Home » 0 Raniji autori i citati » z Ivan Nikolić » Kratak osvrt na strukturne indikatore poslovanja preduzeća u Srbiji od 2002. do 2007. godine sa posebnim fokusom na privatizoavana preduzeća

Kratak osvrt na strukturne indikatore poslovanja preduzeća u Srbiji od 2002. do 2007. godine sa posebnim fokusom na privatizoavana preduzeća

Koncept privatizacije primenjen nakon oktobarskih promena 2000. godine privredi Srbije nije doneo očekivane performanse. Privatizacija je delom pokrenula restrukturiranje preduzeća. Donela je svež kapital, nove tehnologije i nova menadžerska znanja. Međutim, njen rezultat je daleko manji od prvobitno očekivanog. Razlozi koji su tome doprineli, ali i krajnji dometi navedenog procesa, u sažetoj formi, iznose se u tekstu koji sledi. Istraživanje se bazira na obradi podataka iz finansijskih izveštaja koja su privredna društva i zadruge u Srbiji predale u periodu od 2002. do 2007. godine.

 

1. Uvodne metodološke napomene

 

Osnovni izvor podataka predstavljaju finansijski izveštaji privrednih društava i zadruga (u daljem tekstu preduzeća) u periodu 2002–2007.

 

Metodološki okvir se oslanja na poređenje pojedinih strukturnih indikatora poslovanja preduzeća, među kojima su ključni indikatori produktivnosti i rentabiliteta, po godinama od 2002. do zaključno 2007. godine za skupove preduzeća koji su definisani kao privatizovana preduzeća u posmatranim godinama sa skupom svih preduzeća, razvrstanih po svojini, veličini i delatnosti.

 

Osnovno grupisanje preduzeća omogućava posmatranje u matricama. Sva preduzeća grupisana su prema: (a) veličini (na mala, srednja i velika preduzeća); (b) svojini (na društveni, privatni, mešoviti i državni sektor); (c) prema privatizaciji (period 2002-2007, po godinama); i (d) delatnosti (podaci su prikazani na nivou sektora Klasifikacije delatnosti, a unutar Prerađivačke industrije i na nivou oblasti).

 

Za sve pomenute segregacije preduzeća raspoloživi su podaci o: (a) broju preduzeća i broju zaposlenih; (b) bruto dodatoj vrednosti (BDV) u baznim cenama; (c) produktivnosti (definisana kao dodata vrednost po zaposlenom; (d) troškovima rada (definisani koeficijentom koji predstavlja odnos mase bruto zarada i BDV); (e) stopi bruto marže – SBM; (f) stopi poslovnog finansijskog rezultata – SPD, stopi finansijskog rezultata iz redovnog poslovanja – SRD i stopi neto finansijskog rezultata – SND; i (g) odnosu poslovnog finansijskog rezultata i bruto dodate vrednosti – RFDV.

 

2. Ključni rezultati

 

U 2007. godini finansijske izveštaje je predalo 84,1 hiljada preduzeća što je za 10,3% više u odnosu na prethodnu godinu, odnosno 25,8% ili 17,2 hiljade više u odnosu na 2002.

 

Posmatrano prema svojinskoj strukturi privatna preduzeća beleže najbrži rast. NJihov broj je u 2007. bio za 36% veći u odnosu na 2002. godinu, i u posmatranom periodu je rastao po prosečnoj stopi od 6,5%. Nagli porast privatnih preduzeća u 2005. u odnosu na 2004. jednim delom se može objasniti i prevođenjem preduzeća iz mešovite svojine u ovaj svojinski oblik, dok je skok u 2007. u odnosu na 2006. isključivo posledica rasta izvornog privatnog sektora čija su preduzeća ispunila potrebne uslove za predaju finansijskih izveštaja u mnogo većem broju nego ranijih godina. S druge strane, broj preduzeća u društvenoj svojini je smanjen za oko 30%. Usled pomenutih kretanja udeo privatnih preduzeća u ukupnom broju preduzeća je povećan sa 86% u 2002. na 93% u 2007, a društvenih preduzeća smanjen sa 6% na 3%. Učešće broja preduzeća u državnoj i zadružnoj svojini u ukupnom broju preduzeća se u navedenom periodu nije bitnije menjalo.

 

Ukupan broj zaposlenih opada u svim godinama posle 2001, tako da je u 2007. godini bio za 249 hiljada, ili 18,5% manji nego u 2001. Jedini svojinski sektor u kome je broj zaposlenih rastao tokom svih posmatranih godina (2002-2007) bio je sektor privatne svojine, u kome je 2007. bilo zaposleno 686 hiljada ljudi, što je za 451 hiljadu ili 192% više u odnosu na 2001. U ovom sektoru svojine je samo tokom 2005. godine zaposleno više od 200 hiljada novih radnika i dodatnih 78 hiljada tokom 2007, tako da nema dileme da on predstavlja glavni ventil apsorpcije prekomernog broja radnika iz društvene i mešovite svojine.

 

Slika 1. Broj zaposlenih u privatizovanim preduzećima od 2002. do 2007. u 2007. godini i njihov udeo u ukupnom broju svih zaposlenih u privredi

 

 

Posle pada u 2002, broj zaposlenih je rastao i u državnom sektoru, posebno brzo u 2003. godini; na kraju je u ovom sektoru u 2007. bilo zaposleno 65 hiljada, ili 58% više radnika nego u 2001. godini.

 

Od privatizovanih preduzeća u periodu 2002-2007. Agenciji za privredne registre u 2007. godini finansijske izveštaje je predalo njih 1.777. U njima je bilo zaposleno 155,3 hiljade radnika što je 14,1% svih zaposlenih koja se nalaze u bazi (odnosno 22,6% svih zaposlenih u preduzećima u privatnom vlasništvu).

 

Na slici 2. je prikazan procentualni doprinos pojedinih tipova svojine porastu ukupne bruto dodate vrednosti (BDV). Vidimo da se sedam osmina porasta BDV u periodu 2002-2007. duguje privatnoj svojini. Pozitivan doprinos privrednom rastu stiže i od državne svojine. Preduzeća u društvenoj svojini doprinela su porastu VA sa oko 11% ali sa negativnim predznakom, dok je doprinos mešovite svojine neutralan.

 

Kontigent privatizovanih preduzeća, bilansno posmatrano, u ovom periodu takođe generiše pozitivan doprinos, međutim on je rezultat šireg obuhvata, a ne i njihovih stvarnih performansi (BDV u 2007. koju je iskazalo 1.777 preduzeća poredimo sa BDV-om u 218 preduzeća, koliko ih je privatizovano tokom 2002. godine).

 

Slika 2. Doprinos izabranih skupova preduzeća 

ukupnom porastu bruto dodate vrednosti u Srbiji u periodu 2002-2007.

Slika 3. Udeo privatnih i privatizovanih preduzeća u BDV-u posmatranih sektora u 2007. godini

 

Zato je korektnije posmatrati njihovo učešće u BDV-u, primera radi, samo u poslednjoj posmatranoj godini. Ovako posmatrano, udeo BDV-a privatizovanih preduzeća u 2007. godini u ukupnom BDV-u svih posmatranih preduzeća jedva da dostiže 10%. Gotovo da bismo mogli da zaključimo da je sa aspekta generisanja novostvorene vrednosti ukupne privrede uticaj privatizovanih preduzeća marginalan.

 

Rezultat je za nijansu bolji kod industrije, odnosno unutar nje, u sektoru prerađivačke industrije (privatizacija je očigledno jedino ispunila očekivanja u oblasti proizvodnje duvanskih proizvoda i u oblasti proizvodnje proizvoda od ostalih nemetalnih minerala, tj. cementnoj industriji, budući da je udeo privatizovanih preduzeća u ukupnom BDV-u ovih oblasti dominantan, 87,3% i 55,9%, respektivno; to je verovatno slučaj i u proizvodnji osnovnih metala, mada za ovu oblast ne raspolažemo podacima).

 

Ako se kao merilo produktivnosti uzme bruto dodata vrednost u baznim cenama po zaposlenom iz tabele 1. se može videti da je prosečni nivo produktivnosti kod svih preduzeća u periodu 2002-2007. iznosila 592,5 hiljada dinara. Interesantno da se državna preduzeća u ovom periodu pokazuju kao najproduktivnija (ovom prilikom nismo korigovali BDV ovih preduzeća iznosom subvencija, čime bi se svakako ublažio pomenuti zaključak). Nadprosečnu produktivnost iskazuju i preduzeća u privatnoj svojini (616,1 hiljadu dinara), dok je produktivnost sektora društvene svojine za oko 40% niža od proseka.

 

Prilikom komentarisanja produktivnosti treba imati u vidu da je jedino privatni sektor u svim posmatranih godinama povećavao broj zaposlenih.

 

Privatizovana preduzeća su u u posmatranom periodu takođe iskazala za oko 25% nižu produktivnost u odnosu na republički prosek. Izuzev prerađivačke industrije (gde je za oko 4 hiljade dinara veća od proseka) produktivnost privatizovanih preduzeća je u svim posmatranim sektorima bila niže od proseka. I ovde su izuzetak jedino pomenute dve oblasti prerađivačke industrije, dakle, oblast proizvodnje duvanskih proizvoda i oblast proizvodnje proizvoda od ostalih nemetalnih minerala kod kojih je produktivnost nadprosečna, a god potonje čak i veća od produktivnosti preduzeća privatne svojine. To znači da je produktivnost privatizovanih preduzeća u cementnoj industriji u ovom periodu bila veća i od produktivnosti preduzeća izvornog privatnog sektora.

 

Ukoliko, pak, posmatramo kumulativni porast produktivnosti privatizovana preduzeća u tom slučaju zaostaju za privatnim sektorom u proseku za oko 50%, a posmatrano po sektorima razlika je u korist privatizovanih preduzeća samo kod građevinarstva i trgovine. Napominjemo da je kod prerađivačke industrije kumulativni rast produktivnosti privatizovanih preduzeća od 2002. do 2007. godine iznosi samo 76,7%. Ako imamo u vidu da je procenjeni deflator bruto domaćeg proizvoda u ovom periodu izneo 126,4%, produktivnost rada prerađivačkoj industriji privatizovanih preduzeća, realno posmatrano,  ne samo da nije povećana, već je realno redukovana za oko 28%.

 

Naličje kretanja produktivnosti je dinamika troškova rada. Koeficijent troškova rada na nivou svih preduzeća, kako je rečeno, rastao je u 2002. i 2003, da bi u 2004., nakon usklađivanja rasta prosečnih zarada sa produktivnošću, opao. Budući da su u 2005. i bruto zarade, i VA rasle po stopi od oko 26%, vrednost koeficijenta troškova rada je ostala nepromenjena. Na istom nivou (0,56) vrednost koeficijenta troškova rada ostaje i tokom 2007. a dalje smanjenje je ostvareno u 2007. (0,52) zahvaljujući znatno bržem rastu VA od rasta mase bruto zarada (VA je u odnosu na prethodnu godinu uvećana za 21,5%, a bruto zarade za 13,1%).

 

Kada su u pitanju sektori svojine, treba zapaziti da je koeficijent troškova rada – mada je od 2002-2007. godine imao uporednu dinamiku kao i ukupni koeficijent – u sektoru privatne svojine najniži i jedino je u tom sektoru niži od 0,5 (u 2007. iznosi 0,46, što će reći da bruto zarade opterećuju VA sa 46%). Na drugoj strani, taj koeficijent je najveći u društvenom sektoru i iznosi 1,11. Državni sektor, izuzev u 2006., tokom posmatranih godina beleži blagu redukciju troškova rada a u 2007. vrednost koeficijenta iznosi 0,53.

 

U tabeli 1. je dat prikaz prosečnih vrednosti troškova rada u periodu 2002-2007. po svim posmatranim segregacijama.

 

 

 

Tabela 1. Prosečan nivo produktivnosti i troškova rada u periodu 2002-2007.

UKUPNO
(sva preduzeća)
Privatna
svojina
Privatizovana
preduzeća
Državna
svojina
Društvena
svojina
Oblast Prod. Koef.
troš. rada
Prod. Koef.
troš. rada
Prod. Koef.
troš. rada
Prod. Koef.
troš. rada
Produkt. Koef.
troš. rada
U UKUPNO 592,5 0,58 616,1 0,47 445,7 0,73 771,2 0,58 362,3 0,84
IU Industrija ukupno 563,6 0,60 616,6 0,48 503,3 0,69 989,5 0,48 291,7 0,89
V Vađenje ruda i kamena 658,9 0,66 656,8 0,45 654,8 0,55 783,6 0,66 373,4 0,83
G Prerađivačka industrija 495,8 0,64 615,7 0,48 499,6 0,70 674,8 0,65 236,8 1,04
15 Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića 696,3 0,53 790,4 0,44 553,4 0,65 - - 246,2 1,07
16 Proizvodnja duvanskih proizvoda 2253,8 0,69 3227,1 0,44 2995,8 0,83 - - 203,0 0,74
17 Proizvodnja tekstilnih prediva, tkanina I odevnih predmeta 180,3 0,99 408,6 0,58 107,9 1,45 - - 61,2 2,37
22 Izdavačka delatnost, štampanje i reprodukcija 679,6 0,60 714,3 0,47 196,6 1,07 - - 470,7 0,94
23 Proizvodnja koksa i derivata nafte 1766,6 0,38 988,6 0,48 1479,8 0,60 - - - -
24 Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda 799,3 0,57 926,2 0,48 731,0 0,68 - - 223,4 1,67
25 Proizvodnja proizvoda od gume i proizvoda od plastičnih masa 550,6 0,54 713,5 0,38 248,4 1,13 - - 212,7 0,98
26 Proizvodnja proizvoda od ostalih nemetalnih minerala 507,1 0,66 728,1 0,51 908,6 0,49 - - 136,6 1,03
28 Proizvodnja stan. metalnih proizvoda, osim mašina i uređaja 380,9 0,70 462,0 0,57 247,6 1,30 - - 179,4 1,56
29 Proizvodnja mašina i uređaja, na drugom mestu nepomenuta 298,8 0,85 458,1 0,56 233,0 3,55 - - 177,8 1,35
D Proizvodnja i distribucija el.energije, gasa i vode 1149,8 0,40 758,3 0,66 535,2 1,20 1143,5 0,41 861,7 0,52
Đ Građevinarstvo 636,3 0,61 661,2 0,44 515,9 0,70 700,3 0,86 532,6 0,85
E Trgovina – ukupno 593,7 0,51 620,7 0,44 256,5 1,28 1068,4 0,64 561,2 0,90
52 Trgovina na malo 327,8 0,75 389,9 0,57 204,9 1,27 732,4 0,59 63,8 1,15
- OSTALO 627,5 0,58 598,9 0,52 230,8 1,71 603,9 0,69 364,1 0,88

 

 

 

Koeficijent troškova rada je kod privatizovanih preduzeća iznadprosečan i veći u odnosu i na državna preduzeća. Zanimljivo je da u pojedinim sektorima privrede i oblastima prerađivačke industrije trošak bruto zarada u privatizovanim preduzećima premašuje iznos novostvorene vrednosti. Izuzetnu efikasnost, kao i po ranijim kriterijumima, pokazuju jedino privatizovana preduzeća iz oblasti proizvodnje proizvoda od nemetalnih minerala kod kojih je koeficijent troškova rada niži i od ukupnog privatnog sektora.

 

Nastavak sledi…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>