се специјализовала у дорадним пословима за швајцарске фармацеутске компаније. Пошто је удео додате вредности у овим пословима минималан, то значи да је раст царинске стопе САД-а био прохибитиван за овај вид извоза Словеније.
| Увоз | ||
| TOTAL | 149.322 | |
| 1 | Taiwan | 85.168 |
| 2 | Vietnam | 57.339 |
| 3 | Switzerland | 42.673 |
| 4 | Ireland | 30.256 |
| 5 | Mexico** | 29.350 |
| 6 | Thailand | 27.991 |
| 7 | India | 16.486 |
| 8 | Australia* | 12.449 |
| 9 | France | 8.366 |
| 10 | Malaysia | 7.169 |
| 11 | Indonesia | 6.690 |
| 12 | Philippines | 3.604 |
| 13 | Cambodia | 2.652 |
| 14 | Chile* | 2.535 |
| 15 | Costa Rica** | 2.287 |
| 44 | North Macedonia | 131 |
| 45 | Serbia | 130 |
| 219 | Slovakia | -1.592 |
| 220 | Israel* | -1.652 |
| 221 | Italy | -1.923 |
| 222 | Sweden | -1.935 |
| 223 | Venezuela | -2.325 |
| 224 | Saudi Arabia | -2.370 |
| 225 | Brazil | -2.411 |
| 226 | Japan | -2.420 |
| 227 | Slovenia | -3.136 |
| 228 | United Kingdom | -3.380 |
| 229 | Germany | -4.272 |
| 230 | Singapore* | -5.083 |
| 231 | Korea, South* | -6.331 |
| 232 | Canada** | -28.926 |
| 233 | China | -130.362 |