Ruska uvozna supstitucija u trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima (PPP), 2008-2019

Русија је у претходних 12 година остварила укупан суфицит у робној размени вредан 1.682,5 милијарди евра, што је по 140 милијарди евра у просеку годишње.

Суфицит Русије у трговини сировом нафтом износио је 1.222,6 милијарди евра, нафтним дериватима 720,3 милијарде и природним госом 419 милијарди што је у збиру 2.361 милијарди евра. По одбитку ова три производа дефицит у робној размени износио је 678,5 милијарди евра или по 56,5 милијарди у просечну годишње.

У трговини пољопривредно-прехрамбеним производима Русија је остварила укупан дефицит од 156,9 милијарди евра, али је дефицит смањен са рекордних 20,3 милијарди евра у 2013. на 4 милијарде у 2018, да би у 2019 дошло до благог повећања дефицита на 4,5 милијарди евра.

Русија је и пре санкција САД и ЕУ имала раст вредности извоза ППП (пољопривредно прехрамбених производа). У 2008 је збирна вредност била 5,7 милијарди евра да би у 2014 достигла вредност од 14,3 милијарде. У 2019. достигао је рекордну вредност од 22,1 милијарди евра.

Увоз ППП имао је рекордну вредност у 2013. у износу од 32,5 милијарди евра, затим је вредност смањивана до минималних 22,5 милијарди у 2016. и од тада расте до вредности од 26,7 милијарди евра у 2019.

Салдо трговине ППП побољшан је за 12.413 милиона евра у периоду од 2008 до 2019. Побољшање салда је последица веће вредности раста суфицита и пада дефицита у односу на производе код којих је погоршан салдо: смањен суфицит или повећан дефицит.

Побољшање салда постоји у трговини 102 групе производа четвороцифрене царинске класификације у збирној вредности од 19.508 милиона евра. Погоршање салда се догодило код 94 групе производа, у збирној вредности од 7.095 милиона евра.

У табели је приказано 15 производа са највећим побољшањем салда и 10 са највећим погоршањем.

Највећи раст суфицита имао је извоз пшенице. Код смрзнуте рибе (0303) Русија је из дефицита од 329 милиона евра прешла у суфицит од 1.519 милиона евра. Суфицит у трговини сунцокретом повећан је скоро 6 пута, док је дефицит у трговини свињским месом смањен 15 пута, са 1.499 на 97 милиона евра. Следи прелазак код љускара из дефицита у суфицит па смањивање дефицита код трговине говедином.

Русија је имала дефицит у 2008 а прешла је у суфицит 2019 код следећих производа: шећера, кукуруза, филета рибе, соје, уљаних колача (Oilcake), и чоколада.

Највеће погоршање салда Русија је имала код повећања дефицита у трговини бананама, цитрусима, вином, маслацем, кафом, сиревима, свежим бобичастим воћем, сојом и јајима. Код млека Русија је из суфицита прешла у дефицит.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *