Home » 0 Saša Milojević » Ekonomija i Makroekonomija

Ekonomija i Makroekonomija

 

Desi mi se često da na na makroekonomija.org napisem duži odgovor na neki od komentara a onda se Miša Zdravković ljuti. Kaže: „ovo je moglo i kao mišljenje. I onako muku mučimo da sajt bude ažuriran svakodnevno“.

Ovo što danas pišem je baš tako i nastalo kao odgovor Miši broj dva sa sajta. Drugi Miša je jedan od posjetioca sajta, mislim da jedared reče da se javlja iz ruskih daljina, koji povremeno dođe i prokomentariše pokoje mišljenje. No Miša dva nam se očito pridružio tek nakon naših prvobitnih, ekonomija.org dana jer mu inače ne bi promaklo da se u tim vremenima itekako pisalo i diskutovalo o uzrocima krize. Sjećam se baš pisalo se, objašnjavalo, diskutovalo o dosta stvari, članci i diskusije o kvantitavnom easing-u, TARPU…Sjećam se živo i diskutanata i diskusija koje smo tada imali. Darko, Mile, Boki su veterani još iz tih dana, još uvijek sa nama, integralni dijelovi i ekonomija.org i makrokonomija.org.

Danas također doznadoh da je jedan od diskutanata iz tih dana nažalost danas pokojni. Mnogi od nas će se sjetiti gospodina Stojana Nenadovića i njegove originalne hipoteze i teorije o nekreditnom novcu koju je on na raznoraznim sajtovima i forumima šestoko iznosio i branio. Iako smo tada sa svim simpatijama gledali na Stojanov napor ipak smo smatrali da su ekonomija.org i Stojanova hipoteza jednostavno pogrešan spoj tako da mislim njegove ideje nisu bile objavljena osim možda u malim crticama. I pored toga što mi se ti dani ekonomija.org šine kao neposredno bliska prošlost, tek danas i malo temeljitiji osvrt unazad  me osvjestio sa spoznajom da baš toliko malo vremena to i nije tako. Samo što je vrijeme nekako neprimjetno prohujalo.

Žao mi je što Miša 2 ne može pristupiti ekonomija.org u formi kakve je nekad bila sa arhivom starih članaka sačuvanom. Sada je tamo na toj stranici samo najava da će sajt biti ponovo podignut ali to tako stoji već mjesecima.

Pošto se često špekuliše o budućnosti Evropske Zajednice, pogotovo Evropske Monetarne Unije: „hoće li, neće li opstati i do kada će opstati“?  Sad svakako isturam samog sebe na vjetrometinu, ali nekako sam najskloniji da smatram da će EU i EMU opstati, sve sa Grčkom  kao integralnom članicom. Dakle sa praktične strane, solucija problema će zahtjevati formu Eurobondova kao ključnim intrumentu raspleta. Ovakav moj stav je nemoguće odbraniti gledanjem ili analizom konkretnih podataka već se više radi o intuiciji i sopstvenom shvatanju trenutnog ekonomsko-političkog momenta.

Koliko god EU i EMU bili ekonomski koncept i asocijacija, EU je u istoj mjeri, ako ne i više uvijek bila i politički koncept.  Ekonomska kriza zadnje dvije godine je daleko više posljedica krizom političkog sistema u Zapadnom svijetu, pre svega u Zapadnoj Evropi nego što oslikava materijalnu neadekvatnost Evropske Zajednice da se nosi sa problemom.

Fdok je nominalno tačno da rješenja koja bi podrazumjevala olakšanja Grčkoj i drugim rubnim zemljama imaju elemenata rizika tipa, što ekonomisti nazivaju moralni hazard, ovaj rizik je trivijalan u odnosu odnosu na kombinaciju ekonomsko političkog rizika koji bi nastupio raspadom zajednice.

Operacija,“ pokušaj odstranjena samo Grčke iz EMU-a“ uopšte ne garantuje da se epidemija neće proširiti na Portugal, Španiju, Italiju, Irsku…, čime bi se riskirala dugogodišnja globalna depresija zaista epskih razmera. Američki policy-makers ne samo da nisu spremni na ovakve rizike već trenutnu situaciju i  ekonosmke probleme sve očitije smatraju kao rezultat trapavosti i nekompetentnosti evropskih političara. Svojom nekooperativnošću, Američka je perspektiva, Evropljani guraju sebe i ostatak svijete u moguću depresiju.

Pošto čisto sumnjm da su američki policy makers uopšte spremni da pristanu da slabosti i neodlučnosti drugih  ugrozi njih same i riskira duboku globalnu depresiju, ne bi me iznenadilo da su u krajnjoj instanci spremni povoći neki iskonski radikalni potez koji bi razriješio situaciji u Evropi.

Koliko god to izgledalo apsurdno, u slučaju da evropljani sami ne nađu efektno rješenje, mene ne bi iznenadilo da fed odradi ono što se od ECB očekuje da odradi,  da fed uzme stvari u svoje ruke, izvrši proviziju likvidnosti i emituje  Eurobond soluciju u svojoj režiji. No ovo bi svakako bio signal da tokovi i težište globalne ekonomije se seli na potez USA – Azija –Australija sa evropom relegiranom u u drugu ligu globalne važnosti. Uostalom relativna važnost  Evrope na globalnoj Ekonomskoj sceni zadnjih 100 godina blago ali perzistentno i kontinuirano slabi.

Ipak mislim da su Evropljani, uključujući  Nijemce, više svjesni Evropskih slabosti nestrpljenja kojeg ostatak svijeta sve više ispoljava u odnosu na Evropu koje se sve više manifestuje odlivom para iz evropskih fondova u druge destinacije. Zbog ovoga mislim da će doći do znatnijeg odstupanja od principa Austrijske škole i vjerovanja u Šumpeterovu kreativnu destrukciju a Evropa će veći akcenat stavljati na Keynezijansku doktrinu.

Za kraj zamolio bi sve za virtualnom minutom šutnje u znak poštovanja za Stojanom!

 

20 Komentara na Ekonomija i Makroekonomija

  1. G. Milojeviću nadam se da ste pročitali artikal Paul Krugman-a, pod nazivom “Money for Nothing” na ovom sajtu.

    U tom artiklu Krugman iznosi, Keynes’s basic point: “slashing spending in depressed economy depressesthat economy further.”

    Problemi koje EU ima su političke prirode kao što i sami uočavate, a koliko US policy makers mogu da utiču na kretanja u EU za čije očajno stanje su velikim delom i sami krivi je posebno pitanje. Prilikom razmatranja uvek treba imati na umu da USofA na EU deluje kao ogromni usisivač kapitala, kao i činjenicu da ovo nije 1945 već 2012.

    EU jeste istorijski gledano nastala kao privredni komcept i na tome je trebalo stati. Nažalost ovo nije urađeno već je ekonomska platforma veštački prenesena na političku, transformacijom EEG u EU, a cena te transformacije je ogromna, od neverovatnog obaranja cene rada, standarda građana, preko pretvaranja socijalne države u asocijalnu nakaradu, pa sve do dizastroznog socijalnog raslojavanja.

    I da vam zahvalim na skretanju pažnje na nepoznatu mi “teoriju nekreditnog novca” i njenog tvorca počivšeg Stojana Nenadovića.

    cerski

    • Cekajte ljudi, nije valjda Stojan Nenadovic umro? Stvarno je bio predan toj ideji. Secam se kako je pisao romane na svaku sitnu provokaciju na njegovu teoriju. Steta, malo je danas tako posvecenih ljudi…

  2. Sve je to lepo ali nigde i niko ne kaze koliko to kosta.Odakle nekom promisao da Nemacka vise voli sve zajedno nego sebe,ili pak GB.
    Grcka je tu trinasto prase..ona je samo motiv..

    Ali na stranu nama medijski bliske drzave i njihove politike,treba naci zajednicki imenitelj sa skandinavskim drzavama u odnosu na Italiju,Francusku,Spaniju ,Portugaliju ect..
    Tu je problem a ne u Grckoj,Madjarskoj i ostalim levim smetalima…

    Da sam ja Nemac ,predsednik ustavnog suda tesko bi me neko uverio da je nacionalni interes da odpisemo dugove i na to damo svoju ustedjevinu za revititalizaciju privreda drugih drzava.Bez garancija da ce to biti uspesno sprovedeno i bez ogranicenja suvereniteta drugih drzava!!
    Sve i da sam zaludni Nemac sudija ustavnog suda i da prihvatim takav plan kao dobar za svoju naciju, postavlja se pitanje sta ako isti ne uspe..Ako neko jednostavno za dve godine kaze ma idi begaj…

    Sudije nisu ljudi koji prihvatju neizvesnost i rizik ,to je nespojivo sa njihovom funkcijom.

    Evropska unija je ekonomski projekt i funkcionisao je dok je funkcionisala ekonomija i zato se sada mora prekinuti sa tim jer vec dve godine ovde je prisutno silovanje, i sebe i drugih.
    Nemci probaju da je prekomponuju ali to je uzaludan posao jer da je to bilo izvodnljivo to bi se vec desilo i ona bi odavno bila politicko drzavni proejkt.

    Da se ne lazemo ni jednoj drzavi Erope ne pada na pamet da se odrekne svoje drzavnosti i to je magicna tabu recenica koju ne izgovara ni jedan politicar vec nekoliko godina.
    Onog trenutka kada ta recenica bude izasla u etar sa EU je gotovo..
    Da li to znaci da ce nestati sengen,bezcarinska unija i ostalo to vec ne znam to je ona slatka neizvesnost buducnost.
    Sto se Srbije tice a jos vise Yugoslavije ta unija je bila njen dzelat i grobar i za tim ne treba zaliti. Da je nije bilo vecina stanovistva Balkana imala bi drugaciji zivot i istoriju. Imala bi samo ogoljenu Nemacku kao konzistentnog neprijatelja ali uskracenu za EU-SAD-Briselski zaledjinu.

    Nepromisljena zelja za rusenjem i pobedom nad istocnim ideoloskim neprijateljom sve je zavila u crno.

    • Sada se neminovno postavlja pitanje -da li možda i Nemačkoj i Francuskoj, kao najjačim zemljama EU,treba ta ista organizacija? Kao laik,i neekonomista , ne mogu ga se otrgnem od ideje da je njima možda još i potrebnija nego nekim, kako kažete ,levim smetalima. Nemojte da zaboravite da ove zemlje imaju ogroman višak i kapitala i robe, i da im je neophodno tržište, pa tako pomažući privredu slabijih zemalja oni u stvari posredno pomažu i svoju privredu.

      • Problem i jeste u cinjenici da ove privrede a time i drzave preozbiljno shvataju materijalno tj.dug. Nisu spremne da ga potpuno otpisu i pocnu sve iznova i to je ,po meni, vrsta pohlepe a ista uvek dovodi do nezeljenog kraja.

        Mogu oni dozivotno da pomazu slabije drzave ali bez rezultata jer pocetna osnova nije bila ista. Koliko ja znam Grcke banke se uveliko spremaju za izlazak iz zone eura.Ceka se samo kraj turisticke sezone i vec pocetkom okrobra a mozda i pre treba ocekivati konkretne poteze.
        Posle toga sve ce biti istorija…

  3. ….. . Zeleo bih da dam svoj komentar. Dakle u mom nastojanju da naucim nesto vise o ekonomiji, prolazio sam kroz razne faze. Nadam se da ce moje misljenje i moje znanje nastaviti da evoluiraju, pa ko zna, mozda na kraju nesto ipak naucim. Jedno je pak cini mi se sasvim jasno i potpuno neupitno. Naime, u polemisanju sa prijateljima vise puta sam isticao da ekonomija nije nauka, te da se cak ni osnovni postulati necega sto bi se definisalo kao naucno delanje, naucno izvedeni dokazi, teoreme,…. nikako ne mogu primeniti na “ekonomsku nauku”. Verovatno najvecim delom zaslugom Gospodina Darka, konacno sam spoznao da je Ekonomija kao drustvena nauka, zapravo nauka o drustvu a ne o nekakvim univerzalnim ekonomskim modelima i principima. Drugim recima, ekonomija = drustvo = politika. Nemoguce je posmatrati bilo koji proces u svetu pa i u EU van politickih okvira, sto su zapravo drustveni odnosi potpuno prozeti i cesto podredjeni ekonomskim zahtevima. Sa stanovista “ekonomskog modela” Evropska Unija je potpuno promasen eksperiment. Strukturnu neravnotezu koja u njoj postoji a koja je kroz medije tako lako generalizovana u ideji “Nemac radi a Grk trosi”, nije moguce promeniti kompetitivnim napretkom Grcke, ili Spanije ili,… Dakle, jedini nacin da EU opstane je da se politickom odlukom, sve regije spoje u superdrzavu, u kojoj ce idalje postojati razvijenije i manje razvijene regije, ali ce strukturna neravnoteza barem delimicno biti otklonjena cinjenicom da Nemac mora da radi za Grckog penzionera i socijalno ugrozenog. Danas, Nemacka to ne zeli da prihvati i otud je razumljivo njihovo protivljenje bezglavom stampanju para ( jer to zapravo znaci da njih kradu), pri cemu oni nemaju prilike da oblikuju i uticu na druge prerogative razvoja pojedinih regija u ovom slucaju drugih “nezavisnih” drzava. Hoce li evropljani imati snage da se odreknu pojedinacnih suvereniteta, i da li je to uopste dobra ideja, ja neznam, ali sam siguran da nasuprot tom procesu stoji tihi i lagani raspad za koji mi se cini da je vec poceo. Naime, niti jedan strukturni problem nije ni pokusan da se resi do sada, i cini se da su sve mere zapravo gola kupovina vremena, te lagani i tihi odlazak u “EU fadeout”.

  4. Postovani Dragane, Darko I Boki,
    Nisam ni slutio da ce tema biti u ovoj mjeri diskutovana obzirom da mi je centralna namjera bila neka vrsta in memoriama gospodinu Stojanu. Mozda griznja savjest, jer sam ja iz tima ondasnje ekonomija.org mozda I bio taj koji je bio najvise protiv objavljivanja njegove hipoteze. Problem sa Stojanovom hipotezom je da se previse oslanjao u logiku I matematiku jedne difcerencijalne jednacine, a cije rjesenje kako vec znamo, zavisi od pretpostavke inicijalnog stanja. Stojan je religisjki vjerovao u svoju hipotezu, medjutim nikako prihvatao da sposobnost kreiranja vrijednosti je ono sto ultimativno odredjuje monetarnu bazu I kolicinu novca u ekonomiji. Novac sam po sebi je samo jedno od sredstava da se ovo izmjeri. I zbog toga procese kreiranja vrijednosti, odnosno zbog toga sto su ovi procesi kreiranaj vrijednosti “random” nije uopste moguce sve ovo predstaviti I objasniti matematikom koju je Stojan upotrijebio. Stojanov pristup je u najbolju ruku moga biti osnova teoretskom modela, medjutim za sprovodjenje ekonomske I monetarne politike, sto je bila njegova namjera potrebni su kompleksniji modali koji sa stokasticnim diferancijalnih jednacina. Ovo znaci jedan drugaciji probobalisticki pristup stvarima.
    Medjutim, u sutini najveci problem je sto smo smatrali da nema neke koristi teoretisati o nekom mogucem novom sistemu obzirom da zemlje kao Srbija uzimaju postojeci globalni sistem “as given”, a upitno se tada bilo koliko se Srbija snalazi I u postojecem globalnom mainstream sistemu.
    Inace Dragane, da naravno iscitavao sam, tj iscitavam Krugmana medjutim ovo sto sam napisao je daleko vise motivisano cinjenicom da su evropski politicari upali u corsokag kojeg su sami sebi stvorili. Protekle dvije godine nisu donjele nikakav pomak jer moguce solucije kako god obrnuli I okrenuli ostaje ista. Sadasnje probleme je moguce posmatrati I sa perspektive terije igre gdje postoje nekoliko optimalnih rjesenja. Jedno od tih je austrijska skola, kretaivna destrukcija u eskte

    Remnijem obliku. Problem sa ovimje sto bi ovakvo rjesenje brutalizovalo evropu I svijet politicki, ekonomski, socijalno. Zapadna civiilizacija je napravila startesku gresku u 19 vijeku dosta zestokim razracunom sa religijom hriscanstvom i striktnom demarkacijom I odvajanjem potpunim crkve i religisjke doktrine, prvo od drzave o onda i iz svakodnevnog zivota obicnih ljudi. A ovi je dovelo do gubljena kompasa.
    Vecini ljudi ovaj kompasnije ni potrean jer ih stiti njihova edukacije, odgoj I odrastanje I vrijednosti u toj fazi instalirane,osjecaj morala, medjutim nismo svi takvi a postoji dovoljna kriticna masa ljudi u Zapadnom drustvu u svim socijlnim segmentmai koji su izgubljeni u svemu ovome. Posto je religija kao oslonac nekih pozitivnih stavri izgubljen I nedovoljan, ako jedina jaka “ideologija” ostaje svjetionik demokratije, licnih sloboda, a Sumpeterova kraetivna detrukcija bi riskirala sve ovo jer bi izazvala socijalne tenzije diljem evrope, bila izvor prolongirane socijalne nestabilnosti I de facto dokaz da je model Zapadne civlizacije nerealan I utopijski. A ako ovaj koncept padne onda nas sve kolektovno ceka siva neizvjesna buducnost. Dakle na stolu je mnogo veci ulog nego sto to izgleda a ja ipak mislim da je model ne samo odrziv nego I optimalan za svijet u kome zivimo. Medjutim bez sumnje danasnje vrijm skrutinizira I testira koncpet do krajnjih garnica.
    Amerikanci kakav god sud imali o njima su svjesni svojih gresaka, ne bjeze od njih ali priritet stavljaju na pomak ka razrjesenju problema. Americke greske koliko god bile nisu jedine I nije bas da imamo situaciju u kojoj ostatak svijeta nije bio “willing participant” u ovim greskama. Greska takodjer nije singularan dogadjaj vec se radi o nizu stvari. Koliko god nabijali amerima greske na nos ne treba zaboraviti ni sve pozitivne strani koje su oni ucinili. Da li su ove stvari ucinili zbog svojih interesa je nebitno koliko je cinjenica da od ovih stvari je I ostatak Svijeta oimao neke koristi. Osim Marsalavog plana ( a zasto ga n pomenuti) npr Njemacka se direktno okoristila sa Nixonovom politikom naspram Kine koja je stvorial otvorila Kinu svijetu u formi kakvu danas imamo.
    Sto s erice erozije standarda, svijet je i bez danasnje recesije isao ka ovom ishodu zbog kumulativne demografske eksplozije koja je godinam gurana pod tepih mada se znalo s etp nec emoci tako u nedogled.Vecian zapadnih zemalja imaju konkretnu welfare proviziju, manje ili vise bogatu ali taxen prihodi, finasiranje zdravstva I penzija dugo godian nisu uzimali u obzir demografsku eksploziju I cinjenicu da danas ljudi zive duze nego prije 50-60 godian kada je welfare politka kreirana. Produzetak zivotnog vijeka od samo par godina u prosjeku kreira ogromnu rupu u penijama I zdravstvenom budzetu.
    Dakle I bez krize zapad bi se sa ovim stvarima morao prije ili kasnije suociti. Dugogodisnej guranje problema pod tepih je stvorilo kumulativni efekat I jedini nacin da se probem razrijesi su veci porezi I kontribucije u fondove a ovo znaci eroziju standarda. Medjutim druge solucije realno I nema.
    Darko sve kosta I svaka solucija ima svoju cijenu, no svakako bolje rizik i troskovi koji su konceptualno razumljivi, mjerivi I koliko-toliko kontrolisani nego neizvjesnost koja riskira mnogo toga. Ja se Darko ne slazem s vama da je EU samo ekonomski projekat, odnosno cakstavise smatram da se radi o puno vecem politickom koncept. Nasa razliak sama po sebi nije bitna ali vjerovatno podrazumjeva da cemo imati razlicit pogled na razrjesenje.
    Suverenitet jedne zemlje je toliko postao imaginaran koncept daje tesko danas definisati sta on de facto znaci. Medjutim u Svijetu imamao samo Amere koji su apolutno suvereni, Rusiju Kinu koji su skoro pa apsolutno suvereni … a onda ostatak Svijeta. Suverenitet zemalja EU nominalno nece biti dodatno okrnjen, obzirom da je I onako vec krt, ali ce doci do pomjeranja ka fiskalnoj unije. Kvaka je da u toj Uniji zemlje kao Grcka ce imati vise fleskibilnosti nego sto sada ima. Proces fiskalne unije je vjerovatno vec otpocet sa temeljim postavljenim a austerity mjere cine tranziciju podnosljivijom obzirom da njihovu rigidnost I surovost. I u toj fiskalnoj uniji nece biti totalna rigidnost jer ce pretpostavljam postojati razni senioriteti drzavnih obveznica. Jedni, koji su manje rizicni ce biti subjekat fiskalne unije dok drugi rizicnije ce biti subjekat drzave koja ih izdaje. Ovo je sasvim dovoljno za percepciju ocuvanaj elemenata suveriniteta.

    Boki da li je ekonomija, nauka, oblast ili disciplina je tautoloska stvar. Medjutim ozbiljno bavljenje ekonomijom zahtjeva ozbiljan rad I pristup. Cak sa jedne strane izucavanje ekonomije je tezi I nezahvalniji posao neko cisto naucni eskperimenti. Npr u cistoj naoci cesto imate mogucnost ponovljenog eksperimenta a u ekonomije sve tece a dva puta u istu vodu ne ne mozete zagaziti. Zbog toga ekonomski modeli I gledanje u istoriju podataka, I ciklicne faze su samo djelimicno korisne.;judski mozik je takav da u podaciam trazi slicnosti I pokusava da ih interpretise slicnim argumentima, medjutim barijera ovoem je drustveni I socioloski momenat koji stalno evoulira/ zbog toga neki aspekti danasnje recesije I izgledaju kao kriza iz tridesetih iz 20 vijek medjutim danasnja stvarnost je radikalno drugacija.
    Nekako mi bas fino odasmo pocast Stojanu ovom diskusijom.

    • G. Saša,
      Zapadna “civilizacija”….
      Ma šta to podrazumevalo, ni po jednom parametru se ne može smatrati cilizacijom. Za deskripciju civilizacije vam obraćam pažnju da sadašnju deskrpciju stepena civilizovanosti u odnosu na dostignut nivo tehnologija u kojoj učestvuje i dr. M. Ćirković(“Against the Empire” i drugi radovi) i drugi. Zapadna “civilizacija” se nalazi na nivou divljaštva čak i u tenhološkom smislu.

      Na drugoj strani, divljaštvo, koje nazivate Zapadna civilizacija, koje u svom “najhumanijem” aktu promoviše slobode i prava čoveka(akt UN “Human Rights”), koji akt, kao najveće dostignuće spomenute Zapadne “civilizacije,” ne sadrži čak ni klauzulu, da svaki pripadnik čovečije rase ima pravo na svakodnevno potrebanu količinu čiste vode i optimalnu količinu hrane za ljudsku upotrebu, ukratko dve egzistencijalne potrebe, bez kojih jedinka umire, ne zaslužuje da sebe naziva civilizacijom u bilo kom modernom smislu tog pojma.

      Da tragedija bude još veća u društvenim naukama ta kvazi civilizacija(a i druge recimo Istočna) nije do sada ni pokušala da da deskripciju šta je sadržina i značenje pojma civilizacija, naravno uz sve potrebne prateće naučne i religijske forme, norme i definicije.

      Jednostavno društvene nauke, onoga, što sebe naziva Zapadnom “civilizacijom,” su u potpunosti zakazale, i pored toga što u svojoj samoobmani ova skupina društava sebe, neosnovano i bez ikakvih realnih i racionalnih razloga, naziva Zapadnom civilizacijom promovišući svoje društveno stanje, za najbolje stanje sveukupnog čovečanstva do sada, pri tome zahtevajući za sebe lidersku poziciju na budućem putu čovečanstva, naravno ako taj put uopšte postoji, u čega ovom prilikom izražavam ozbiljnu sumnju!?

      Nastavljajući svoj “razvoj” u duhu latinske poslovice “lupus homini lupus,” ova kvazi civilizacija, stoji na razvojnom nivou istorijskog nastanka ovog latinizma(recimo 2000 goduna unazad), sve do naših vremena kada je ovaj latinizam, zbog enormnog tehnološkog razvoja, još aktuelniji nego u vreme svog nastanka.

      Znači na tehnološkom planu, kako naši istaknuti naučnici kažu, i sa čim se možemo složiti, ono što sbee naziva Zapadnom civilizacijom je na nivou divljaštva, i tek treba da postigne razvojni nivo nula, koji razvojni nivo-nula, još uvek nije moguće nazvati civilizacijom u tehnološkom smislu tog pojma.

      Na planu društvenih nauka se ćuti i gledaju svoje posla kako a na vidiku nema ni najava ni pokušaja naučne deskripcije stanja. Naravno pomirenje sa sudbinom, letargija, vegetiranje umesto življenja karakteriše ono što sebe zove civilizacijom, i pored toga što u naše vreme živi veći broj naućnika, nego što ih je za sve vreme postojanja nauke živelo.

      Na drugoj strani u ljudskim odnosima vidimo svakodnevnu i svestranu primenu spomenutog latinizma, što sa svoje strane potvrđuje stanje definisano upotrebom reči(pojma lupus=vuk) i objašnjava društvene odnose te civilizacije kao animalističke ili životinjske. Mada moguće je dikazati da ovi odnosi nisu striktno upražnjavani ni kod životinja, o tome drugi put.

      Daleko bi me odvelo da sada dalje produbljujem ovu temu a čini mi se da sam jasno ukazao na činjenicu da je upotreba pojma, civilizacija, neumesna u odnosu na sadržaj i deskripciju samog pojma prilikom njegove upotrebe i značenja u svakodnevnom životu, kao i da je ovaj eufemizam još jedan pokušaj opravdanja katastrofalnog stanja u kome se ljudsko društvo nalazi. Tačnije rečeno mi se još ne nalazimo ni na nivou na predcivilizacijskog društva, dok sudeći po svakodnevnim odnosima definisanim “lupus homini lupo,” (realno stanje Zapadnog društva a i drugih, koje nije potrebno dokazivati iz razloga očiglednosti-potreban i dovoljan razlog), stanje koje imamo danas malo je odmaklo na putu civilizacije, od stanja deskriptovanog spomenutim “lupus homini lupus.”

      cerski

      • Postovani Dragane,
        Posto dugo zivim na Zapadu vjerovatno postajem sve nezgrapniji u nasoj terminologiji.
        Ja ovaj termin “civilizacija” ne koristio kao jaku, definitivnu deskripciju, kao sto to erudite iz drusvenih nauka bi cinili. Civilizacija, kultura, privid istih, postojeci sistem, ovo sto imamo, svijet u kome zivimo…izmedju svih ovoga mozete slobodno staviti jednakost iz perspektive moje upotrebe rijeci.
        Dakel u mom slucaju radi se o pragmaticnoj flekisbilnoj upotrebi rijeci za deskripciju svijeta u kome zivimo. Radilo se o sutinskoj ili o prividu demokratije, slobode, ljudksih prava I sloboda je manje bitno koliko to da ako ovo sto imao izgubimo, alternative koju mozemo dobiti moze biti mnogo gori svijet. Pogotovo obzirom da globalno postojece alternative nisu bas najprijatnije,

        • Poštovani Saša.

          ja takođe živim na Zapadu već više od četrdeset godina, ali na moju radost, ako me je Zapad nečem naučio to je upravo nefleksibilnost i egzaktnost u osmišljavanju i izražavanju.

          Naravno da sam, ovo što navodite, shvatio i prihvatio kao stanje prilagođavanja ali ako se svi budemo pragmatično i fleksibilno prilagođavali nekom stanju(i lažnoj deskripciji), onda i pored lepih želja, ljudsko društvo a samim tim i nauka neće iči dalje.

          I da se zadržim na zadnjem delu rečenice zadnjeg pasusa:
          “….alternativa koju možemo dobiti može biti mnogo gori svijet.”

          Sa ovim se potpuno slažem a iz tih razloga sam i napisao post u kome dajem moje (a i drugih) razloge neslaganja sa putem kojim idemo.

          Razlog postojanja nauke je da menja svet, a prihvatanjem trenutnog stanja, kao večitog i nepromenljivog, se nauka pretvara u religioznu dogmu, postajući kanonizovana praksa Visokih Žreca nauke u kojoj je tzv. živi Bog zamenjen Nobelovom nagradom.

          Uz srdačan pozdrav, da dodam, da je moja reakcija u funkciji edukacije a ne kritike vašeg izuzetno dobrog teksta.

          cerski

          p.s po pitanju institucionalne religije, koje spominjete i na koju se ne osvrćem, pogledajte Papsku Encikliku “Rerum Novarum,” koja stavljena u kontekst društvenih promena prošlog veka daje enormno dobru sliku po pitanju razdvajanja crkve i države. Nalazi se na Internetu.

          Ova Enciclica je izazvala revolucionarne promene u Zapadnom društvu o kojim se sada malo priča.

          • Hvala na sugestiji, pogledacu obavezno.
            Sto se tice kritika one meni ne smetaju niti imam tendencije da ih dozivljavam licno a ja sam inace imam kritican naspram sopstvenih vidjena i razumjevanja situacije. Ja sam otprilike u nekom stanju konstaknog konflikta sa sopstvenim vidjenima svijeta i situaciej a mozd aje to i postala profesionalna deformacija.
            Ponekad mi se cini da dosta toga razumijem da bi pak u sljedecem momentu imao utisak da ama bas nista ne znam. I tako neka stalna borba. I tu je kriticki pristup jedini nacina za neki pomak.

            • Inace slazem se da i ne trebaju svi da se prilagodjavaju ali koristeci alanfordovsku terminologju (ako kanis pobijediti ne smijes izgubiti), ako kanimo napraviti pozitivni pomak ne smijemo kao cjelina otkliziti unazad…
              Inace posto ste zaista dugo vani Alan Ford je italijanski strip koji ima kultni status u zemljama bivse Jugoslavije. neke fraze iz stripa su postale standadne u svim zemljama EX-YU.

            • U odnosu na kritike pokazujete zdravu orjentaciju jer kritika nekog stanja je uvek poželjna iz dva razloga:

              - inicira proveru stavova
              - doprinosi kvalitetu.

              Ovo što dalje opisujete, nije profesionalna deformacija već sukob željenog i mogućeg ili postojećeg i ostvarivog, i to je jedna od specifičnosti našeg vremena.

              Zasuti smo ogromnom količinom informacija suprotnog karaktera sa ogromnom varijacijom kvaliteta, a mogućnost izbora je skoro neograničena. Upravo ova neograničena mogućnost izbora zbunjuje i otežava sam izbor.

              Klasična ponuda(podela) dobro i zlo, više ne postoji već postoje varijacije na te teme a zlo i dobro postaju difuzne kategorije, koje se vrlo često sastoje od izmenjenog vokabulara(o ovome i jeste reč u mojoj replici) i verbalizacije u kojoj je poprilično teško odrediti topic na koji se ista odnosi.

              Pojavom Interneta postajemo prilagođeniji mnogim stvarima pa i konciznosti i preciznosti izražavanja, što jeste revolucija u odnosu čovek mašina, ali svoje delovanje nastavlja u odnosu čovek-čovek, a vrlo brzo će pokazati i svoje dejstvo na relaciji jednika-ljudsko društvo itd.

              Konstantni konflikt o kome pišete je rezultat nekoliko procesa koji se istovremeno dešavaju a samo stanje posmatrača(vas ili drugog) karakteriše nesigurnost i nepredvidivost rezultata. Ovo stanje je Kvantum Fizika veoma dobro deskriptovala.*

              Na ovom razvojnom nivou, se kao što rekoh dešavaju uporedo razni procesi, a prirodu procesa je najteže spoznati. Naučeni da spoznajemo ono što nazivamo sistemom jedva da pokazujemo interesivanje za proces koji prouzrokuje stavranje celine koju nazivamo sistemom.

              Heraklitovo “panta rei,”(sve teče) inače Aristotelova formula**, u našim vremenima postaje sve jasnija i aktuelnija a naše mesto ranije statično definisano Njutnovim viđenjem u našim Einstein-ovskim vremenima nas je od predmeta(objekt) pretvorilo u posmatrača(subjekt), koji počinje da shvata da njegova uloga u društvu nije pasivna i Bogom dana jeć da je on sam kreator tog društva a ne samo pasivni posmatrač.

              Kontinuirano stanje naizmenične konfuzije i jasnoće uzrokuju razni procesi (Globalizacija, Internetizacija i dr.),potpuno je normalno stanje u kome se skoro vas celo današnje ljudsko društvo nalazi, tako da nemate nekih razloga za posebnu brigu, čini mi se da se i ne brinete baš mnogo. Ukratko niste jedini, svi smo u istom loncu.

              cerski

              * Schrödinger’s cat, i druga slična stanja, ponašanje cestica i uticaj posmatrača.

              ** Prof. dr. Miroslav Marković, “Filozofija Heraklita Mračnog” str.98

  5. Stojanov model imao je jednu gresku ,i on je to znao ali smatrao je da ce doci trenutak kada ce to biti zanemarljivo.Naime taj model je bio primenljiv u zatvorenom sistemu ,na trzistu koje nema upliva stranog kapitala ali ni priliva istog po osnovu uvoza..
    Te dve stavke stalno bi izbacivale Stojanov model iz hipocentra. Ko zna mozda se to i ostvari ..
    Sta je politika EU ? Po bilo kom osnovu.

    Evo recimo stajaliste GB i Rumunije ili Ceske. Sta je politika Holandije u odnosu na Grcku ??

    Da se ne lazemo suverenitet GB ili Nemacke nije narusen ali nije li nagrizen Francuski i gde je Madjarski u odnosu na ove drzave..( slucaj Orban)

    Drzavne ili EU obveznice su totalni promasaj jer naprosto njihov kupac moze biti Kina i Nemacka…Nemacka nema interes da se izlaze tolikom riziku a Kini bi to bio samo dodatni alat za pritisak na EU trziste sto opat nemackoj ne odgovara… To je jasno kao dan a posebno je jasno Nemcima.
    Bilo bi stvarno grotesno videti da GB ulaze u takve hartije…

  6. O rešenju dužničke i bankarske krize u EU:
    Ovo je jedan komentar teksta u WSJ koji po meni oslikava prirodu intervencija ECB i nemogućnost rešavanja krize ovim putem. Izvinite što ga nisam preveo:

    - Banks lend to governments

    - Governments ratings drop, creating problems for banks

    - Intrabank markets dry up because banks do not trust each other any more.

    - ECB steps in, provides liquidity to banks at record low interest rates, shifts the risk to the taxpayer

    - Government can’t borrow cheaply on the free markets anymore, ECB steps in and buys bonds

    - Government needs still more money. ECB extends longterm loans to banks

    - Banks use long term ECB loans to buy government bonds

    - Greece can not pay their ECB loans back. ECB funds Greek banks and accepts ever lower valued collaterals

    - Greek banks fund their government, Greek repays ECB

    - Spain claims Spain banks need Euro 100BLN in addition to the hundreds of billions just accepted from the ECB as longterm loans

    - In a special deal, Spain banks receive an initial Euro 30BLN. No restrictions

    - Shortly afterwards, Spain is able to place government bonds at lower rates then before. Guess who is buying?

    And now the ECB is expected to step in “to break the “vicious circle” between weak banks and governments with strained finances”?

    Saša šta mislite o ovome?

    • Mislim da se ovo vec sve izdesavalo, cak i vise time sto su prinosi drzavnih obveznica isli gore pa onda opet dolje sa diferencijacijom prinosa izmedju zemalja…
      Problemi koje iamo su neosporni samo je rjesenje istih stvar polemike kao sto je vremenski horizon u kojem ovi problemi ce biti razrjesavani.
      Razrjesenje problema je u ekonomskom rastu, inovaciji ekonomskom dinamizmu. Ove stvari i nasa sposobnost da ovo stimulisemo odredjuju sudbinu

  7. Da, meni nije jasno zasto svi tragicno posmatraju i dozivljavaju raspad EU. Drzave Evrope i ona sama ne mogu krenuti dalje bez promena.
    Uvek sam bio skeptican prema dogovornim reformama a istorija nas je naucila da je za napredak uvek potrebna dodatna energija i motivacija.
    Za Evropsku uniju raspad bez rata je dobitna formula koja bi bila civilizaijski iskorak.

    To sa obveznicama je samo odlaganje neminovnog i dug na dug. Mozete pozajmiti Grckoj 300 milijardi eura i mogu vam garantovati da za 20 godina opet imate problem.
    Grcka je primer a problem je sto je to slucaj sa 70% drzava EU.

  8. Ostaje mi vecno nejasno, zasto se neke stvari neprestano mistifikuju. Naime, juzna evropa (uslovno) je trosila ono sto je severna proizvodila. Taj “brak” je donosio svakoj od strana po nesto dobro, jug je uzivao u nezasluzenom standardu, dok je sever dizao kompetitivnu i tehnolosku performansu zahvaljujuci kojoj je ostajao u “igri” i na ostalim svetskim trzistima. Citav sistem je ekonomski perpetumobil koji radi dok postoji privid da se nesto “stvara” u EU kao celini. Medjutim, vrlo brzo ugledasmo cinjenice koje su ostavile samo razvijenu severnu ekonomiju i prezaduzene juzne zemlje koje nikako nisu u stanju da povecaju svoju kompetitivnost kao ni da dugove vrate. Dakle nije problem Grcke ili Spanije evrozona, vec citav koncept EU. Potpuno je nevazno hoce li Grcka vratioti Drahmu ukoliko ostane na tom i takvom trzistu. Jednostavno na tako regulisanom trzistu kakvo je trziste EU, visoko protekcionisanom i duboko administriranom, Grcka ne moze istaci niti jednu jedinu komparativnu prednost kojom bi povecala svoju kompetitivnost a time i podigla privrednu aktivnost i BDP. Dakle, problem Grcke ( i drugih PIIGS zemalja) po mom misljenju, nije cinjenica da dug ne mogu da vrate, vec da su kao drustvo u datom EU okruzenju postali toliko devijantni da vise nisu u stanju da funkcionisu bez neprestanog realnog svezeg zaduzivanja. Dakle Grcka je drugim recima izdrzavano lice, i kao takva pod upitom sto se suvereniteta tice. Rigorozne mere “stednje” koje im navodno Nemacka namece, po mom misljenju nisu nista drugo do pokusaj da se grcima ukaze na potrebu da pocnu da trose ono sto stvaraju i ne vise od toga. Naravno u balon sistemu kakav su imali do sada to rezultuje katastrofalnim padom BDP ali i prihoda drzave pa se naizgled ulazi u “negativnu spiralu” sto po mom misljenju nije tako vec samo put ka novoj znatno nizoj ravnoteznoj tacki. Problem je sto ce kada stigne u novo ravnotezno stanje tek tada postati jasno koliko zapravo Grcka ne pripada zajednickom EU trzistu. Nije mi daleko od pameti da i Srbija treba da izvuce po neku pouku iz cele price i redefinise svoju strategiju i svoje prioritete.

    • Da dodam jos, da je najinteresantniji fenomen zapravo pozicija Nemacke. Njima nikako ne odgovara raspad EU te “nalet” slobodne konkurencije na nekom novom neprotekcionisanom trzistu, jer im direktno rusi kompetitivnu performansu na stranim trzistima, ali im takodje ne odgovara ni sadasnja situacija u kojoj njihov rad postaje obesmisljen sve vecim nedostatkom poverenja investitora koji su zapravo odrzavali “brod na povrsini” , te sve ociglednijim besomucnim stampanjem novca koje za posledicu ima nista drugo do prelivanje realnih vrednosti od poverioca proizvodjaca Nemacke, ka duznicima. Moje licno misljenje je da ce “impuls” za razresenje buducnosti EU doci “spolja” u vidu “revizije” pozicija na svetskim trzistima. Da se ja pitam, osovina Berlin – Moskva bilo bi verovatno “zestoka” alternativa svakoj vojnoekonomskoj sili, e sad da li je to uopste moguce neznam, ali spojiti Nemacki kapital, tehnologiju i organizaciju, i Ruski prirodni i ljudski potencijal, deluje kao zestoko dobra kombinacija.

Leave a Reply to milos Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>