Home » 0 Raniji autori i citati » z Miladin Ševarlić » Jedna mera i više (ne)osnovanih dilema

Jedna mera i više (ne)osnovanih dilema

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/jedna_mera_i_vise_neosnovanih_dilema.4.html?news_id=246958

Mere kojima se pomaže poljoprivrednicima su u načelu dobre, ali se pojedine od njih mogu oceniti kao neosnovano selektivne, socijalno nepravedne i osnovano nelogične. Dileme i otvorena pitanja u vezi sa samo jednom merom kojom su SAMO registrovana poljoprivredna gazdinstava (RPG) oslobođena od obaveze plaćanja doprinosa za odvodnjavanje i navodnjavanje u 2011. i 2012. godini su sledeće:

a) Zar je suša pogodila samo RPG, a ne i neregistrovana poljoprivredna gazdinstva?

b) Zašto se RPG oslobađaju obaveze plaćanja vodnih doprinosa i za 2011. – koja je klimatski bila zadovoljavajuća, a doprinosi za tu godinu su već trebali biti izmireni?

c) Zašto se RPG koja imaju zemljište pod sistemima za navodnjavanje oslobađaju vodnog doprinosa – i to u obe godine?

d) Zašto se RPG koja su u proizvodnoj 2011/2012. proizvela pšenicu (o čemu postoji evidencija za sva RPG) oslobađaju vodnih doprinosa – kada je prinos pšenice i u sušnoj 2012. bio na zadovoljavajućem nivou, a prodajna cena dostigla 27 dinara po toni?

e) Zašto i u svim napred navedenim situacijama i neregistrovana poljoprivredna gazdinstva nisu oslobođena obaveze plaćanja vodnih doprinosa?

f) Da li će država sada vratiti RPG eventualno uplaćene vodne doprinose za 2011. i 2012?

g) Ako država nema para u budžetu da RPG vrati eventualno uplaćene vodne doprinose za 2011. i 2012. – da li će im od datuma donošenja takve uredbe do datuma „prebijanja“ tih uplaćenih sredstava na ime vodnih doprinosa za 2013. obračunati i kamatu, kao i koju kamatu: po viđenju ili za oročena sredstva ili zateznu?

h) Koliko je na ime vodnih doprinosa sredstava naplaćeno UKUPNO i posebno za RPG a posebno za neregistrovana poljoprivredna gazdinstva za 2011. a koliko za 2012. godinu?

i) Zašto Ministarstvo finansija i Ministarstvo poljoprivrede sada ne objave te podatke?

j) Da li je (navodno) oslobađanje od obaveze plaćanja vodnih doprinosa i za 2011. i za 2012. godinu prikrivanje nekih drugih razloga ili „propusta“ administracije (npr. neizdavanja rešenja za plaćanje vodnih doprinosa)?

k) Ako se anuliraju prihodne stavke po osnovu oslobađanja od obaveze plaćanja vodnih doprinosa za 2011. i 2012. i to samo za jednu povlašćenu grupu registrovanih poljoprivrednih gazdinstava (RPG – u koju spada i moje RPG!) – kako će se pokriti rashodne stavke koje su već utrošene u navedene dve godine – sa ili bez izvršenjem isplata za pojedine vodoprivredne namene?

l) Zašto samo neregistrovana poljoprivredna gazdinstva treba da plaćaju vodoprivredne doprinose i sa tim sredstvima finansiraju rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih vodoprivrednih objekata u Srbiji?

Verujem da će Ministarstvo poljoprivrede kao predlagač i Vlada Republike Srbije kao donosilac uredbi o pomoći poljoprivrednicima radi ublažavanja posledica suše u 2012, u konačnoj verziji tih podzakonskih akata, razmotriti navedene dileme i redizajnirati prvobitni socijalno nepravedan i neselektivan predlog opravdano potrebne mere oslobađanja obaveze plaćanja doprinosa za odvodnjavanje i navodnjavanje – ali samo za 2012. i za sva registrovana i neregistrovana poljoprivredna gazdinstva, izuzimajući ona čije su površine pod sistemima za navodnjavanje i ona koja su u proizvodnoj 2011/12. proizvodila pšenicu. Po istoj analogiji, Ministarstvo poljoprivrede i Vlada RS trebalo bi da svestranije razmotre i druge, u načelu opravdano predložene mere, kao što je npr. prolongiranje obaveze otplate kredita.

Ipak, među predloženim merama (sa ili bez potrebe njihove korekcije u pojedinim aspektima) nema najbitnije mere za sprečavanje posledica u predstojećim sušnim godinama: Da li se priprema i ko, kako, kada i sa kojim sredstvima će realizovati Nacionalni program odvodnjavanja i navodnjavanja zemljišta u Srbiji? Ili još svestranije – Nacionalnog programa višenamenskog održivog gazdovanja zemljišnim i vodnim resursima u Srbiji.

43 Komentara na Jedna mera i više (ne)osnovanih dilema

  1. Mere kojima se pomaže poljoprivrednicima………….,

    su očigledno u funkciji socijalne politike pod pritiskom koji se da očekivati tokom dolazećih meseci mada to nije sve.

    Pomagati poljoprivrednicima nije isto što i pomagati poljoprivredu. A da pomagati poljoprivredu odmah definiše i urgentno bolesno stanje tog sektora skoro nije ni potrebno reći.

    Uzimajući u obzir da poljoprivreda predstavlja okosnicu egzistencijalnih potreba stanovništva, uz spoznaju katastrofalnog stanja u kome se ona nalazi vlada i ministarstvo poljoprivrede, ne rade na budućnosti srpske poljoprivrede već je pre reč o opstrukciji iste.

    Nacionalni agrarni plan bi trebao da:

    - modrernizuje poljoprivredu
    - inicira promene u društvenoj slici poljoprivrede
    - inicira novi imidž poljoprivrede kao društveno ultimativno potrebne grane proizvodnje.
    - inicira i ostvari potpunu promenu sadašnje krajnje negativnog imidža seljaka i seljaštva
    - učini seljačko zanimanje atraktivnim
    - spreči dalju migraciju iz sela u grad
    - prestane sa, ad hoc merama, po ćefu ministra i vlade
    - inicira kontinuirani razvoj poljoprivrede
    - seljački poziv oslobodi bivše socijalističke ideologije
    - kontinuirano radi na podizanju obrazovnog nivoa seljaka
    - kontinuirano radi na stvaranju i održavanju socijalne sigurnosti seljaka(važi i za ostale)
    - fiskalnim merama učini poljoprivredu i seljačko zanimanje poželjnim i profitabilnom
    - inicira izvoz pod povoljnim uslovima i
    - stvori optimalnu organizaciju, uz potrebnu diverzifikaciju poslovanja, kao osnov tržišta poljoprivrednim proizvodima, ukratko organizuje poljoprivredno tržište
    -fiskalnim i drugim merama isključi izrabljivanje seljaka od strane nakupaca i drugih mafijaških faktora, ukratko ukine crno tržište.
    - osnuje berze poljoprivrednih proizvoda
    - izgradi saobraćajnu i druge infrastrukture po selima Srbije….

    Naravno moglo bi se još što šta dodati.

    Ovako kao što sami kažete ostaje dilema, poljoprivreda propada dok uvozimo beli i crni luk, pasulj, i….i.

    Stari irigacioni sistemi su u potpunoj propasti novi nikada nisu ni sagrađeni a vlada uredbama a ne zakonima dočarava seosku idilu koja sve više postaje horor slika napuštenih sela u kojima niko ne živi.

    cerski

    • lepi predloziu sta treba uraditi samo nedostaje kako to uraditi.

      Osnovni problem nase poljoprivrede je niska produktivnost, koja je uzrokovana malim posedom. Nema savremenog ratarstva bez min 100h, mada bi 300 bio optimum.
      Nema savremenog vocarstva bez 3000 sadnica po zaposlenom.
      Tek kad se podigne4 produktivnost seljak ce ziveti bolje, a mi jesti jeftiniju hranu.

      Inace hrana u Srbiji je katastrofalno sakupa samo primer secera:
      Berzanska cena oko 300 eur
      Izvozna u EU (oni nas subvencionisu) oko 520eur
      Sunoco i Helenik suger prodaju nasoj maloprodaji po 850 eur.

      I tako mi stiteci Koletovu i Grcku proizvodnju jedemo najskuplji secer u svetu, a tako je i sa skoro svim poljoprivrednim proizvodima.
      Navodno stiteci domaceg seljaka, a u stvari nekoliko tajkuna, imamo izuzetno visoke cene hrane.

      • O tome kako se predlozi sprovode u delo(isto važi i za ideje), ću uskoro mapisati konkretan dopis,

        Uglavnom se sve svodi na “Project Management” i zbilja niti je komplkovano niti predstavlja bilo kakav problem, više je rutinsko pitanje.

        Mali posed nije uzrok niske produktivnosti kod modernih poljoprivrednih tehnologija.

        Holandija je recimo, za ciglo nekoliko godina postala bukvalno Imperija u proizvodnji paprika, osvojila EU tržište, i u potpunosti sa istog oterali Mađarsku koja ima idealne prirodne uslove i istorijsku tradiciju u gajenju paprike.

        Osnova nastanka ove holandske imperijalne paprike, nije bila sama paprika već marketinški koncept, htenje poljoprivrednih subjekata, primena nove hidrotehnologije i kompjuterske kontrole uslova proizvodnje.

        Naravno nova “imperijalna paprika” se ne gaji ni na zemlji niti u zemlji, već u staklenicima na staklenoj vuni, pod strogo(kompjuterski) kontrolisanim uslovima. Ova jednobojna paprika se proizvodi u tri boje prirodnim putem koji istovremeno predstavljaju prirodne stadijume dozrevanja same biljke. Da objasnim, potpunao razvijena paprika je u ranom stadijumu zelena, u srednjem stadijumu žuta, dok je zrela paprika crvene boje. Valjda je jasno da se po potrebi tržišta paprika bere u stadijumu željene boje, a pakuje kao trobojka u providnu mrežu, crvena, žuta, zelena.

        Nove tehnologije kada je ne samo povrtarstvo u pitanju su u stanju da učine čuda.

        cerski

        • Ne bas na staklenoj vuni,ali to je sustina.I razlicite sorte paprike imaju razlicitu boju,a paprika,kao i paradajz se beru pre punog zrenja zbog vremena transporta .
          Inace,secer nije dobar primer,to i nije poljoprivredni proizvod,vise je proizvod industrije-dobar primer je secerna repa koju secerane placaju najjeftinije u okruzenju, i od nje prave tako skup secer.
          Slicno je i sa mesom i mlekom-imamo najnizu otkupnu cenu sirovog mleka, a cena mleka u tetrapaku je u marketima svetska,ili veca.
          Cena paradajza je na kvantasu cini mi se oko 20-25din, odnosno oko 18 Ecenti,i ne verujenm da postoji niza bilo gde,bar u okruzenju i severnije.O vocu necu da govorim jagode i maline smo izvozili i pod sankcijama,a i za vreme bombardovanja 99.Da su skupe,sigurno ih ne bi kupovali.

          • Konkretne cifre jedne Holandske paprika afilijacije:

            Ime afilijacije Paprika NL
            U ovu organizaciju je učlanjeno 47 članova.

            Proizvodnja:

            40.000 tona crvene paprike zasađena površina 137 hektara.
            23.000 tona žute paprike zasađena površina 79 hektara
            12.000 tona zelene paprike zasađena površina 38 hektara
            9.800 tona narandžaste paprike zasađena površina 35 hektara

            Specijalna parika 25 hektara.

            Ako izostavimo specijalnu papriku ova afilijacija na površini od 289 hektara proizvodi brdo paprika teško 84.800.000 kilograma paprike.

            Uzgred paprika se prodaje na komad a ne na kilogram,

            cerski

            p.s. podatci su preuzeti sa sajta afilijacije.

            • Paprika se prodaje na kilogram, i kod nas ,a i u svetu, bar tamogde sam ja bio…

              • G. Milojeviću paprika o kojoj sam pisao je pakovana(spomenuto) u trikolorno pakovanje zelena,crvena, žuta, sa varijacijom na naradžastu temu u supermarktima širom Evrope pa i u Mađarskoj gde konkuriše domaćoj, The Mađar paprikama.

                Ovo trikolorno pakovanje ne dozvoljava prodaju na kilogram već na pakovanje a inače je dobro osmišljen marketinški potez(Trde mark).

                Istu papriku možete kupiti na komad ali je onda mnogo skuplja.

                Ako je(holandske paprike) u Srbiji nema, eto tržišne rupe za onog ko traži pogodan proizvod, sa fanatstičnom reklamom izvrsnim marketingom i pouzdanim poslovnim partnerima visoke poslovne etike.

                cerski

                • G.Dragane, ove trikolorne paprike nema kod nas zato što je dosta skuplja od domaće i ne bi bilo kupaca.Inače,prodaja na komad je samo stvar marketinga i ništa više. Čak se i kod nas na pijaci paprika prodaje na kilo.

                  • G. Milojeviću, verujem da je tako kao što pišete, a da je uvek skuplja od domaće u to nisam siguran, evo zašto:

                    Cenu holandske paprike određuje se na berzi svakog dana, te je jedino što utiče na cenu odnos ponude i potražnje. Prilikom izvoza iz Holandije kupac dobija povraćaj PDV-a u visini od 6%, inače za hranu važi (još uvek) još uvek niska PDV stopa.

                    Verovatno je da je cena domaće paprike u sezoni niža a u vansezoni viša od cene holandske paprike.

                    cerski

        • Nove tehnologije traze i ogromna ulaganja u proizvodnju i marketing, nema seljaka u Srbiji koji to moze finansirati.
          Holandija je i svetski izvoznik cveca, ali ono na zalost ne moze da se jede.

          Ratarstvo je osnov poljoprivrede, kad imam jeftino zito imacu i jeftino mleko i meso i na kraju jeftinu cokoladu. Ima mnogo prica od vasih paprika do gajenja lesnika ili malina kao izvozna sansa ali to nije tacno. Mi gubimo pozicije cak i u izvozu maline jer je kod nas prosecna plantaza pod malinom manja od 2h i bere se rucno. U Poljskoj ili Cileu se “male” plantaze od 20h i bere se masinski. Inace i Poljska i Cile su nas vec odavno pretekli u izvozu, a uskoro ce to i Bugarska.

          Ne mozete gledati samo primarnu proizvodnju, a da ne uzimate u obzir ceo agro-industrijski kompleks, jer on bi trebao da obezbedi najveci deo izvoza i zarade, a ne izvoz kukuruza.

          Inace pogledajte prosecne parcele pod zitom u SAD, Argentini, Rusiji ili Australiji i videcete da je 100h sitnis ko0ji se ne isplati obradjivati. Ako nastavimo ovako “efikasno” da radimo kao na primeru secera imacemo najskuplju hranu na svetu, treba odmah dozvoliti slobodan bescarinski uvoz, jer ako svet moze da proizvodi secer za 300eura, morace i nasi to da nauce.

          • Nikakav, a ucesce poljoiprivrede u BDP Holandije manje od 3%.

          • Cifre:

            Poljoprivreda čini 10% od holandse ekonomije i zapošljava isti toliki procenat radne snage.

            Eksport holandske poljoprivrede u procentima:

            17,5% ukupnog holandskog eksporta.

            Vrednost eksporta holandse poljoprivrede je € 72,800.000.000

            ili sedamdeset i dve milijarde i osam stotina miliona evra.

            Podatci su aktuelni a publikovala ih je državna uprava, (Rijksoverheid).

            Možda bi neko bio ljubazan da stavi cifre i rezultate srpske poljoprivrede?

            cerski

            • Netacno!

              Skinuo sam podatke sa sajta CIA.com, factbook

              Poljoprivreda je prosle godine zaposljavala samo 2% stanovnistva i stvarala 2,7% BDPa.

              Podatke mozete proveriti na sledecem sajtu:
              https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/nl.html

              • Gosn Mišo podatci CIA su za mnoge države potpuno nepouzdani, i ozbiljni ljudi se sa njima ne služe.
                A nadam se da vam je valjda poznata razlika između BDP-a i vrednosti eksporta?

                Podatci koje sam naveo se mogu prosto verifikovati na sajtovima kako holandske komore tako i Ministarstva Poljoprivrede Kraljevine Holandije. Naravno tu je i statistika EU. Pošto perfektno govorim, ćitam i pišem Holandski imam, možda nastran običaj, da verujem originalnim publikacijama Holandseke države.

                cerski

                • Molim vas da mi date sajtove, ne mogu ih naci (neznam holandski). Ove podatke sa cia kom su javni podaci koje oni uzimaju sa sajtova drzava i njihovih statistickih zavoda. Verovatno ima gresaka, ali ne velikih.

                  • Evo:

                    Government.nl

                    na holandskom:

                    rijksoverheid.nl

                    pošto ih ima na stotine potražite ministarstvo poljoprivrede, još bolje izveštaje nacionalne državne banke ili statističkog zavoda Holandija, koji je renomirana ustanova, najvišeg mogućeg stepena integriteta koja ne bi ni u snu pomislila da frizira izveštaje za bilo čuje potrebe.

                    Podatci CIA nisu aktuelni već godinama ako su ikada i bili.

                    cerski

  2. Zato sto su samo registrovana poljoprivredna gazdinstva pod ingerencijom ministarstva poljoprivrede !! Sva ostala su drustveno socijalni problem.

    Nije svako ko zivi na selu poljoprivrednik ?? Nije poljoprivrednik onaj ko se nije registrovao kao takav ,kao i su svakoj drugoj bransi.
    Neshvatljivo je to da se u XXI veku ne razlikuje socijalni od strukovnog problema kao i da to ne razume profesor poljoprivrednoog fakulteta.

    Ali to i nije problem ako se ima u vidu spisak savetnika vlade za oporavak privrede jer isti ne mogu da oporave ni sopstveni zivot. Ima cak i izaslanika u vidu PR-a Delta Holdinga, sto je nevidjena blamaza za vladu ali i drzavu Srbiju. Zamislite da sutra Miskovic ustane na levu nogu i odpusti ono ubavo devojce a ona u nacionalnom savetu za oporavak privrede drzave Srbije ??

    Majko moja…

    • Ne razumem zasto bi samo registrovana polj.domacinstva bila pod ingerencijom ministarstva?
      Tacno je doduse da nisu svi koji zive na selu poljoprivrednici,ali nisu ni svi poljoprivredni proizvodjaci registrovani,a ipak placaju sve prinadleznosti drzavi kao i registrovani.Registracija je dobrovoljni,administrativni postupak,a susa elementarna nepogoda koja ne deluje selektivno,pa samim tim nema ni opravdanja da se pomoc odobrava selektivno,osim ako i nema za cilj da se proizvodjacima pomogne,vec da se na neki nacin kazne oni koji nisu registrovani.
      A inace se potpuno slazem sa drugim delom.Nema nama pomoci u poljoprivredi sve dok se poljoprivredom bave svi pre onih koji je poznaju-sada je ekonomista,prenjega je bio pravnik,a imali smo i sociologa,itd.

      • Poljoprivreda je privredna grana i ima svoje ministarstvo koje se brine ili ne brine o istom.
        Ovde se svaki stanovnik sela ili ruralnog kraja naziva seljakom sto se poistovecuje sa poljoprivrednikom a to nije tacno.Ko se nije registrovao kao poljoprivredni proizvodjac taj to i nije.
        Susa ili poplava podjednako uticu na sve slojeve drustva i to je elementarna nepogoda ( ? ). Po logici nekih “savetnika” Ministarstvo poljoprivrede treba da nadomesti stetu od suse sto je potpuni nonsens.To rade bogate drzave koje eventualno imaju fondove i viskove u istom.
        Jedna godina je susna druga plavna …
        Nekim ljudima komunista general nikako da izadje iz glave.
        Vlada Srbije moze da kaze to je katastrofa sirokog spektra i pomogne naciju ali traziti od Ministarstva da STALNO pomaze socijalni sloj drustva je neozbiljno . I potpuno ekonomski nemoguce.
        Takav stav narusava poljoprivrednu proizvodnju ..

        Predstojeci popis poljoprivrede u sebi ima sistemsku gresku i zato nece biti relevantan…bacanje para.

        Duboko verujem da je to opet osmislio onaj decko Milovanovic koji godinama luta s’kraja na kraj pola….

        • Po meni,kao laiku,poljoprivredni proizviđač je onaj ko se bave poljoprivrednom proizvodnjom,i ima tržišne viškove koje izhnosi na tržište.Kakve veze ima to sa čisto administrativnom merom registracije gazdinstva?Da li ,po vama,ako neko polj gazd.ima godišnju proizvodnju mleka od npr 30 t ,a nije registrovano(verujte da ima primera)on se ne računa kao proizvođač?
          Sa druge strane, ti poljoprivrednici plaćaju potpuno iste prinadležnosti kao i registrovani.
          I odakle vam ideja da država namiruje troškove -gubitke polj.proiz.-država se samo odriče dela prinadležnosti

          • G. marine, država je dužna da osmisli, ozakoni i sprovodi standardizaciju proizvoda za svaku ne samo za ljudsku upotrebu. EU ima svoje standarde, Nemačka recimo ima DIN-standard(DIN-norm), ali proizvodi nemačke privrede osim DIN standarda moraju da ispunjavaju(za EU tržište) i EU standard.
            U bivšoj nam državi je postojao YUS – jugoslovenski standard).

            Ako proizvod ne odgovara propisanim standardnim normama onda taj proizvod ne može da se kupuje i prodaje na tržištu. Kontrolu ispunjavanja ovih uslova radi tržišna inspekcija.

            Koliko se ovo ne-poštuje u Srbiji, pokazao je i primer trovanja sa Rakijom zagađenom metil alkoholom, pre nekoliko godina.

            Registracija poljoprivrednih gazdinstava nema nikakve veze sa njihovom odgovornošću za kvalitet proizvoda koje plasiraju na tržište. Koji je razlog ove registaracije nije mi baš sasvim jasno a verujem da je namera vezana za pokušaj države da uvede kakav takav red u svoje administriranje.

            cerski

  3. Tako je-neko je u predhodnim raspravama to definisao kao -sve dok je za ljude interesantnije dabudu gradska sirotinja,i da cekaju socijalu,nego da se bave poljoprivredom,bicemo tu gde smo,ili nize

    • Gosn marine na ovo mogu da postavim samo jedno pitanje, što se osvrćete na to šta drugi kažu?! Moj stav o tome sam dovoljno jasno izneo ariklu “Šta hočemo,” pa nije red da ga ponavljam. I da primetim jednu prostu činjenicu u spomenutoj “argumentaciji,” ko je u stanju da se vrati unazad jednu, dve ili više generacija? I o kakvom je povratku reč?

      cerski

    • Bliznji su ti potpuno u pravu. Neka gospoda “eksperti” zarade nekad nesto u zivotiu pa ce mozda i nauciti o cemu govore. Neverovatna je nebuloza koja je aktuelna ovih dana a tice se potrebe “zaposljavanja” te davanja “medalje poslodavcima”, te uskrsnuca nekad tako cenjenih kompanija koje su ponos i dika,…. a niko da pita da li se to isplati. Dobro, ok, razumem, zelezara radi, petrohemija radi, JAT takodje, ali sta rade? Kada me je moj poslodavac na NZ pitao da li znam cime se nasa kompanija bavi, ja sam naravno poceo pricu o kvalitetu, uslugama, tehnologiji, izgradnji,… nasta se on slatko nasmejao i rekao. Pa ako neko pravi kasike on to isto kao i mi radi zbog para. Dakle mi pravimo pare, a sve ostalo je samo sredstvo kojim stizemo do tog cilja. Srpske firme perave gubitke, ili jasnije, gube pare, samo da bi administrativna kasta koja i inace zivi od kredita, nastavila da zivi u blazenoj zabludi i neznanju. Samo lud covek pokrece posao u takvom okruzenju, ukoliko nije neko iz oligarhije, debelo potkovan privilegijama i monopolom. Nazalost, zivot zahteva i da prezivimo da bi se borili sledeceg dana, pa ostaje da se vidi koliko ce citava igranka da traje. Rekao bih da se je kraj, prilicno priblizio.

      • Na socijalnu pomoc. Vidite, ukoliko u JP i administraciji na jednom radnom mestu imate zaposleno 3 radnika, zasto mislite da ih ne mozete placati na socijalnom. Primer, tri sekretara po 35000 plate, plus kuvaju kafe, ukljucuju klima uredjaje, trose resurse na razne “slobodne aktivnosti”… Jedan sekretar 35000 plate + dva na socijali sa po 15-20000- Cista usteda, da ne govorimo o podizanju motivatora za sve, te cinjenice da niko normalan ko prima socijalnu pomoc nece sedeti skrstenih ruku nego ce se sigurno baviti necim pride. Dakle nije to nista strasno i vrlo je pozeljno sa cisto ekonomskog aspekta, medjutim politicke konsekvence takvog cina bile bi pod velikim upitom pa sam ja zato potpuno skeptican u pogledu takvog razvoja dogadjaja.

  4. Gospodine Marine. Siguran sam da vam niko od komentatora ne moze dati eksplicitan odgovor. Poenta trzista i jeste da je dinamicno i promenjivo. Ono sto je nekada donosilo dobre profite sada je potpuno neisplativo. Poljoprivredna proizvodnja je donekle specificna. Isplativa kultura trebalo bi da moze da se cuva, da bi se izbeglo veliko kalo, ali i cenovni sokovi uzrokovani kvantitativno visokom ponudom brzo propadajuceg dobra. Takodje, nije dobro da male kompanije ili poljoprivrednici uzgajaju “egzoticne” kulture vec se treba drzati proizvoda za koji vec postoji provereno trziste, dobro bi bilo da se vecina poslova moze obaviti masinski jer se time smanjuje los uticaj cudljivog trzista radne snage te smanjuju logisticki problemi. Odnos cena kilogram ili cena kubik bi trebalo da bude sto povoljniji ili sto nepovoljniji, vec prema tome da li se ocekuje pretezno izvoz ili prodaja na domacem trzistu. Na kraju, najvaznije je postojanje koliko toliko sigurnog trzista i mogucnost postavljanja predvidive kalkulacije. Nisam se nikada bavio nicim vezanim za poljoprivredu ali sam cuo da Delta nudi dugorocnu saradnju za otkup i plasman jabuka , za koje daje i tehnologiju i logistiku,i…. Proverite tu kalkulaciju, pa ko zna?

    • Gosn Boki jedno pitanje, šta vi podrazumevate pod pojmom tržište?

      cerski

      • U kontekstu komentara koji sam dao, pod trzistem sam podrazumevao “subjekt” kome se proizvod moze plasirati uz kvalitetno placanje. Da li je to kvantaska pijaca, nakupac ili velika firma hladnjaca ili trgovinski lanac, potpuno je nebitno sa stanovista datog komentara.

        • Pa ako tržište vidite kao ‘subjekt’ onda bi tržište:

          citat

          pod tržištem sam podrazumevao ‘subjekt’ kome se proizvod može plasirati uz kvalitetno plaćanje.

          Tržište nije subjekt, več “mesto” na kome se stiču ponuda i potražnja, ponudu i potražnju plasiraju ljudi ili drugim rečima rečeno kupci i prodavci.

          Da tržište nema nikakve veze sa kvalitetnim plaćanjem je posve jasno i ne zahteva naknadna objašnjenja.

          Reč mesto sam stavio pod navodnike zbog masovnog učešća tzv. virtuelnog tržišta kome je mesto sticanja ponude i potražnje Internet.

          Pijaca jeste tržište i ona je to kroz Istoriju odavno bila.

          Trgovinski lanac, nakupac ili velika firma hladnjača su pravni subjekti a ne tržište, ali mogu se pojaviti na tržištu kao kupci ili prodavci pod uslovom da su pravni subjekti.

          Pošto govorite engleski(bazirano na komentarima), pogledajte:

          Merriam Webster, Oxford ili Longman Dictionary, pod “market” i videćete sledeću deskripciju:

          market

          a building, square, or open place where people meet to buy or sell goods.

          Ovo je napisano radi boljeg razumevanja šta znači pojam tržište. Znači ne postoji mit o nepojmljivom tržištu, koji svakodnevno slušamo a istovetni srpski pojam je pijaca, koji je potpuno isti kao i anglo-saksonski sa tom razlikom da mi kažemo (valjda prostački i neotesano?) pijaca a oni kažu za piacu market.

          G. Boki moje izvinjenje što sam možda grubo na osnovu pitanja vama formulisao ovo objašnjenje pojma tržište.

          cerski

          • Potpuno ste u pravu, nespretno sam i lose upotrebio termin trziste, ali cisto iz prakticnih razloga sto kraceg i jednostavnijeg komentara. Pametnije bi bilo da sam rekao poznati kupac ili kanal distribucije ali eto, zeleo sam da sve nekako strpam u jednu rec i nesrecno upotrebio pogresan termin. Izvinjenje i vama i ostalim komentatorima na brzini i nepaznji, sto eto ipak rezultirase i vasim dobrodoslim komentarom.

            • Gosn. Boki, hvala na razumevanju, a ovo što ste napisali ukazuje na svakodnevnu tendenciju potpuno pogrešne upotrebe raznih stranih pojmova i greške koje se pri tome dešavaju.

              Ukratko radi se o tome da smo u zadnjih desetak godina u jezik nasilno “uselili” mnoštvo pojmova naročito sa anglosaksonskog jezičkog područja, koji umesto da pomognu jasnijoj komunikaciji, oni tu komunikaciju otežavaju.

              Slično sam reagovao i u komentarima za Management i seoske “Visoke” škole za “menadžere,” ponekan i menađere pre nekoliko dana.

              Ono što se dešava prilikom “uvođenja” novog pojma osobito anglicizama je odsutnost tačnog prevoda pojma koji se anglificira dok u ovom nepotrebnom procesu gubi sadržaj pojma koji postaje difuzan a što je najgore nerazumljiv za veliki deo populacije.

              Pojam tržište je u srpskom jeziku, kao i u engleskom vezan za trgovinu(trgovanje) dok trgovina nije ništa drugo do razmena bilo čega, koja razmena može biti praćena učešćem novca ali je isto toliko(ako ne i više)* moguće bez učešća novca.

              Prkidajući jezički kontinuitet uvođenjem nepotpuno deskriptovanih pojmova, mi otežavamo međusobnu komunikaciju na najpotrebnijem nivou, pa tako recimo pojam tržište u zadnjih nekoliko godina dobija mitske razmere, postajući potpuno nerazumljivo čudovište mitskih razmera. Svak po ćefu pojmu tržište pripisuje osobine, od magičnih do svemoćnih, koje ono niti ima, niti je ikada imalo a samim tim nikada neće ni imati!

              Da ovim konciznost jezika postaje difuzna i laka za korumpiranje je jasno.

              Osobito političari koji (po meni) spadaju u slabo opismenjen deo populacije, se da tako kažem ‘frljaju’ sa ovim “novim pojmovima” kako bi pokazali svoju kvazi intelektualnu nadmoćnost nad ostatkom populacije.

              cerski

    • Marine ja radim u poljoprivredi doduse kao ekonomista i znam o cemu pricam iako me na ovom sajtu stalno demantuju oni koji nikad u njivu usli nisu.

      Nema male isplative proizvodnje, mehanizacija, a vec i robotizacija je odavno usla u polja, ako hoces ratarstvo moras da imas min 100h da bi zaradio 7-8000 eura godisnje. Za vocarstvo je stanje jos gore, nema vise rucnog branja sada jedan kombajn za maline obere 5h na dan. Mala farma pod malinama je 20h i to moze da obradi 1 radnik.

      Svuda u svetu nestaju mali poljhoprivrednici i zamenjuju ih industrijske firme sa hiljadama hektara.

      Ta ideja o malom seljaku je jos samo izgovor za nase politicare, evo upropastili smo industriju, a vi se vratite na selo i zivite od 3h.

      Savremena poljop[rivreda zahteva ulaganja koja se mere milionima, ako tako ne radis nadjes se u situaciji da si ti u fici trkas sa formulom, onda takvi nesposaobnjakovici odmah skoce da drzava pomogne i na kraju dobijes ono sto mi imamo sa secerom, da mi ustvari subvencionisemo EU*, a ne ona nas.

      • Naravno da imamo, samo treba da se manemo tih gluposti, kao mi mozemo da hranimo pola Evrope, imamo zlato, naftu i dijamante sirom zemlje, nista ne moramo da radimo samo da kopamo zlato i beremo maline, a ceo svet ce cekati da se mi smilujemo da im to prodamo.

        Imas primer Japana ili jos bolje Singapura, koji su se razvili pod devizom mi nemamo nista samo ljude, koji ce raditi i stvarati nove proizvode.

        Singapur ima 620km2, 4,5 miliona stanovnika i vise od 50000dolara bdp po sttanovniku, nema niti jedan hektar pod poljoprivredom i niti jedan rudnik, ali znaju ono sto je ekonomija odavno dokazala, Ljudsi su najvazniji resor jedne drzave, njihovo obrazovanje, zdravlje kao i organizacija.
        Najbolji primer je biotehnologija, kada se u Evropi i SAD vodila diskusija (pod pritiskom crkve) dali dozvoliti kloniranje, Singapur je napravio najmodernije labaratorije za bio istrazivanja i doveo strucnjake iz celog sveta, danas zaradjuju milijarde od izvoza genetski modifikovanih zivotinja i biljaka, samo prodaja pankreasa koji oni uzgajaju na svinjama a p0sle presadjuju na ljude donosi stotine miliona.

        Odavno je poznata poslovica U&m caruje, snaga klade valja. Ulazimo u ljude i stvorimo drzavu bez lopova i tajkuna, a rezultati ce sami doci.

        • To nam je konkurencija, ili cemo se takmiciti sa njima ili cemo im siti kosulje i brati maline.
          Najbrzi privredni rast u 20 veku je ostvario SSSR u periodu od 1928-1955e u proseku 12,7% racunajuci i ratne godine. Tu cifri ni Kina nikad nije ostvarila.
          Staljin je pokazao sta se sve moze kad se hoce i imas sposobnog i postenog vladara.

          • Ja zivim u Rusiji, mama ruskinja, radim u objedinjenom zitarskom kombinatu u Rostovu na donu. Danas prosecan Rus zivi mnogo bolje od nas. Bio sam i u Sangaju prosle godine i koliko sam video, a i po podacima, zive mnogo bolje od nas, u svakom slucaju plate su im vece, a cene, narocito hrane, nize.
            Nekad se u Jugoslaviji bolje zivelo, ali to je davno proslo vreme.

  5. pa gosn marine,

    na duge staze, nijedna cena niti može, niti je po prirodi stvari garantovana, osim u slučaju uplitanja države.

    Bilo koja kultura koja se uvozi je profitabilna(uz primedbu o produktivnosti) i poželjna za srpsko tržište.

    Naime, često spominjana floskula da je jevtinije uvoziti nego sam proizvoditi, važi samo za dobro organizovana i naročito zasićena tržišta.

    Ovo znači, da u idealnim prilikama pune zaposlenosti ili eventualne strukturne nezaposlenosti postoji insentiv preveden u formulaciju bolje uvoziti nego sam proizvoditi, pošto ne postoje realni uslovi za vlastitu proizvodnju. Naravno ovde nisam dao potpunu sliku situacije u kojoj je opravdano uvoziti.

    Da ne postoji ama baš nijedna država na svetu koja bi odgovarala idealnim uslovima je jasno.

    U slučaju dezorganizovanog tržišta radnom snagom, što je u Srbiji slučaj, svaka domaća proizvodnja je u funkciji smanjenja nezaposlenosti i povećanja proizvodnih kapaciteta države.

    Ako država Srbija subvencioniše strance i nepotrebnu proizvodnju automobila onda svakako opravdano da subvencioniše i vlastitu poljoprivredu. Narvno ne na način o kome je ovde reč.

    U principu svaka država ima dva stuba ekonomije koja se nazivaju tržište:

    - tržište roba i usluga,
    - tržište radne snage,

    da su u Srbiji oba tržišta dezorganizovana i u najhaotičnijem mogućem stanju, nije potrebno objašnjavati nikome, osim upravo onim koji su odgovorni za upravljanje i optimalizaciju i jednog i drugog tržišta.

    cerski

    • Gospodine Dragane, iz vaseg komentara sticem utisak da se vi slazete sa idejom da drzava (njeni organi) upravljaju trzistem. Naravno, ukoliko je primedba trebalo da za smisao ukaze na potrebu da se urede trzisna pravila, onda ja to pozdravljam, medjutim nikome ne bih dao za pravo da trzista “organizuje” i “uredjuje” jer po mom misljenju drzavi tu nije mesto. Nazalost, drzava Srbija se isuvise mesa i uplice u sve i svasta, a aktuelni politicari kao da zele da “isteraju frustraciju” i postanu biznismeni, umesto da se bave uredjenjem i proceduralnim pitanjima. Dakle moje je misljenje da prisustvo drzave u “upravljanju” trzistima, znaci da mi slobodno trziste nemamo, a to pak upravo vodi rezultatima koje i ostvarujemo. Naravno mozete me optuziti da sam libertijanac, ali u aktuelnom trenutku u kome se Srbija nalazi, malo vise libertijanizma je svakako pre lek, nego li otrov.

  6. Gospodine Boki, postoje momenti kada država mora da ograniči slobodu tržišta a i fiskalni alati koji omogućavaju svakoj uređenoj državi određen stepen
    kontrole tržišta.

    Upravljanje tržištom od strane države bi na svaki način trebalo onemogućiti, a realno gledano država, i nije u mogućnosti da upravlja tržištem. Ali preko države društvo svakako mora da ima poluge kontrole tržišta, jer bi u drugom slučaju na tržištu vladala hajdučija.

    Evo primera, svaka velika berza je tržište, ali da to tžište uspostavlja i kontroliše država je jasna stvar. Upravljanje berzama nije u rukama države već berzanske uprave.

    Da kontrola nije upravljanje je valjda jasno.

    cerski

  7. Kontrola se olicava kroz uredjenost i zakonitost trzista. Drzava zakonom i kontrolom upravlja ,naravno kroz nadzorne organe…

  8. Uvek su na vlasti ljudi koji se bave politikom..nekad uspesno nekad ne ali to je preduslov..
    Otkad nema kralja….on se bavio politikom genetski…

  9. Gosn. marine što se laktanja tiče ono je svuda isto, dakle modus operandi politikanata, a možda najgore laktanje je za visoke pozicije u EU gde plate funkcionera prelaze cifru od € 400.000 godišnje.

    O nesposobnosti političkog i non profitnog management kadra sam već napisao šta mislim.

    cerski

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>