Значај агенција за обезбеђење и коцкарница за српску економију

Тренутно (17.12.2025) читам књигу професора Данила Мандића „Гангстери и други државници – Мафије, сепаратисти и расцепљене државе у глобализованом свету“, и ова књига ми буди много непријатних сећања, јер се ради о највећем делу мог живота, након 1990. године, а иначе се бавим удаљеном историјом како бих избегао суочавање са властитим животом и временом у коме живим. Књига је за препоруку, као и пажња ка овом изузетно успешном човеку (линк).

Једна његова изјава, коју преносим, ме је мотивисала да напишем текст наредних дана. Цитирам:

 Zamislite najbolji mogući scenario da se desi sada. Da Vučić podnese ostavku i da ode iz zemlje, i da kaže – ‘idem u Moskvu, da budem cimer Marka Miloševića i povešću deset najprimitivnijih svojih saradnika sa mnom’, i oni odu i povuku se iz politike. Šta onda? Mi ćemo slaviti i probuditi se sutra ujutru mamurni sa studentima i, i dalje, nemamo vladavinu prava i dalje nemamo prosvetni sistem spreman za 21. vek i dalje nam ljudski kapital sedi u Silicijumskoj dolini, u Beču, na MIT-u, i dalje nemamo pluralizam, imamo patrimonijalizam u društvu koje izjeda sve pore društva, ne samo državu. Vučić je simptom toga, on nije uzrok“, ocenjuje on za N1.

„Generalno je bolje imati kočnice u kolima, nego neko ko iščupa kočnicu, i onda iščupa ručnu i svu hidrauliku iz kola i kaže ‘vidi, kako pičim sjajno’“, ukazuje.

„Imaju faze mobilizacije i demobilizacije… I u svakoj fazi mobilizacije su očekivanja prevelika i razočaranje je neizbežno, čak i ako uspeju. I to je normalno. U fazama demobilizacije svi misle: kraj, proćerdana prilika, više se nikad neće pojaviti, ali šta je važno iz sociologije društvenih pokreta je vrlo jasno da jedina stvar koja je važna je izgradnja organizacionog kapaciteta. To znači, ako vam dođe 300.000 ljudi na protest, a niko od njih se ne obaveže na neki sledeći korak, i ako nema strategije, taj protest je neuspešan. Ako vam se pojavi 30 ljudi na nekoj kolektivnoj akciji, i pola njih zna u okviru neke strategije šta je sledeći korak i obavezuju se na nešto, na neko organizovanje, taj protest je uspešan“, ocenjuje.

Priča o studentskim zahtevima sporedna, važna je strategija – a ja je ovde ne vidim: Šta još predavač sa Harvarda kaže o pobuni?

Први цитат ме је мотивисао да напишем пригодни текст „Србија у другој четвртини XXI века: Декриминализација, деколонизација и репаметизација“, а који ћу, надам се завршити до краја прве четвртине века, а она се завршава за 14 дана.

И док размишљам о претходних 25 година, и фокусирам се на претходних 14 месеци, паде ми на памет да проверим пословање делатности „Заштитне и истражне делатности“ и „Коцкање и клађење“. И прва и друга служе за мобилизацију парамилицијских трупа које нападају мирне демонстранте. Не у целини, наравно, већ се само неке користе за уплате из општинских буџета за приватно обезбеђење, а и коцкарнице сијају чистом светлошћу, само се појединци, њихови власници или запослени, пронађу у конфликтним ситуацијама.

Обе делатности имају занемарљив значај за укупну економију, али имају огроман значај за актуелну власт.

Колико велики значај имају довољно је да изнесем само један податак, па да више ништа иза тога не напишем: број запослених у заштитним и истражним делатностима у првом тромесечју 2025, у односу на крај 2024, повећан је за 8.189 лица, када је у укупној економији број запослених смањен за 12.689 лица (без заштитара и обезбеђења смањен је за 20.878 лица)! На крају 2024. број запослених био је 29.070 и он је повећан на 37.259 у Т1 2025, да би у Т3 2025. био 37.311. Колико је запослених у МУП-у Србије, чисто ради поређења? Овај прираст од преко осам хиљада лица представља читаву борбену дивизију, војним речником речено.

Сад прелазим на досадно набрајање података, а које је било и основни циљ, а не ово сензационалистичко проналажење једног податка.

Од првог тромесечја 2016. године, од када постоје подаци у бази РЗС-а, број запослених у заштитним и истражним делатностима повећан је са 22.636 на 37.311 лица и њихов удео у укупном броју запослених повећан је са 1,20% на 1,61%. У коцкању и клађењу број запослених је удвостручен, са 7.606 на 15.471 а удео је повећан са 0,40% на 0,67%. Обе делатности су се показале као надпросечно перпспективне.

Запослени у правним лицима, лица која самостално обављају делатност, предузетници и запослени код њих, по областима КД2010 [број]
	2016/I квартал	2024/IV квартал	2025/I квартал	2025/II квартал	2025/III квартал
Делатност КД2010
80 Заштитне и истражне делатности	22.636	29.070	37.259	37.049	37.311
92 Коцкање и клађење	7.606	15.083	15.445	15.741	15.471

Ни у агенцијама за обезбеђење, ни у коцкарницама, кладионицама, не раде доктори наука, па ни факултетски образовани, па је очекивано да имају плате које су испод просечних.

Просечна нето зарада у заштитним и истражним делатностима повећана је са 35.059 динара у 2018. на 66.377 динара у 2024. а у коцкању и клађењу је повећана са 39.892 на 89.389 динара. У односу на просечну зараду заштитне и истражне делатности су смањиле однос са 70,6% на 67,6% а коцкање и клађење су повећале са 80,3% на 91,1%, у 2018. и у 2024. години.

Обе делатности су у 2024. години достигле своје рекордне уделе у укупној додатој вредности српске економије, и не треба сумњати да су у 2025. години поставиле нове рекорде – радници се по страним фирмама отпуштају широм Србије, али запослених у обезбеђењу и клађењу увек треба још више.

Заштитне и истражне делатности су повећале удео са 0,387% у додатој вредности у 2016. на 0,538% у 2024, а коцкање и клађење су повећали удео са 0,453% на 0,788%, респективно.

Колико год ови удели изгледали малим, када се збирно упореде са пољопривредом, они су у 2016. години имали 12,9% а у 2024. години 37,9% додате вредности пољопривреде – делатности од које живи преко два милиона становника Србије.

Удео зарада у додатој вредности у 2024. години износио је 45,7% на нивоу целе економије. Код заштитних делатности он је износио 71,1% а код коцкања и клађења 34,1%. Прве су мишићно-интензивне а друге су капитално-интензивне, па је код првих приоритет платити мишиће, а код других капитал.