Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Energetika » Srbija u svetskoj trgovini energentima

Srbija u svetskoj trgovini energentima

Енергенти, највише сирова нафта, деривати нафте и природни гас, су најважнији производи у светској трговини уз путничке аутомобиле. У зависности од кретања њихових цена могу бити на првом или другом месту, јер су цене путничких аутомобила доста стабилније.

Цене енергената утичу на унутрашња ценовна кретања по земљама у зависности од њихове осетљивости, а овде смо израчунали уделе нето-трговине у односу на БДП по текућим курсевима валута.

Пре појединачних земаља енергенти утичу на глобалну инфлацију. До 2008. године раст цена енергената деловао је инфлаторно, што је изазвало раст каматних стопа централних банака, а онда је уследио оштар слом светске економије и међународне трговине у 2009. Након достизања рекордне вредности трговине у 2012. дошло је прво до благог пада трговине, а затим је слом цена утицао да у 2016. трговина енергентима мање вреди у односу на 2009. Овај пад цена довео је до дезинфлације у већини земаља у свету. Опоравак цена у прошлој и овој години повећава вредност трговине и вероватно ће довести до раста каматних стопа у већини земаља у свету, услед очекивања веће инфлације.

Све земље нису једнако погођене и на исти начин ценовним кретањима енергената: нето извозницима одговара раст њихових цена, док нето-увозници желе ниже цене. Већина земаља у свету су нето увозници енергената, у приложеној табели њих 129, док је мањина, њих 46 нето извозника.

Србија спада у земље које су високо зависне од увоза енергената јер је удео дефицита у њиховој трговини учествовао са 4,5% у БДП-у у 2017. Удео дефицита текућег рачуна у БДП-у, према подацима ММФ-а, износио је 4,645%, што значи да је по одбитку енергената остатак трговине и текућег рачуна био у дефициту од само 0,145%.

Већу релативну осетљивост од Србије у погледу кретања цена енергената имају у окружењу мање економије: Албанија, БЈР Македонија, БиХ и Црна Гора, а мању осетљивост веће економије: Бугарска, Мађарска, Хрватска и Румунија.

Највећи суфицит у трговини енергентима имали су у 2017. Русија (210 милијарди долара) и Саудијска Арабија (167,5 милијарди), а највећи дефицит имали су Кина (214,2) и Јапан (129,8 милијарди долара). Ипак, нето извознице су биле релативно осетљивије на цене енергената јер је код Русије удео суфицита у БДП-у износио 13,7%, а код Саудијске Арабије чак 24,5%, док је код Кине удео дефицита био 1,78%, а код Јапана 2,67%.

Блумберг очекује да ће код много већег броја земаља у наредним месецима доћи до раста каматних стопа, у односу на ретке земље код којих се очекује да ће смањити каматне стопе.

Раст каматних стопа требало би да утиче на пад цена примарних производа, укључујући енергенте. На смањивање њихових цена (када се спекулативне могућности за раст исцрпу) посебно ће утицати пад индустријске производње који се већ догађа.

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>