Зашто радници из Србије одлазе на Запад?

У последњих недељу дана видео сам неколико текстова и изјава или коментара у опозиционим медијима и на друштвеним медијима, поводом доласка страних радника у Србију, а посебно у Крагујевац, где се грађани највише буне због довођења страних радника у Заставу, тј. Стелантис.

Текстове и коментаре писали су и изјаве давали људи који су проевропски оријентисани, долазе из таквих медија, странака и невладиних организација, па су се, под њиховим утицајем, јавили и неки професори универзитета са истом причом. Дакле, то су углавном левичари и либерали, или глобалисти, и некако сви исто мисле и сви понављају исто. По томе се, занимљиво, слажу са  напредњацима, скоро да нема разлике међу њима, кад је у питању ова тема. 

Они (глобалисти или прозападни део опозиције) величају грађане кад протестују против власти, али кад грађани протестују против доласка страних радника, онда су расисти и ксенофоби, онда су грађани назадни, а напредњаци напредни. Кад МУП изда саопштење поводом ухапшених на протестима студената, онда глобалисти не верују саопштењу МУП-а. Али, верују МУП-у за све што саопштава у вези страних радника. Како то? Како је им је ближи градоначелник Крагујевца из редова СНС поводом ове теме, него студенти и зборови грађана?

Често сам у Крагујевцу и нисам приметио то што глобалисти тврде. Крагујевац је као и Србија увек отворен за странце, увек је било странаца, у Крагујевац су долазили страни студенти, и сад их има, углавном из Африке, долазе и спортисти, страних радника има и у другим компанијама и никад нико није имао проблема. Ако је и било неких инцидената, зашто то нису изузеци, него су изузеци само кад мигранти направе инциденте или неко недело? Нисам приметио да су страни радници уплашени и да се крећу у већим групама по Крагујевцу, напротив, крећу се слободно и већина грађана или не реагује или позитивно реагује кад их сретне. Често сам и на Златибору, и тамо на скоро сваком градилишту има страних радника, и нико нема проблема. Као и у Београду, који је препун странаца, и страних радника и туриста, и сви су добродошли.

Грађанима Крагујевца који протестују против страних радника замера се што то не раде испред државних институција. Али кад нека десничарска организација закаже такав протест у центру Београда, исти тај прозападни део опозиције тражи од власти да забрани протест, па их власт послуша и забрани, а проевропски део опозиције, медија и невладиних организација поздрави такву одлуку напредњака. Чак и да протест против доласка страних радника не закажу Народне патроле, него, на пример, професор Мило Ломпар, исто би се догодило: био би оптужен да је расиста, ксенофоб и фашиста и био би забрањен протест.

Наша тема нису страни радници. Они нису узрок проблема и они нису ништа криви. Нама је жао и страних радника, жао нам је што је тако лоше стање у њиховим државама, па морају да долазе у Србију да раде за мале плате и у нехуманим условима, практично као робови. 

Наша тема је: због чега је тако лоше стање у економији или привреди Србије, да грађани Србије морају да одлазе на Запад? Због чега не расту плате, због чега није бољи животни стандард, због чега нема позитивне селекције у друштву? Зашто власт продаје своје грађане крупном капиталу као јефтину радну снагу? То су питали студенти у блокади који су у Крагујевцу повели протесте против доласка страних радника? И због тог питања, глобалисти их оптужују исто као и било ког десничара или Србина који би упутио критику, понављају исте стереотипе и генерализације о српском народу или десничарима, које понављају деценијама уназад. 

Да ли је природни закон да радници из Србије морају да одлазе на Запад, а у Србију да долазе радници са Истока? Да ли то мора да се прихвати као виша сила или као нужност која не слуша наша уверење, тј. као да не постоји економски одговор на такву геоекономску појаву или агенду? То су светски процеси, узроци таквих економских процеса и миграција нису у Србији и немају везе са Србијом, али власт и прозападни део опозиције то представља као природни закон, вишу силу или нужност којој се морамо повиновати. У преводу, то је служење страним интересима и крупном капиталу.

Узмимо као пример Заставу. Држава није успела да направи успешну фабрику аутомобила, а није била способна ни да створи услове за развој домаће привреде па да се појави домаћи привредник способан да прави добре аутомобиле. На страну сад и то, држава је Заставу продала Фијату, сада Стелантису. Фијат је дошао у Крагујевац да би имао мање трошкове производње, јефтинија је радна снага и добија субвенције од државе. Али ни ове плате изгледа нису биле довољно ниске, па се сад за ниже плате доводе радници из Азије.

Да ли сте приметили да је аутомобилска индустрија увек у некој кризи? Али, сад су аутомобили дупло скупљи него пре 15-20 година, а скоро сви имају производњу у државама ,,Трећег света”, и произвођачи делова су изместили производњу у државе са јефтином радном снагом. Са једне стране, аутомобили су дупло скупљи, са друге стране, трошкови производње су мањи, а они се жале да су у кризи. Да ли су власници аутоиндустрије све сиромашнији или све богатији? Нешто ту није како треба, зар не? Не бих рекао да се ради о природном закону или вишој сили.

Најпростије речено, на делу је следеће: тера се радник у Србији да ради неки посао за нпр. мање од 800 евра (а с том платом не може да живи), он одлази да ради тај посао у нпр. Немачкој за 1 500 евра, јер су у Немачкој Немци радили тај посао за 2 500 евра и нису хтели да раде за мање, а на место Срба у Србији долазе странци са Истока који раде за мање од 800 евра, јер су плате у њиховим државама мање од 500 евра.

Осим ниских плата, постоје и други разлози због који грађани Србије одлазе у иностранство. А кад оду тамо, више нису лењи, овакви и онакви, како их све оптужују у Србији они који би да им радници раде за ниже плате, па кад неће, доводе раднике са Истока. Исто тако, узрок ,,беле куге” није само у економији, мора да се промени систем у правосуђу, полицији, здравству, образовању, медијима… да би се више људи одлучило да ствара породицу у Србији и да не одлази из Србије.

За одлазак радника из Србије и долазак страних радника у Србију, крива је власт која апсолутно ништа не предузима да се то заустави, напротив, само подстиче и убрзава тај процес. Уместо да се прича о економији, уместо да прозападни део опозиције, медија и невладиних организација критикује власт због лоше економске политике, уместо да понуде решења како да се то заустави, тај део опозиције, медија и цивилног сектора вређа грађане и студенте, мења тему и тезу, па су сад за проблем криви грађани који испадоше расисти, а не власт и они којима власт служи. А истима изгледа служи и тај део опозиције, медија и цивилног сектора.

Ако се свако ко говори и проблему одласка домаћих и доласку страних радника, сатанизује као расиста, онда је то гушење критике, гушење слободе говора, покушај наметања кривице, тако да се одустане од протеста и тражења решења за тај проблем. И баш зато не смемо да ћутимо. Само да им не дајемо ,,муницију” за оптужбе и пропаганду, бес грађана мора да буде усмерен на власт, а не на стране раднике. Главна тема поводом овог проблема мора бити економија и ништа друго.