Робна размена УК, укупно и са Русијом, фебруар 2022.

УК је у фебруару 2022. имало робни извоз вредан 39,9 милијарди долара, увоз 67 милијарди, те је остварило дефицит у робној размени од 27,1 милијарди долара.

У односу на фебруар 2021. извоз УК повећан је за 11,4%, увоз је повећан за 39,6% те је дефицит повећан за 119,3%.

Седам земаља је довољно да се објасни 53,5% укупне вредности извоза УК у фебруару 2022. и то су: САД, Немачка, Ирска, Холандија, Француска, Швајцарска и Белгија.

Русија је била тек на 24. месту, уз Саудијску Арабију а С. Македонија је била на релативно високом 30. месту.

Већу вредност извоза од Србије УК су имале још и у Мађарску, Румунију и Бугарску. Србија је била на 81. месту упоредива са Либаном и Јорданом. Извоз у Србију био је готово једнак збирној вредности извоза УК у Хрватску, БиХ, Албанију и Црну Гору.

И код увоза УК било је потребно 7 земаља да објасни више од половине (51,6%) укупне вредности и то су: Кина, САД, Немачка, Норвешка, Русија, Француска и Италија.

Највећи финансијери трговинског дефицита УК биле су Кина, Русија, Норвешка и Немачка.

Србија је била на 75. месту са 44,4 милиона долара што је било више од збирне вредности увоза УК из Хрватске, БиХ, Албаније и Црне Горе (41,4 милиона долара).

У табели 2 су приказане и вредности увоза из Катара, Нигерије и Алжира, а како би се приметио нагли раст вредности увих извозница нафте.

Интересантно је да је Србија имала готово идентичну вредност извоза у УК као Саудијска Арабија која лако може да има 10 и више пута већу вредност од нас.

Најзначајнијих 20 производа у извозу УК у Русију учествовало је са 54% у укупној вредности извоза.

УК је учествовала са 1,03% у укупној вредности увоза Русије а то је чинило 0,81% од укупне вредности извоза УК.

Међу ових 20 производа само су по два имала већи удео од 10% у укупном извозу УК или увозу Русије.

Русија је била релативно најзначајнија за извоз електричних генератора (11,51% од укупне вредности извоза) и за извоз булдожера и сличних грађевинских апарата.

За Руски увоз УК је била значајна код хетероцикличних једињења са хетероатомом азота (20,56%) и код инструмената за мерење и контролу (18,27%).

УК учествује са 4,79% у укупном извозу Русије док је њен удео у увозу у УК 4,1%.

Код увоза из Русије 20 производа из табеле 4 учествовало је са 97,2% у укупној вредности у томе само злато са 62,2%.

Уља и други производи дестилације високотемпературног катрана угља имали су 2,2 пута већу вредност увоза из Русије у односу на вредност која је пријављена руској царини, а код злата је већа за 0,9%, али ово је честа појава код извоза из Русије јер се нижим фактурним вредностима испумпава профит из Русије и ради се о десетинама милијарди долара годишње. Стога ће санкције на увоз из Русије смањити нелегални одлив профита из ње, као и преваспитавање олигарха запленом њихове имовине на западу.

Код чак 10 производа увоз из Русије имао је двоцифрени удео у укупном увозу УК, од злата, деривата нафте преко ђубрива, брикета угља, иверице, бакарне жице, сировог никла до пшенице.