Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Koncept privatizacije primenjen nakon oktobarskih promena 2000. godine privredi Srbije nije doneo očekivane performanse. Privatizacija je delom pokrenula restrukturiranje preduzeća. Donela je svež kapital, nove tehnologije i nova menadžerska znanja. Međutim, njen rezultat je daleko manji od prvobitno očekivanog. Razlozi koji su tome doprineli, ali i krajnji dometi navedenog procesa, u sažetoj formi, iznose se u tekstu koji sledi. Istraživanje se bazira na obradi podataka iz finansijskih izveštaja koja su privredna društva i zadruge u Srbiji predale u periodu od 2002. do 2007. godine.
1. Uvodne metodološke napomene
Osnovni izvor podataka predstavljaju finansijski izveštaji privrednih društava i zadruga (u daljem tekstu preduzeća) u periodu 2002–2007.
Metodološki okvir se oslanja na poređenje pojedinih strukturnih indikatora poslovanja preduzeća, među kojima su ključni indikatori produktivnosti i rentabiliteta, po godinama od 2002. do zaključno 2007. godine za skupove preduzeća koji su definisani kao privatizovana preduzeća u posmatranim godinama sa skupom svih preduzeća, razvrstanih po svojini, veličini i delatnosti.
Osnovno grupisanje preduzeća omogućava posmatranje u matricama. Sva preduzeća grupisana su prema: (a) veličini (na mala, srednja i velika preduzeća); (b) svojini (na društveni, privatni, mešoviti i državni sektor); (c) prema privatizaciji (period 2002-2007, po godinama); i (d) delatnosti (podaci su prikazani na nivou sektora Klasifikacije delatnosti, a unutar Prerađivačke industrije i na nivou oblasti).
Za sve pomenute segregacije preduzeća raspoloživi su podaci o: (a) broju preduzeća i broju zaposlenih; (b) bruto dodatoj vrednosti (BDV) u baznim cenama; (c) produktivnosti (definisana kao dodata vrednost po zaposlenom; (d) troškovima rada (definisani koeficijentom koji predstavlja odnos mase bruto zarada i BDV); (e) stopi bruto marže – SBM; (f) stopi poslovnog finansijskog rezultata – SPD, stopi finansijskog rezultata iz redovnog poslovanja – SRD i stopi neto finansijskog rezultata – SND; i (g) odnosu poslovnog finansijskog rezultata i bruto dodate vrednosti – RFDV.
2. Ključni rezultati
U 2007. godini finansijske izveštaje je predalo 84,1 hiljada preduzeća što je za 10,3% više u odnosu na prethodnu godinu, odnosno 25,8% ili 17,2 hiljade više u odnosu na 2002.
Posmatrano prema svojinskoj strukturi privatna preduzeća beleže najbrži rast. NJihov broj je u 2007. bio za 36% veći u odnosu na 2002. godinu, i u posmatranom periodu je rastao po prosečnoj stopi od 6,5%. Nagli porast privatnih preduzeća u 2005. u odnosu na 2004. jednim delom se može objasniti i prevođenjem preduzeća iz mešovite svojine u ovaj svojinski oblik, dok je skok u 2007. u odnosu na 2006. isključivo posledica rasta izvornog privatnog sektora čija su preduzeća ispunila potrebne uslove za predaju finansijskih izveštaja u mnogo većem broju nego ranijih godina. S druge strane, broj preduzeća u društvenoj svojini je smanjen za oko 30%. Usled pomenutih kretanja udeo privatnih preduzeća u ukupnom broju preduzeća je povećan sa 86% u 2002. na 93% u 2007, a društvenih preduzeća smanjen sa 6% na 3%. Učešće broja preduzeća u državnoj i zadružnoj svojini u ukupnom broju preduzeća se u navedenom periodu nije bitnije menjalo.
Ukupan broj zaposlenih opada u svim godinama posle 2001, tako da je u 2007. godini bio za 249 hiljada, ili 18,5% manji nego u 2001. Jedini svojinski sektor u kome je broj zaposlenih rastao tokom svih posmatranih godina (2002-2007) bio je sektor privatne svojine, u kome je 2007. bilo zaposleno 686 hiljada ljudi, što je za 451 hiljadu ili 192% više u odnosu na 2001. U ovom sektoru svojine je samo tokom 2005. godine zaposleno više od 200 hiljada novih radnika i dodatnih 78 hiljada tokom 2007, tako da nema dileme da on predstavlja glavni ventil apsorpcije prekomernog broja radnika iz društvene i mešovite svojine.
Slika 1. Broj zaposlenih u privatizovanim preduzećima od 2002. do 2007. u 2007. godini i njihov udeo u ukupnom broju svih zaposlenih u privredi
Posle pada u 2002, broj zaposlenih je rastao i u državnom sektoru, posebno brzo u 2003. godini; na kraju je u ovom sektoru u 2007. bilo zaposleno 65 hiljada, ili 58% više radnika nego u 2001. godini.
Od privatizovanih preduzeća u periodu 2002-2007. Agenciji za privredne registre u 2007. godini finansijske izveštaje je predalo njih 1.777. U njima je bilo zaposleno 155,3 hiljade radnika što je 14,1% svih zaposlenih koja se nalaze u bazi (odnosno 22,6% svih zaposlenih u preduzećima u privatnom vlasništvu).
Na slici 2. je prikazan procentualni doprinos pojedinih tipova svojine porastu ukupne bruto dodate vrednosti (BDV). Vidimo da se sedam osmina porasta BDV u periodu 2002-2007. duguje privatnoj svojini. Pozitivan doprinos privrednom rastu stiže i od državne svojine. Preduzeća u društvenoj svojini doprinela su porastu VA sa oko 11% ali sa negativnim predznakom, dok je doprinos mešovite svojine neutralan.
Kontigent privatizovanih preduzeća, bilansno posmatrano, u ovom periodu takođe generiše pozitivan doprinos, međutim on je rezultat šireg obuhvata, a ne i njihovih stvarnih performansi (BDV u 2007. koju je iskazalo 1.777 preduzeća poredimo sa BDV-om u 218 preduzeća, koliko ih je privatizovano tokom 2002. godine).
| Slika 2. Doprinos izabranih skupova preduzeća
ukupnom porastu bruto dodate vrednosti u Srbiji u periodu 2002-2007. |
Slika 3. Udeo privatnih i privatizovanih preduzeća u BDV-u posmatranih sektora u 2007. godini |
Zato je korektnije posmatrati njihovo učešće u BDV-u, primera radi, samo u poslednjoj posmatranoj godini. Ovako posmatrano, udeo BDV-a privatizovanih preduzeća u 2007. godini u ukupnom BDV-u svih posmatranih preduzeća jedva da dostiže 10%. Gotovo da bismo mogli da zaključimo da je sa aspekta generisanja novostvorene vrednosti ukupne privrede uticaj privatizovanih preduzeća marginalan.
Rezultat je za nijansu bolji kod industrije, odnosno unutar nje, u sektoru prerađivačke industrije (privatizacija je očigledno jedino ispunila očekivanja u oblasti proizvodnje duvanskih proizvoda i u oblasti proizvodnje proizvoda od ostalih nemetalnih minerala, tj. cementnoj industriji, budući da je udeo privatizovanih preduzeća u ukupnom BDV-u ovih oblasti dominantan, 87,3% i 55,9%, respektivno; to je verovatno slučaj i u proizvodnji osnovnih metala, mada za ovu oblast ne raspolažemo podacima).
Ako se kao merilo produktivnosti uzme bruto dodata vrednost u baznim cenama po zaposlenom iz tabele 1. se može videti da je prosečni nivo produktivnosti kod svih preduzeća u periodu 2002-2007. iznosila 592,5 hiljada dinara. Interesantno da se državna preduzeća u ovom periodu pokazuju kao najproduktivnija (ovom prilikom nismo korigovali BDV ovih preduzeća iznosom subvencija, čime bi se svakako ublažio pomenuti zaključak). Nadprosečnu produktivnost iskazuju i preduzeća u privatnoj svojini (616,1 hiljadu dinara), dok je produktivnost sektora društvene svojine za oko 40% niža od proseka.
Prilikom komentarisanja produktivnosti treba imati u vidu da je jedino privatni sektor u svim posmatranih godinama povećavao broj zaposlenih.
Privatizovana preduzeća su u u posmatranom periodu takođe iskazala za oko 25% nižu produktivnost u odnosu na republički prosek. Izuzev prerađivačke industrije (gde je za oko 4 hiljade dinara veća od proseka) produktivnost privatizovanih preduzeća je u svim posmatranim sektorima bila niže od proseka. I ovde su izuzetak jedino pomenute dve oblasti prerađivačke industrije, dakle, oblast proizvodnje duvanskih proizvoda i oblast proizvodnje proizvoda od ostalih nemetalnih minerala kod kojih je produktivnost nadprosečna, a god potonje čak i veća od produktivnosti preduzeća privatne svojine. To znači da je produktivnost privatizovanih preduzeća u cementnoj industriji u ovom periodu bila veća i od produktivnosti preduzeća izvornog privatnog sektora.
Ukoliko, pak, posmatramo kumulativni porast produktivnosti privatizovana preduzeća u tom slučaju zaostaju za privatnim sektorom u proseku za oko 50%, a posmatrano po sektorima razlika je u korist privatizovanih preduzeća samo kod građevinarstva i trgovine. Napominjemo da je kod prerađivačke industrije kumulativni rast produktivnosti privatizovanih preduzeća od 2002. do 2007. godine iznosi samo 76,7%. Ako imamo u vidu da je procenjeni deflator bruto domaćeg proizvoda u ovom periodu izneo 126,4%, produktivnost rada prerađivačkoj industriji privatizovanih preduzeća, realno posmatrano, ne samo da nije povećana, već je realno redukovana za oko 28%.
Naličje kretanja produktivnosti je dinamika troškova rada. Koeficijent troškova rada na nivou svih preduzeća, kako je rečeno, rastao je u 2002. i 2003, da bi u 2004., nakon usklađivanja rasta prosečnih zarada sa produktivnošću, opao. Budući da su u 2005. i bruto zarade, i VA rasle po stopi od oko 26%, vrednost koeficijenta troškova rada je ostala nepromenjena. Na istom nivou (0,56) vrednost koeficijenta troškova rada ostaje i tokom 2007. a dalje smanjenje je ostvareno u 2007. (0,52) zahvaljujući znatno bržem rastu VA od rasta mase bruto zarada (VA je u odnosu na prethodnu godinu uvećana za 21,5%, a bruto zarade za 13,1%).
Kada su u pitanju sektori svojine, treba zapaziti da je koeficijent troškova rada – mada je od 2002-2007. godine imao uporednu dinamiku kao i ukupni koeficijent – u sektoru privatne svojine najniži i jedino je u tom sektoru niži od 0,5 (u 2007. iznosi 0,46, što će reći da bruto zarade opterećuju VA sa 46%). Na drugoj strani, taj koeficijent je najveći u društvenom sektoru i iznosi 1,11. Državni sektor, izuzev u 2006., tokom posmatranih godina beleži blagu redukciju troškova rada a u 2007. vrednost koeficijenta iznosi 0,53.
U tabeli 1. je dat prikaz prosečnih vrednosti troškova rada u periodu 2002-2007. po svim posmatranim segregacijama.
Tabela 1. Prosečan nivo produktivnosti i troškova rada u periodu 2002-2007.
| UKUPNO (sva preduzeća) |
Privatna svojina |
Privatizovana preduzeća |
Državna svojina |
Društvena svojina |
|||||||
| Oblast | Prod. | Koef. troš. rada |
Prod. | Koef. troš. rada |
Prod. | Koef. troš. rada |
Prod. | Koef. troš. rada |
Produkt. | Koef. troš. rada |
|
| U | UKUPNO | 592,5 | 0,58 | 616,1 | 0,47 | 445,7 | 0,73 | 771,2 | 0,58 | 362,3 | 0,84 |
| IU | Industrija ukupno | 563,6 | 0,60 | 616,6 | 0,48 | 503,3 | 0,69 | 989,5 | 0,48 | 291,7 | 0,89 |
| V | Vađenje ruda i kamena | 658,9 | 0,66 | 656,8 | 0,45 | 654,8 | 0,55 | 783,6 | 0,66 | 373,4 | 0,83 |
| G | Prerađivačka industrija | 495,8 | 0,64 | 615,7 | 0,48 | 499,6 | 0,70 | 674,8 | 0,65 | 236,8 | 1,04 |
| 15 | Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića | 696,3 | 0,53 | 790,4 | 0,44 | 553,4 | 0,65 | – | – | 246,2 | 1,07 |
| 16 | Proizvodnja duvanskih proizvoda | 2253,8 | 0,69 | 3227,1 | 0,44 | 2995,8 | 0,83 | – | – | 203,0 | 0,74 |
| 17 | Proizvodnja tekstilnih prediva, tkanina I odevnih predmeta | 180,3 | 0,99 | 408,6 | 0,58 | 107,9 | 1,45 | – | – | 61,2 | 2,37 |
| 22 | Izdavačka delatnost, štampanje i reprodukcija | 679,6 | 0,60 | 714,3 | 0,47 | 196,6 | 1,07 | – | – | 470,7 | 0,94 |
| 23 | Proizvodnja koksa i derivata nafte | 1766,6 | 0,38 | 988,6 | 0,48 | 1479,8 | 0,60 | – | – | – | – |
| 24 | Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda | 799,3 | 0,57 | 926,2 | 0,48 | 731,0 | 0,68 | – | – | 223,4 | 1,67 |
| 25 | Proizvodnja proizvoda od gume i proizvoda od plastičnih masa | 550,6 | 0,54 | 713,5 | 0,38 | 248,4 | 1,13 | – | – | 212,7 | 0,98 |
| 26 | Proizvodnja proizvoda od ostalih nemetalnih minerala | 507,1 | 0,66 | 728,1 | 0,51 | 908,6 | 0,49 | – | – | 136,6 | 1,03 |
| 28 | Proizvodnja stan. metalnih proizvoda, osim mašina i uređaja | 380,9 | 0,70 | 462,0 | 0,57 | 247,6 | 1,30 | – | – | 179,4 | 1,56 |
| 29 | Proizvodnja mašina i uređaja, na drugom mestu nepomenuta | 298,8 | 0,85 | 458,1 | 0,56 | 233,0 | 3,55 | – | – | 177,8 | 1,35 |
| D | Proizvodnja i distribucija el.energije, gasa i vode | 1149,8 | 0,40 | 758,3 | 0,66 | 535,2 | 1,20 | 1143,5 | 0,41 | 861,7 | 0,52 |
| Đ | Građevinarstvo | 636,3 | 0,61 | 661,2 | 0,44 | 515,9 | 0,70 | 700,3 | 0,86 | 532,6 | 0,85 |
| E | Trgovina – ukupno | 593,7 | 0,51 | 620,7 | 0,44 | 256,5 | 1,28 | 1068,4 | 0,64 | 561,2 | 0,90 |
| 52 | Trgovina na malo | 327,8 | 0,75 | 389,9 | 0,57 | 204,9 | 1,27 | 732,4 | 0,59 | 63,8 | 1,15 |
| – | OSTALO | 627,5 | 0,58 | 598,9 | 0,52 | 230,8 | 1,71 | 603,9 | 0,69 | 364,1 | 0,88 |
Koeficijent troškova rada je kod privatizovanih preduzeća iznadprosečan i veći u odnosu i na državna preduzeća. Zanimljivo je da u pojedinim sektorima privrede i oblastima prerađivačke industrije trošak bruto zarada u privatizovanim preduzećima premašuje iznos novostvorene vrednosti. Izuzetnu efikasnost, kao i po ranijim kriterijumima, pokazuju jedino privatizovana preduzeća iz oblasti proizvodnje proizvoda od nemetalnih minerala kod kojih je koeficijent troškova rada niži i od ukupnog privatnog sektora.
Nastavak sledi…