Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Bruto domaći proizvod, BJR poređenja, IMF, Međunarodno okruženje » Srbija u svetskoj ekonomiji u 2018. godini prema procenama MMF-a

Srbija u svetskoj ekonomiji u 2018. godini prema procenama MMF-a

Sledi 11 tabela urađenih na osnovu IMF World Economic Outlook Database October 2013, uz par rečenica uz svaku. Treba obratiti pažnju na podatke za Libiju koja bi mogla da uđe u neki priručnik o ekonomskom ratovanju, nakon primene oružane sile. Svaka sličnost sa Srbijom je slučajna, a takav komentar je zlonameran.

Prva tabela prikazuje rang zemalja na osnovu očekivanog indeksa BDP-a u 2018. u odnosu na 2008. godinu. Od 187 zemalja sa podacima čak 19 će u ovom periodu više nego udvostručiti ekonomije, a 71. će imati veći kumulativan rast od 50% (uključujući i 19 zemalja sa većim rastom od 100%). Među BJR najbolje je rangiran UNMIK Kosovo na 79. mestu sa očekivanim rastom od
47,4%. Sledi Makedonija na 117. sa rastom BDP-a od 28,5%, BiH na 138. sa 17,4%, Crna Gora na 147 sa 13,6%, i Srbija na 150. sa 12,1%.  Za 10 zemalja se očekuje da neće dostići vrednost BDP-a iz 2008. u 2018. i među njima su Hrvatska na 178. i Slovenija na 183. mestu. U odnosu na 2008. godinu u 2013. godini je Srbija rangirana kao 156. sa indeksom 99,2 u odnosu na tu godinu i većina BJR danas ima lošiji rang u odnosu na očekivani, što znači da nam se smeši lepša budućnost u odnosu na sadašnjost i prošlost, a posmatrano iz ugla MMF-a.

Različite sadašnje stope rasta određuju budući relativan značaj svih država u svetskoj ekonomiji. MMF je korigovao podatke o
BDP-u Kine po kupovnoj snazi valute na gore, a to znači da do 2018. godine neće postati veća ekonomija od SAD, dok je u dosadašnjim bazama postajala veća ekonomija od SAD u 2016. ili u 2017. godini. Od BJR najbolje je plasirana Srbija na 81 mestu sa udelom od 0,087% u svetskom BDP-u u 2018, dok je Hrvatska na 82 mestu sa 0,083%. Srbija je zvanično postala veća ekonomija od Hrvatske u 2012 godini, a ne kako sam ja mislio da će postati u 2013. Slovenija je na 94. mestu sa 0,057%, BiH na 110. sa 0,036%, Makedonija na 126. sa 0,026%, a UNMIK Kosovo na 142. sa 0,017%. KiM je jedino koje će relativno povećati udeo u svetskoj ekonomiji, usled nadprosečnog rasta u odnosu na svetsku ekonomiju, dok Slovenija ima najveći relativni gubitak udela, skoro za trećinu, u desetogodišnjem periodu.

U 2008. godini Hrvatska je bila rangirana kao 70 ekonomija, Srbija je bila na 75, Slovenija na 82, BiH na 102, Makedonija na 119, Kosovo na 138 i Crna Gora na 147. mestu. U 2013 godini Srbija je 78, Hrvatska 81, Slovenija 89, BiH 106, Makedonija 122, KiM 140. i Crna Gora je na 149. mestu.

Treća tabela se odnosi na stopu štednje, koja će biti najveća u Kuvajtu (51,8% BDP-a) i u Kini (51,5%) u 2018 godini. Libija je
imala štednju od 78% BDP-a u 2008 godini, dok će u 2018 godini biti jedna od retkih zemalja sa negativnom stopom štednje. Crna Gora je do 2012. godine imala negativnu stopu štednje da bi u 2013 izbacila glavu iznad vode sa očekivanih +0,4%, a u 2018. godini 5,2%. Najlošije je rangirana od BJR na 162. mestu među 167 zemalja sa podacima. BiH i Srbija su pri dnu liste, na 140. i 141. mestu, sa očekivanih 12,9% i 12,3% štednje u 2018 godini.  Najbolje je rangirana Makedonija na 51. mestu sa stopom štednje od 24,3% BDP-a, što je duplo više od Srbije. Slovenija je na 69. mestu sa 22,4%, Hrvatska je na 85. mestu sa 20,4%.

Četvrta tabela prikazuje rang zemalja prema udelu investicija u BDP-u. Ekvatorijalna Gvineja, Mongolija i Mozambik će imati preko 50% BDP-a a Kina je na petom mestu sa 47,4% BDP-a u 2018. godini. Među BJR najbolje stoji Crna Gora, na 64. mestu sa 25,3%, pa Hrvatska na 89. sa 22,9%, i Srbija na 108. sa 21,1%.  BiH se nalazi na 134 mestu sa 17,9%, a Slovenija je pri dnu liste, na 152 mestu, sa 16,1%.

Peta tabela prikazuje saldo tekućeg računa koji predstavlja razliku između štednje i investicija. Od 188 zemalja sa podacima 51
predstavlja neto izvoznika štednje, jedna je u ravnoteži (Francuska) dok 134 zemlje uvoze tuđu štednju kako bi zadovoljile investicione apetite. U 2018 godini se pretpostavlja da će Slovenija biti pri vrhu liste, na 16 mestu, kao neto izvoznik štednje u vrednosti od 6,3% ostvarenog BDP-a u toj godini. Hrvatska će biti na 79 mestu sa neto uvozom tuđe štednje od 2,5%, Makedonija na 188 mestu sa uvozom 4,8%, BiH na 121 sa 5%, UNMIK Kosovo na 148 sa uvozom 8,1%, a Srbija na 154 sa 8,8%. Crna Gora se nalazi pri dnu liste, na 176. mestu sa neto uvozom tuđe štednje od 16,1% BDP-a. Kada su Rusi pred krizu kupovali
nekretnine u Crnoj Gori neto priliv inostrane štednje je dostigao 49,8% u 2008 godini. Libija je u 2007. godini bila neto izvoznik štednje u iznosu od 44,1% BDP-a, dok se u 2018 godini očekuje da će imati neto uvoz tuđe štednje od 20,1% BDP-a.

U 2008. godini Crna Gora je bila na 185. mestu i samo je Liberija imala veći deficit tekućeg računa. Srbija je bila na 170. mestu sa deficitom od 21,7% BDP-a, i samo je 16 zemalja imalo veću spoljnu neravnotežu. KiM je bilo na 159 mestu (-16%), BiH na 151. (-14,2%), Makedonija na 142. (-12,8%), Hrvatska na 117. (-9%) i Slovenija na 89. mestu (-5,4%). Svetska ekonomska kriza je naglo prekinula prekomerno trošenje i investiranje kroz zastoj u prilivu kapitala, što je dramatično i brzo smanjilo deficite u 2009 godini. Slovenija i Hrvatska su pošle ka suficitu, što plaćaju najnižim ekonomskim oporavkom na svetu, dok ostale BJR ponovo povećavaju deficite, što će usloviti mnogo veću cenu u budućnosti.

Sa očekivanom stopom inflacije od 3,5% u 2018. godini Srbija se nalazi tek na 89. mestu, dok je u 2013. godini na visokom 38 mestu sa prosečnim godišnjim rastom cena od 8,482%. Hrvatska je na 103 mestu sa očekivanih 3%, Crna Gora na 136. sa 2,3%, BiH na 142. sa 2,2%, Slovenija na 145. sa 2,1%, a Makedonija je na 161 mestu sa 2%. UNMIK Kosovo se nalazi u grupi od 10 zemalja sa očekivanom najnižom stopom inflacije u svetu, gde se za KiM očekuje rast cena od 1,532%. U 2008. godini Srbija je sa rastom cena od 12,4% bila na 51. mestu u svetu.

Sedma tabela prikazuje očekivanu stopu nezaposlenosti, i tu nam je za dlaku izmakla Bronzana medalja, jer smo na četvrtom mestu sa stopom 23,2% iza Makedonije na prvom mestu sa 26%, Južne Afrike sa 25,8% i Španije sa 24,9%. Najavljena otpuštanja u javnom sektoru pomoći će nam da zauzmemo jedno od mesta vrednijih poštovanja od četvrtog koje nam ugrožava BiH sa očekivanom stopom od 22,5%. Sada je BiH bolje plasirana sa 27% nezaposlenih, ali se kod njih očekuje pad nakon popisa (valjda jer su precenili broj stanovnika, pa posledično i formule za obračun nezaposlenosti), koji će ih za jedno mesto spustiti. Hrvatska je na 22 mestu sa 10,9%, a Slovenija na 33 mestu sa 9,1%.

U 2008. godini Srbija je bila tek na desetom mestu prema stopi nezaposlenosti, dok su Makedonija i BiH bile na prvom i drugom mestu (Južna Afrika je bila na trećem). Sada je Srbija na šestom mestu, a Makedonija i BiH su na prva dva, dok su ispred Srbije još i Grčka, Španija i Južna Afrika. Nedostaju podaci za Crnu Goru čiji bi rang srozao srpski za po jedno mesto u svim prethodnim godinama.

Poslednje četiri tabele bave se javnim finansijama: prihodima, rashodima, saldom i javnim dugom. Ovde baš ne stojimo tako visoko kao sa nezaposlenošću, ali smo ozbiljna država koju treba poštovati.

Tuvalu i Kiribati predstavljaju prave komunističke države mereno udelom javnih prihoda i rashoda u BDP-u. Kod prihoda. Među BJR, najbolje stoji BiH na 22. mestu sa očekivanom naplatom poreza od 45,3% BDP-a, Nemačka je na 23. mestu, a Slovenija na 24 sa 44% BDP-a. Srbija je na 35. mestu sa 40%, Crna Gora je na 40. sa 39,3%, a Hrvatska na 43. sa 38,6%. Makedonija je na 88. sa 29,4%, a UNMIK Kosovo na 104. sa 26,8% BDP-a.

Relativno loš rang u prihodima nadoknađujemo kod rashoda gde smo na 17 mestu sa očekivanih 47,9% u 2018 godini. Slovenija je na 21 sa 46,4%, BiH na 26 sa 44%, Hrvatska na 34, a Crna Gora na 35, sa 42,7% i 42,5%, Makedonija na 81 sa 33,1%, a KiM na
109 sa 28,9% BDP-a.

Kod salda računa javnih finansija našli smo se, sasvim slučajno pri dnu liste zajedno sa Libijom. Libija je imala budžetski suficit od 28,8% BDP-a u 2007. godini dok će u 2018. godini imati deficit od 20,1% BDP-a. Srbija je na 172. mestu među 188 zemalja sa podacima, sa deficitom od 7,9% BDP-a u toj godini. Društvo nam je ugledno te je Albanija na 173. mestu sa istih 7,9%, a ispod nas su i Indija, kao i izvoznice nafte poput Irana i Venecuele. Hrvatska je na 154. mestu sa 4,2% BDP-a, Makedonija na 145 sa 3,7%, Crna Gora na 133. sa 3,2%, Slovenija na 105. sa 2,4%, a KiM na 94. sa 2% deficita u odnosu na BDP.

Prema očekivanom udelu javnog duga od 87,9% u BDP-u Srbije u 2018 godini nalazimo se na visokom 23 mestu, ispod Japana, SAD, Belgije i Francuske. Opet u bogatom društvu, kao i kod niskih stopa rasta BDP-a. Slovenija je na 32 mestu sa 77,8%, Hrvatska na 44 sa 64,7%, Crna Gora je na 57 sa 57,3%, a Makedonija tek na 92 sa 39,1% BDP-a. BiH je tek na 118 mestu sa 31,3% BDP-a.

Kada se od duga odbiju potraživanja od drugih zemalja dolazi se do neto duga. Tu nema podataka za mnogo zemalja pa je Srbija skočila u rangu na 13 mesto sa dugom od 83,7% BDP-a, malo ispod UK i SAD, a ispred Albanije. Libija će od neto duga od minus
202,5% (potraživala je dva godišnja BDP-a od drugih država) u 2011. godini, u 2018. godini postati neto dužna 12% BDP-a, ali uz veliku perspektivu da napreduje na listi dužnika. Najveće neto potraživanje od inostranstva imaju Norveška (196% BDP-a), UAE (112%) i Saudijska Arabija (70%). Ali, i njima će…

U 2008 godini BJR nisu bile relativno mnogo zadužene. Prednjačila je Srbija, ali tek na 97. mestu svetske liste sa dugom vrednim 33,4% tadašnjeg BDP-a. BiH je bila na 103. mestu (31%), Hrvatska na 108. (29,3%), Crna Gora na 110. (29%), Slovenija na 129. (22%) i Makedonija na 135. mestu (20,6%). U 2013. godini Slovenija je na 40 mestu (71,5%), Srbija na 45. (66,6%), Hrvatska na 53. (57,8%), Crna Gora na 57. (55,5%), BiH na 86. (42,1%), a Makedonija na 112. mestu (35%).

Na osnovu svih ovde priloženih podataka i rangova može se zaključiti da su Srbija i ostale BJR najviše napredovale u rastu nezaposlenosti i javnog duga.

3 Komentara na Srbija u svetskoj ekonomiji u 2018. godini prema procenama MMF-a

  1. Poprilicno sam sumnjicav prema ovim tabelama: npr. Belarusija je 7ma po visini investicija, a tek 100 po rastu BDPa,

  2. [...] [3] http://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/srbija-u-svetskoj-ekonomiji-u-2018-godini-prema-… [...]

  3. [...] становника. [1] novosti.rs [2] ujedinjeniregionisrbije.rs [3] makroekonomija.org [4] fakti.rs [5] fakti.org [6] novosti.rs [7] novosti.rs [...]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>